Trave i Travari

Ginko biloba

Latinski naziv: Ginko biloba


Opis biljke: Ginko biloba je najstarija biljka na Zemlji. Pojedini primerci ove biljke žive i do hiljadu godina. Njeno lišce i seme vec se vekovima koristi u staroj kineskoj medicini, prvenstveno za lecenje astme, bolesti bronhija i pluca, kao i za poboljšanje periferne i moždane cirkulacije krvi. Savremena medicina prihvaca, takodje, preventivno i lekovito delovanje ginka. Važno je napomenuti da je ginko najšire korišten prirodni preparat današnjice. Samo je u Nemackoj, tokom 1988., prepisano preko pet miliona ginko recepata. Istraživanja lekovitih delovanja ginka ukazuju na njegov snažno antioksidativno dejstvo, prvenstveno zbog visoke koncentracije flavonoida. Lišce ginko bilobe, izmedu ostalog, sadrži flavonoide kempferol, kvercetin, izoramnetin i druge glikozide, proantocijanidine, terpene neflavonoidnog porekla, i to: bilobalid i ginko glide A, B i C, lignine, etericna ulja i taninsku kiselinu ,

Stanište: Ginko biloba se uzgaja na nekoliko mesta u svetu.

Lekoviti deo biljke: list.

Lekovito delovanje: Pozitivni učinci ginka Ginko poboljšava memoriju i druge moždane aktivnosti, deluje blago antidepresivno, anksioliticki i koristan je za osobe koje pate od migrene. Olakšava tegobe kod astme, alergia, Alzheimerove bolesti, kao i kod kardiovaskularnih bolesti. U krvnim žilama deluje antiagregacijski, Odnosno, sprecava trombozu. Regulise povišeni kao i sniženi krvni pritisak. Poželjno ga je koristiti ako postoje problemi s jetrom ili bubrezima, raznim upalama, impotencijom, zujanjem u ušima, slabijim sluhom usled starosti, slabljenjem vida, vrtoglavicama i hemoroidima. Pospešuje iskorištavanje glukoze, pa je koristan i za dijabeticare. Obzirom da i uopsteno utice na cirkulaciju, korištenje ginka smanjuje neugodnosti vezane za proces starenja, povecava radne sposobnosti, ubrzava zarastanje rana i olakšava oporavak od upale vena.
Pri dugotrajnom prekoracenju preporucene doze, kao sporedni ucinci mogu se javiti anksioznost, nesanica, mucnina, proljev ! dermatitis.
Ginko se moze uzimati u kapsulama ili tabletama ali najbolje dajstvo ima tinktura
odnosno ekstrakt.

Ginseng

Drugi nazivi: Zen sen, ženšen

Latinski naziv: Araliacea


Opis biljke. Ginseng je višegodišnja zeljasta biljka sa debelim mesnatim korenom i stablom koje se završava sa dva-tri lista.Cvetići su bele boje. Plodovi su crvene bobice sa belim pljosnatim semenom. Visok je 30-70 cm.

Stanište. Raste na Dalekom Istoku. Raste u mešovitim i kedrovim šumama, žbunju, na plodnom zemljištu, a gaji se i kao kulturna biljka.

Upotrebljivi delovi biljke. Podanak i koren.

Hemijski sastav. Koren sadrži glukozide, sluzaste i smolaste materije, fitosterole, masne kiseline, eterično ulje, vitamine B1, B2, askorbinsku kiselinu, makro i mikroelemente, itd. Biljka je otrovna.

Primena. Delotvorno leči, između ostalog, impotenciju i poremećaje krvnog pritiska (niske doze povisuju, dok visoke doze snižavaju krvni pritisak). Isto tako povoljno deluje na slabokrvnost, upalne bolesti zglobova, probavne smetnje, otklanja nesanicu, umor i cirkulacijske smetnje, sprečava hipoglikemiju (pomanjkanje šećera u krvi). Pored navedenog, uticajem na žlezde s a unutrašnjim lučenjem (endokrine žlezde), ginseng posebno pomaže u potpunom iskorištavanju vitamina i mineralnih materija u organizmu. Usporava proces starenja i omogućava očuvanje životne snage i mentalne svežine.

Način upotrebe. Preparati ginsenga u pravilu se uzimaju na prazan želudac, sa mnogo tečnosti, jer samo tako mogu u punoj meri manifestovati svoja lekovita svojstva. Koristi se u obliku ekstrakta, tinkture, praha.

Glog

Drugi nazivi: Beli glog, bela draca, beli trn, crveni glog, gloginja, glogovac

Latinski naziv: Crataegus laevigata


Opis biljke. Glog je 2-5 m visok grm ili onisko, vrlo razgranato drvo, sa mnogo bodlji i glatkom sivom korom. Listovi su rasečeni na 3-5 delova koji su nejednako nazubljeni. Cvetovi su sakupljeni u metličastim cvastima koje su slične štitu. Cveta krajem proleća. Plod je tamnocrvena koštunica.

Stanište. Raste pored puteva, po šikarama, krčevinama, na livadama, kamenjaru.

Upotrebljivi delovi biljke. Cvetovi, listovi i plodovi bez peteljke.

Hemijski sastav. U cvetovima sadrži eterično ulje, tanine, flavonoide, organske kiseline, acetilholin, holin. U plodovima sadrži organske kiseline, steroide, triterpenoide, vitamin C, karotin, tanine, flavonoide, acetilholin, holin, selen.

Primena. Glog je jedan od najdragocenijih lekova za srce. Jača i reguliše rad srca. Delotvorno reguliše krvni pritisak. Kod starijih ljudi leči mane i upale srčanog mišića. Pomaže kod napetosti, razdražljivosti, nesanice. Koristi se kod upale pluća, gripe, kašlja, bronhitisa.Naročito je važan kod srčanog infarkta jer poboljšava prokrvljenost srčanog mišića. Tinktura od bobica deluje protiv bubrežnih kamenaca, gihta, belog kranja.

Način upotrebe. Čaj se priprema od cvetova i listova ili ploda. Zasladjuje se medom i pije gutljaj po gutljaj. Plodovi se mogu i istucati, namakati 8 sati u hladnoj vodi, kratko zakuvati, ocediti i piti dnevno 2-3 šolje gutljaj po gutljaj. Od cvetova i plodova može se napraviti i tinktura (20g preliti sa 100ml 70% alkohola).

Gorka detelina

Drugi nazivi: gorčica, gorka trava, gorki trolist, vodena bokvica i dr.

Latinski naziv: MENYANTHES TRIFOLIATA


Opis biljke. Višegodišnja zeljasta biljka. Rizom dugačak, puzeći, člankovit. Stablo okruglo, visoko oko 30 cm. Listovi trodelni, smešteni na dugoj peteljci. Cvetovi u grozdastim cvastima, beloružičaste boje.
Vreme cvetanja: od juna do jula.

Stanište i rasprostranjenost: na vlažnim tresetnim livadama Stare planine (Kopren).

Droga: list (Menyanthidis ili Trifolii folium). Prikuplja se za vreme cvetanja biljke, suši u tankom sloju na promaji, da sačuva prirodnu zelenu boju.

Hemijski sastav: gorki glikozidi (loganin i dr.), monoterpenski alkaloidi gentianin i gentianidin, male količine tanina, flavonoida, triterpena, kumarina, fenolkarbonske kiseline i dr.

Lekovito delovanje: amarun, tonik, antihelmintik, hemopoetik.

Narodna medicina: stimuliše stomačnu sekreciju, uklanja gasove iz creva, koristi se za uklanjanje crevnih parazita, kod šećerne bolesti. Antipiretički efekti nisu potvrđeni.

Upotreba: čaj se priprema od 0,5-1 g dobro sasitnjene i osušene droge, preliti sa 150 ml ključale vode, ostaviti u poklopljenom sudu 15 minuta, procediti. U toku dana uzeti 3 puta po 100 ml čaja, pre jela.
Kod upotrebe potreban je nadzor stručnjaka.

Gorčica bela

Drugi nazivi: gorušica, slacica bela.

Latinski naziv: Sinapis alba


Opis biljke: gorcica bela ima uspravnu, razgranatu stabljiku visine do 60 cm. Ima perasto ili lirasto zarezane listove. Svi su joj delovi dlakavi.

Stanište: raste po vrtovima, žitnim poljima i napuštenim mestima.

Lekoviti deo biljke: za lek se koristi seme koje se nalazi u mahunama. Sabire se u jesen; mora se jako osušiti i cuvati u zatvorenim limenkama

Lekovito delovanje: bela gorcica upotrebljava se kao lek u lecenju šećerne bolesti, protiv navale krvi u glavu, bolesne jetre, nesanice, bolesti dušnika, reumatizma, zapaljenja plućne maramice i zatvora.

Gorčica crna

Drugi nazivi: crna slacica, cma gorušica, goruštica, ognjica, senf, slacica

Latinski naziv: Brassica nigra


Opis biljke: gorčica crna jednogodišnja je biljka razgranate stabljike što doseže visinu više od 1 metra. Listovi su s peteljkom, celoviti ili razlicito izrezani. Gomji su listovi glatki, dok su donji manje dlakavi. Na vrhu stabljike i njenih grana razvijaju se sitni žuti cvetovi u obliku grozda. Komuške su dugacke 2 do 2 1/2 cm i priljubljene su uz stabljiku. U njima se nalaze semenke tamno-crvene do crveno-cme boje .

Stanište: crna gorcica nalazi se kao poludivlja na obalama reka i šljunčanim i peskovitim mestima. Uzgaja se na tlu bogatom humusom.

Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru zrele komuške iz kojih se vadi sitno seme tamnosmedje do crveno-crne boje

Lekovito delovanje: u gorušičinom semenu nalazi se otprilike 25 posto ulja. U manjim kolicinama gorušica , pospešuje izlucivanje probavnih sokova i primanje hranjivih tvari. Prevelike kolicine nisu preporucljive jer mogu uzrokovati nadražaj i upalu želuca i creva, a u žena još i smetnje u menstruaciji te upalu jajnika. Gorušicino ulje izlucuje se bubrezima i deluje na izlucivanje mokraće, a veće kolicine mogu izazvati nadražaje bubrega i smetnje kod izlucivanja mokraće. Najucestalija upotreba crne gorcice ili gorušice je izvana, u obliku tzv. gorušicinog testa ili paste. Kao sredstvo za nadražaj kože testo, pre svega, deluje intenzivno na cirkulaciju krvi. Pasta je izvanredno lekovita jer prodire duboko u tkivo te potice izmenu tvari i u dubljim delovima tela. U tom smislu gorušicina pasta upotrebljava se kod akutnih upala zglobova i živaca, upale pluća, kod jakog bronhitisa, upale porebrice, hripavca, iscrpljenosti, smetnji u cirkulaciji krvi, upale žucnog mehura, bubrežnih grceva, angine pectoris, nadimanja u želucu i crevima te kod kronicne začepljenosti.

Gotu kola

Latinski naziv: Centella asiatica


Opis biljke: Tradicionalno se koristi u svrhu procišcavanja (detoksifikacije) krvi, kao tonik (sredstvo za opste jacanje organizma, ukljucujuci povecanje prirodnog tonusa mišica) i diuretik. Opste prihvaceno je njeno delovanje u lecenju bolesti kože, krvi i živcanog sistema (nervnog sistema). Gotu kola je dobra za povecanje inteligencije (povecava moc shvatanja i razumevanja), pomaže u transformaciji seksualnih fluida , pomaže pravilnom (harmonicnom, uravnoteženom) toku energije izmedu desne i leve strane mozga Na Dalekom Istoku se koristi(la) protiv lepre (gube) i tuberkuloze. I u homeopatiji se koristi protiv lepre i TBC-a plus protiv sifilisa, psorijaze, cervicitisa, vaginitisa i protiv plikova (engl. blisters). Farmaceutske firme na Zapadu je preporucuju protiv nervnih poremecaja, reumatizma, groznice/vrucice i za spuštanje povišenog krvnog pritiska. Do neke mere djeluje protiv umora i u tu svrhu se cesto kombinuje sa ginsengom(žen šen). U kombinaciji sa ginkom, koji poboljšava cirkulaciju (posebno u mozgu, organu za kojeg je dokazano da u ljudskom organizmu troši najviše kiseonika i glukoze), koristi se protiv Alzeheimerove bolesti i bolesti demencija (staracka senilnost, zaboravnost...) uopsteno.

Poboljšana cirkulacija krvi u mozgu osigurava bolji metabolizam
(razmenu materija i energija) u mozgu pa povecava njegove performance.

Povecana je mentalna energija i jasnoca, koncentracija i memorija. Delovanjem na neurotransmitere, poboljšava se strujanje nervnih (elektrohemijskih) impulsa. Gotu kola poboljšava cirkulaciju i u mozgu i u nogama (pa necete više imati "teške" noge, edeme, flebitis, varikozne vene i sl.), tj. u celom telu. U tom smislu, deluje slicno ginku. Gotu kola se primjenjuje kod mnogih tipova rana, da bi pospešila zaceljenje i smanjila velicinu ožiljaka koji se formira nakon zarastanja. Gotu kola se takodje koristi u terapiji gripe (influence), lupusa eritematozusa, elefantijaze, raka uterusa, bolesti jetre (kao što su ciroza i žutica odn. hepatitis), atrofije mišica; dobra je za isceljivanje lezija oka te za pojacanje rasta kose, protiv cira na želucu i bolesti grla. Gotu kola je bez premca u revitaliziranju živaca i celija mozga. Takodje se koristi za jacanje imunološkog sistema, omogucujuci telu bolju odbranu protiv štetnih faktora koji bi inace ugrozili/narušili zdravlje.

Zapaženo je i njeno delovanje na nadbubrežne (adrenalne) žlezde koje se sastoje iz razlicitih slojeva i svaki od njih (ukljucujuci i srž tih žlezda) luci niz hormona koji su od ogromne važnosti za sve funkcije tela. Gotu kola jaca te žlezde i to je jedan od argumenata kojim bi mogli objasniti cinjenicu da poboljšava izdržljivost i povecava energetski nivo kod onih koji je konzumiraju. Isto tako treba istaknuti da korištenje gotu kole olakšava depresivno emotivno stanje i poboljšava varenje. Gotu kola unapredjuje relaksaciju i sklad, harmoniju. To što je gotu kola tonik koji jaca žlezde i koji deluje psihostimulativno, ne znaci da ona sadrži kofein i srodne štetne materije. Gotu kola nema nikakve veze sa tzv. kola-orasima (Kola-nut) jer ne sadrži nimalo kofeina ni slicnih supstanci. Gotu kola se može uzimati sama za sebe ili u kombinaciji sa biljkama kao što su Uncaria tomentosa, Yucca, Sarsaparilla (Smilax off.), Ginseng (Eleutherococcus senticosus, Panax ginseng), Fo - Ti (Polygonum multiflorum), Saw Palmetto (seremoa repens - sabla), Licorice (Glychyrrhiza glabra/uralensis), Kelp (Laminaria, Macrocystis, Ascophyllum), Cayenne pepper(Capsicum annum/frutescens), takoder sa korenom biljke Ashwagandha (Withania somnifera), korenom biljke Stillingia sylvatica, alfalfom, te sa vec spomenutim ginkom kao i sa raznim drugim biljkama. Studente ce možda najviše zanimati cinjenica da gotu kola poboljšava pamcenje dok ce svi pod stresom osetiti njeno antistresno delovanje. Spomenimo i to da deluje protiv kongestije te da se kod problema sa sinusima preporucuje uvece i to u dozi od 1/4 kasikice praha. Samlevena u prah cesto je prakticnija za uzimanje nego da je trošite u obliku caja kojeg možda ni niste u mogucnosti pripremiti u svim okolnostima u želeno vreme. Može se uzimati i sveža biljka, kao salata.

Gujina trava

Drugi nazivi: beli stricak, gospin trn, divji articok, magareca salata, osljebad, ošebalj

Latinski naziv: Silybum marianum


Opis biljke: Gujina trava je krupna, snažna impozantna dvogodišnja zeljasta biljka, visoka do 150 cm, koja lici na šaren bujan ckalj. Listovi su tigrasto prošarani belim prugama. Cvetovi i listovi su bodljikavi. Cvasti su krupne i crvene.

Stanište: Cveta celog leta, u drugoj godini. Raste kraj puteva i naselja u južnim krajevima i u primorju

Lekoviti deo biljke: Upotrebljava se zreo plod, redje list (Silybi fructus et folium). Glavni lekoviti sastojci su tiramin i histamin. U plodu ima 0,1% etarskog ulja, malo tanina, flavonoida, masnog ulja, belancevine, raznih šecera i drugih ugljenih hidrata i smole. Zahvaljujuci prisustvu tiramina, plod badelja povecava krvni pritisak. Daje se protiv astme, senske groznice, glavobolje i koprivnjace.Upotrebljava se i kao gorko sredstvo za jacanje, osobito posle teških operacija i bolesti

Lekovito delovanje: Silimarin deluje protiv brojnih otrova jetre (kao antagonist). Menja spoljnu građu jetrenih (hepatocita), tako da u nju više ne prodiru otrovi.Aktivira enzime koji u jetri razgrađuje strane materije, podstiče obnovu ćelija nakon oštečenja, delimično utiče i na modulaciju imuniteta. Povoljno utiče na oštećenja jetre npr.masne jetre, ciroze jetre. U narodu se upotrebljava za ublažavanje napada žuci, protiv šecerne bolesti, zatvora, za lecenje hemoroida i dr. Pripremaju se cajevi protiv niskog pritiska, za jacanje, bolji apetit, protiv morske bolesti, smetnje u žuci (kamen, bolovi) i protiv šecerne bolesti.

Hajdučka trava

Drugi nazivi: Hajdučica, sporiš, stolistnik, ravanj, romanika, ravan, roman, romonika

Latinski naziv: Achillea millefolium


Opis biljke: hajducka trava ili stolisnik uspravna je biljka visine do 80 cm. Boja stabljike je svetlozelena ili crveno-smedja. Ima innoštvo perastih listova. Cela biljka veoma je ugodnog mirisa. Mnogobrojni sitni listovi su ili beli ili purpumo-crveni. Cvetovi su skupljeni u cvat na vrhu stabljike. Raste svuda uz puteve i polja u kontinentalnoj klimi, kao samonikla biljka. Cveta belim cvetovima od juna do avgusta. Bere se za vreme cvetanja a listovi do jeseni. Botanicko ime je dato prema grckom junaku Ahilu –Achillea, i ima znacenje da daje snagu.Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži do jedan odsto etarskog ulja (farmakopeja zahteva najmanje 0,13%), vlavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Etarsko ulje hajducke trave dobija se destilacijom pomocu vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol.,

Stanište: biljka je rasprostranjena po celoj Evropi. Raste pojedinacno ili u velikom mnoštvu na livadama i pašnjacima .

Lekoviti deo biljke: za vreme cvatnje sabiru se cvetovi s kratkim peteljkama, i cela biljka najviše do 30 cm dužine. Zbog visokog sadržaja gorkih materija i etericnog ulja, hajducku trava ili stolisnik ubrajaju u gorke droge.Cveta preko celog leta. Koristi se u obliku caja za poboljšanje apetita, kod želudacnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. U narodnoj medicini se koristi za zarašcivanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola. Hajducka trava ulazi u sastav gorkih cajeva, cajeva za cišcenje, pojacano lucenje žuci, caja za normalizaciju metabolizma i caja za umirenje. Spolja se upotrebljava kao antiflogistik slicno kamilici, za ispiranje, kupke, obloge. Hajducka trava ulazi u sastav gorkih cajeva, cajeva za cišcenje, pojacano lucenje žuci, caja za normalizaciju metabolizma i caja za umirenje. Zbog prisustva vitamona C daje se kod krvarenja i hemoroida. Pri upotrebi hajducke trave treba znati da kod osetljivih osoba može izazvati alergiju. Zato ljudi osetljive kožetreba da koriste samo mlade, tek procvetale biljke, a caj da piju u manjim kolicinama.

Herba se skuplja tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, odsecanjem vršnih delova biljaka dužine 20-25 santimetara, ili se sakuplja samo cvast dužine samo dva santimetra. Odseceni delovi se vezuju u kite i suše na promajnom mestu ili sušnici na temperaturi 35-50°C. Suva droga je aromaticnog mirisa, gorkog i malo slanog ukusa. Pošto stabljika ne sadrži lekovite sastojke, bolje je upotreblljavati samo list i cvet. Stoga je droga sa više stabljike manje cenjena. Suva herba pakuje se u jutane vrece ili kartonske kutije i cuva zašticena od svetlosti godinu i po dana.

Lekovito delovanje: hajducka travu ili stolisnik cisti i jaca krv i probavne organe. Posebno je korisna za lecenje jetre, slezene, gušterace, žutice, navale krvi u glavu, katara u crevima i želucu, zatim grceva, groznice, lupanja srca, bolova u kstima i ledjima, neredovitih menstruacija, krvavih i zatvorenih šuljeva, nesanice, raznih osipa i cireva.. Caj od stolisnika korisno deluje i leci ispucane ruke, ranjive bradavice majki koje doje, kao i kod lecenja osipa na koži – psorijaze. Kod psorijaze se uz obloge moraju sprovesti i kure cišcenja krvi. Takodje se upotrebljava kod angine pektoris, i to kao caj. Kod nervnih osoba preporucuje se cešce pranje celog tela rashladjenim cajem od stolisnika i to ujutro i uvece. Tople kupke od stolisnika i kamilice ublažuju nervne bolove.
Smanjuje teškoce kod gihta i reumatizma. Povoljno deluje za lecenje šecerne bolesti, narocito u pocetnom stadijumu. Korisna je i kod prekomjernog krvarenja.
Stolisnik spada medu lekovita sredstva koja deluju svojim gorkim okusom na sluznicu želuca, pa tako podstice izlucivanje želucanog soka, a samim tim pobuduje apetit.
Povoljno deluje na resorpciju hrane. Lekoviti preparati sa stolisnikom, odnosno mešavina cajeva, pomažu kod gastritisa, kolitisa, grceva u želucu i crevima. Kalijum, koji je sadržan u stolisniku potpomaže rad bubrega i krvotoka, te tako posredno utice na rad srca, uspešno se koristi i kod ženskih bolesti.

Hibiskus

Latinski naziv: Hibiscus



Opis biljke: Hibiskus je listopadni ukrasni žbun ili drvo do 5 m visine, sa dosta uspravnih grana. Izbojci su u pocetku dlakavi, kasnije goli. Hibiskus je poreklom iz kine i Indije a ne iz Sirije, iako se negde naziva sirijska ruža. Listovi su sa peteljkom, naizmenicni, sa tri manje više naglašena režnja, po obodu krupno testerasti. Cvetovi krupni, zvonasti, raznobojni, usamljeni u pazuhu listova. gaji se po parkovima i vrtovima, na suncanim mestima. dobro podnisi obrezivanje pa se cesto koristi za formiranje živih ograda.

Stanište: Cveta od jula do septembra. Razmnožava se semenom, reznicama i kalemljenjem. Kod nas se bamija gaji u južnim delovima zemlje kao povrce.

Lekoviti deo biljke: Za jelo se beru nezreli plodovi velicine prsta.

Lekovito delovanje: Od Hibiskusa se sprema izvanredan i veoma popularan caj.

Hmelj

Drugi nazivi: Blust, kudiljice, kuke, melika, melj, meljevina, miljevina, falon, hmel, hmelina, hmeljevina

Latinski naziv: Humulus lupulus

Opis biljke. To je povijuša. Listovi su trokrpasti i petokrpasti i hrapavi. Okićen je laganim šišarkama koje su se razvile iz muških resica na ženskim biljkama. Šišarke hmelja su jajaste, lake, rastresite cvasti, dugačke 3-4, široke oko 2cm, nešto pljosnate, toplog i gorkog ukusa, prijatnog svojstvenog aromatičnog mirisa. Oko krivudave osovine, poređani su plodni listići unaokolo u cik cak, kao crepovi na krovu. Na njihovoj bazi golim okom se mogu videti, oble, sjajne, prozirne, žute žlezde, koje se mogu lako istresti (lupulin). Plodni listići (brakteje) su vrlo tanki, hartijasti, jajasti, žuto-zelenkasti ili žuti, oko 10mm dugački i oko 7mm široki, mrežasto išarani sitnim nervima i lako se mogu odvojiti. Upotrebljava se samo gajeni hmelj.

Stanište. Kod nas raste uz grmlje po vlažnim mestima kao divlja povijuša. Gaji se kod nas i u drugim zemljama u velikim količinama za potrebe pivara.

Upotrebljivi delovi biljke. Šišarka. Cela biljka je lekovita.

Hemijski sastav. Šišarke sadrže smolaste materije koje predstavljaju smešu hmeljevih kiselina, eterično ulje, flavonoide, kumarine, tanine, alkaloide, vitamine.

Primena. . Snažno utiče na izlučivanje mokraće i odvodi nakupljenu vodu. Lekovito deluje na giht i reumu. Deluje smirujuće na nerve: telesna i nervna napetost popušta, reguliše se ubrzani puls, stišava depresija, omogućuje normalan san. Leči zapaljenje bubrega, bolesnu jetru,žučnu kesicu, slezinu, groznicu, loš apetit, stišava polnu nadraženost. Uzet u većoj količini hmelj izaziva trovanje: gađenje, povraćanje, glavobolju, usporavanje cirkulacije i dr.

Način upotrebe. U proleće se mladi izdanci mogu jesti. Čaj: jedna kašika na pola litre vode. Pije se triput na dan pre jela po jedna šolja. Prašak šišarki, koji se dobija lupanjem po njima, uzima se na vršku noža jedanput dnevno.

Hrast

Drugi nazivi: Dub, dubovina, hrast lužnik, lužni hrast, lužnjak, rani hrast

Latinski naziv: Quercus


Opis biljke: hrast se ubraja u najpoznatija drveca naših krajeva. Razvija se u mocno i veliko drvo, a može doseci visinu višu od 40 metara, debljinu 2 do 2 1/2 m i starost više od 1000 godina.

Stanište: šume.
Lekoviti deo biljke: Za lek upotrebljava se mlado lišce i mlada kora, što se skuplja u prolece, a plod u jesen

Lekovito delovanje:čaj od mladog hrastovog lišca preporucuje se slabiin Ijudima, rekonvalescentima, tuberkuloznim bolesnicima i bolesnicima koji boluju od srcanih bolesti. Caj priprernljen od mešavine hrastova lišca i drugih Ijekovitih biljaka koristi se u lecenju cireva svih vrsti, za želudac i cišcenje i jacanje krvi. Uvarak od mlade hrastove kore koristi se za grgljanje kod upale grla, protiv promuklosti i kad oteknu vratne žlezde. caj od mlade hrastove kore priprernljen s vinom i medom koristi se u lecenju protiv povracanja krvi iz želuca i pluca, kod krvavih proliva, kolere, griže i fistula u cmaru, kada zaustavlja krv i leci. Kava pripremljena od prženog žira koristi se kao lek za malaksalost, malokrvnost, nervozu, nesanicu, kostobolju, rahitis, od sluzi iz ušiju i dr. Kava od žira preporucuje se za cišcenje krvi, kod šecerne bolesti, nadimanja i otvorenih i zatvorenih šuljeva.

Islandski lišaj

Drugi nazivi: Islandska mahovina, islandska pletika, planinska mahovina, planinski mah, plućnik

Latinski naziv: Cetraria islandica


Opis biljke:iako se cesto naziva mahovinom, islandski lišaj nije mahovina, nego lišaj. Biljka nije rašclanjena na koren, stabIjiku i listove. Sastoji se od uspravne, grmu nalik, maslinastozelene ili smedjaste steljke, s tamnoružicastim ili bijelim okrajcima. Steljka može biti visoka do 10 cm. Cveta nema. Skuplja se u prolece i jesen. Pre upotrebe i za vreme pripremanja mora se jako oprezno ocistiti. U svežem stanju islandski lišaj je krhak i lomljiv, svetlije boje.

Stanište: raste u skupinama, na suvom tlu, osobito u
crnogoricnim šumama, na visokim planinama. Mestimice raste i u ravnicama .

Lekovito delovanje:caj od islandskog lišaja koristi se u lecenju svih nahlada i upala: prsobolje, plucnog katara, grcevitog kašlja i tuberkuloze, jer cisti i jaca pluca. Osim toga, cisti i jaca probavnu sluznicu želuca, creva, slezenu, jetru, gušteracu, bubrege i mokracni mehur. Lek je za slabu probavu, neurednu stolicu, proliv, cireve u crevima i želucu, slaba creva, žuticu i šecernu bolest (premda u njemu ima škroba). caj od islandskog lišaja preporuca se rekonvalescentima, slaboj deci i slabunjavim trudnim ženama. Preporuca se i zdravim Ijudima za povremeno cišcenje i jacanje sluznice.

Ivanjsko cveće

Drugi nazivi: Broćac, broćika, ivan-cvet, ivanova trava, sirište, sirištica, žuto ivanjsko cveće, gospin prostirač, gospina stelja i jovanova travica.

Latinski naziv: Galium verum


Opis biljke.Biljka visine 60 do 150 cm. Stabiljka je četvorouglasta sa četiri izrazito ispupčene linije. Stabljika je na clancima odebljala. Ima zlatno žute cvetove. Beru se u julu, kada cvetaju.

Stanište. Raste na brdskim i pretplaninskim livadama, pored puteva, listopadnih šuma i šibljaka.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi gornji dio biljke u cvetu.

Hemijski sastav. Sadrži flavonoide, gkikozide, etarsko ulje, organske kiseline.



Primena.Smiruje grčeve, pospešuje znojenje i mokrenje. Koristi se kod nervnih bolesti, padavice, nervoze, kod probavnih smetnji, upale bešike i bubrega, vodene bolesti, ženskih bolesti, obolenja slezine i gušterače, kožnih bolesti.

Način upotrebe. Pripremanje čaja: jednu punu malu kašiku popariti sa četvrt litre vode i ostaviti da odstoji kratko vreme. Sveži sok: sveže ivanjsko cveće se opere i još vlažno iscedi u sokovniku. Spravljanje masti: sveži sok se pomeša sa maslacem sobne temperature. Čuva se u frižideru.

Iđirot

Drugi nazivi: emišvarka, vodeni božur, kalmus, komuš, tatarsko zelje

Latinski naziv: Acorus calamus


Opis biljke.Višegodišnja biljka.Njena korenska masa vodoravno leži u blatu obala i iz nje rastu brojni listovi oblika mača, visoki do 1 metra. Na sredini pljosnate stabljike nalaze se kupasti klipovi zelene do smeđežute boje. Koren dugačak do 1 metra je debljine palca i u svežem stanju ima gorak začinski ukus. Vreme cvetanja jun-jul.

Stanište. Raste na vrlo mokrom tlu, većinom u barama, močvarama, kaljugama i na obalama mirnih voda.

Upotrebljivi delovi biljke. Koren.

Hemijski sastav. Sadrže skrob, eterična ulja, gorke glukozide, alkaloid, gume, smole, sluz, tanin, vitamin C, holin, jod.

Primena.Preporučuje se i kod usporenog metabolizma i lenjosti creva, kao i kod bledila kože i vodene bolesti, kod slabosti organa za varenje, kod nadutosti želuca i creva, kod grčeva,povraćanja, proliva, bolesti žučnih puteva, kod oboljenja žlezda i kod gihta. Takođe izuzetno mnogo doprinosi pokretanju tromog želuca i tromih creva i otklanjanju katara ovih organa. Poboljšava apetit, pomaže kod bubrežnih oboljenja i dobro je sredstvo za ćišćenje celog organizma. Deluje kao sedativ, analgetik, diuretik. Koristiti za ispiranje usta i za pranje gnojnih rana. Sredstvo za poboljšanje vida i memorije.

Način upotrebe. Pripremanje čaja: čaj od korena iđirota priprema se isključivo hladnim natapanjem. Jedna ravna mala kašika ostavi se preko noći u četvrt litre hladne vode. Ujutro se zagreje i procedi. Pre upotrebe čaj se ugreje u drugoj posudi sa toplom vodom. Sveži sok: sveži korenovi se pažljivo očiste i još vlažni iscede u sokovniku. Potpuna kupka: oko 200 g korena iđirota ostavi se preko noći u 5 litara hladne vode. Sledećeg dana se sve to zagreva do ključanja, ostavi da odstoji i doda vodi za kupanje.Oblozi pripremljeni s prahom od idjirota i jakom rakijom lozovacom koriste se kod lecenja raznih cireva, uloga (gihta) i kostobolja.

Jaglika

Drugi nazivi: alcina, jaglac rani, jaglika, jagorcevina, pramalice, sunašce.

Latinski naziv: Primula officinalis


Opis biljke:jedna je od prvih biljaka koja cvate u prolece. To je trajnica sa kratkim i smedjim korijenom. Jajasto okrugli prizemni listovi složeni su u rozetu. Valovito su nazubljeni, a u vrijeme pupanja uvinuti unatrag. Iz središta rozete izraste 10 do 20 cm visoka cvetna stapka nq cijem se kraju nalazi 5 do 10 žutih cvetova. Cvetovi su složeni u štitasti cvat, a nalaze se u duguljastoj zelenoj caški. Cela je biljka dlakava.Medju zašticenim biljkama mnogih razvijenih zemalja jeste i ovaj rani vesnik proleca. Njena medeno žuta boja na planinskim livadama simbolizuje pobedu nad zimom. Nije slucajno baš jaglika bila ta koju je izabrao legendarni Knajp da se s njom fotografiše. On je poznavao njene prednosti i visoko je cenio. Jagorcevina procišcava krv i iz organizma eliminiše uzrocnike reume i kostobolje. Ako neko ima sklonost ka oboljenjima mišica i ligamenata, neka svakodnevno pije caj od jagorcevine, (jednu do dve šolje), i bolovi ce prestati. Jedno od najefikasnijih sredstava protiv nesanice je upravo ova biljka, koja je preporodila mnoge ljude i spasla ih od fizicke i duševne iscrpljenosti.

Stanište: raste u svetlim šumama, medju živicama, u grmlju .

Lekoviti deo biljke: za lek se u maju skupljaju cvetovi, listovi i
koren.

Lekovito delovanje: jaglac je osobito dobar lek za lecenje plucnih bolesti, nesvestice i lupanja srca. Caj pripremljen od cvetova povecava broj crvenih krvnih zrnaca. Osim toga, koristi se u lecenju nesanice, migrene i neuredne menstruacije. Pospešuje cirkulaciju krvi i izbacivanje sluzi. Caj od korena vrlo uspešno deluje kao umirujuce sredstvo za stišavanje glavobolje, nervoze, nesanice, vrtoglavice i nesvestice. Pored svega, jaglac se koristi za lecenje uzetosti, bolesnih bubrega, reumatizma i kronicne zacepIjenosti.

Čaj koji se preporucuje treba uzeti pre svih sintetickih sredstava koja obecavaju miran san. Ovaj caj donosi san lececi sve uzroke nesanice, cuvajuci nerve i zdravlje uopšte. Potrebno je 50 g jagorcevine, 25 g levandinog cveta, 10 g hmelja i 15 g kantariona. Jednu vrhom punu kašiku ove mešavine prelijemo sa 1/4 l vrele vode, pa ostavimo da odstoji tri minuta. Pije se pred spavanje, veoma vrelo, koliko god se može podneti, zasladeno sa malo meda. Jagorcevina izvanredno povoljno deluje na nerve i srce, jaca ih i smiruje glavobolje na nervnoj bazi. Izvrsno deluje i na upalu srcanog mišica, a prevencija je protiv izliva krvi i mozak.

Odlican caj za isterivanje peska iz bubrega dobicemo ako skuvamo koren jaglike i pomešamo ga sa medom. Pravi prolecni caj koji cisti krv dobija se od 50 g jaglike, 50 g zovinih izdanaka, 15 g koprivinog lista i 15 g korena maslacka. (Izdankom zove nazivamo tek iznikle pupoljke lišca na granama zovinog drveta).

Protiv srcanih tegoba posebno dragoceno je vino od jaglike. Možemo ga i sami napraviti od cveta jaglike koji naberemo u prolece, napunimo njime - ali prilicno rastresito - bocu od 2 litra i nalijemo cistim belim vinom. Bocu držimo na suncu dve nedelje. Uzima se 2-3 gutljaja po potrebi. Teži srcani bolesnici mogu uzimati dnevno po 3 jelovne kašike.

Jagoda šumska

Drugi nazivi: crvena jagoda, jagoda divlja, jagodnjaca.

Latinski naziv: Fragaria vesca


Opis biljke:jagoda je trajna biljka, a razmnožava se vrežama što vodoravno pužu po zemlji. Vreže se ukorenjuju i stvaraju nadzemne delove biljke. Listovi su sastavljeni iz triju liski na peteljkama, a liske su jajasto okrugle, nazubljene i dlakave. Cvetovi su pravilni i bele boje. Plodovi su crvene boje i socni.

Stanište: raste po šumskim čistinama, na padinama i šumskim livadama.

Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru listovi i cvetovi u vreme cvatnje, a suše se u hladu

Lekovito delovanje:listovi jagode pomažu pri izlucivanju mokraće, ciste krv, lece proliv i umiruju živce. Plod jagode leci žuticu i srcane bolesti, rastvara mokraćnu kiselinu u krvi te koristi u lecenju bubrežnih, žucnih i kamenaca u mokraćnom mehuru.