Trave i Travari

Evo da pokrenem jednu temu koja me vrlo zanima. Radi se o lekovitim travama, pa ja bi molio drugove i drugarice forumaše da podele svoje znanje sa nama. U principu sve se svodi na to kada berete, koji deo biljke berete, kako i koliko sušite ako sušite, te za što koristite određenu biljku može biti divlja, uzgojena, i sl.

crni slez, biljka koja raste na skoro svakoj livadi. Može se raditi varivo od lišća na sličan način ko španat, (detalji nepoznati , googlajte), od cveća se radi čaj. Cvetaju kraj petog, šesti mesec. Uglavnom se koristi za ublažavanje stomačnih tegoba i regulisanje stolice. Postoje neki podaci na netu da se koristi za iskašljavanje, al mislim da je to greška jer to je svojstvo belog sleza.

Aloe vera



Drugi nazivi: Aloja
Latinski naziv: Aloe vera Barbadensis Miller

Botaničke karakteristike

Ovo je zeljasta biljka, visine 80-100 cm. Ima sabljaste, špicaste listove, sa testerastim ivicama, koji po obliku podsećaju na ružu, rastu pri zemlji. Iz sredine ruže raste cvetna drška koja se završava u vidu žutog ili crvenkastog cevolikog cveća. Aloja spada u porodicu ljiljana.

Stanište.

Prirodno raste samo u područjima sa toplom i suvom klimom (najbolji uslovi su tamo gde je prosečna godišnja temperatura iznad 22°C npr. Karibi, Meksiko).

Upotrebljivi delovi biljke. List.

Hemijski sastav. Aloe vera sadrži vitamine ( A, B1, B2, B3, B6, B9, B12, C, E i folnu kiselinu), minerale (magnezijum, mangan, cink, bakar, hrom, kalcijum, kalijum i gvožđe), mukopolisaharide, antioksidanse, aminokiseline (od toga 8 esencijalnih), enzime (16 enzima iz grupe proteaza, amilaza, lipaza i celulaza), antrakinine, lignine, saponine, sterole.

Primena. Podstiče varenje, neutralizuje povišenu želudačnu kiselinu, uravnotežuje delovanje gastrointestinalnih simbiotičnih bakterija, smanjuje gljivice, normalizuje pH stolice, pomaže kod iritabilnog crevnog sindroma, kolitisa, proliva i zatvorenosti. Prodire kroz zidove trakta za varenje, ispira štetne bakterije i čisti crevne resice od naslaga. Na taj način smanjuje upale i povećava apsorpciju hranjivih materija. Poboljšava rad jetr, reguliše i snižava nivo šećera u krvi, jača srčani mišić, snižava nivo holesterola u krvi i krvni pritisak, sadrži faktore koji uništavaju tumore, podstiče imunološki sistem. Kao dopunska terapija, smanjuje štetne nuspojave hemo i radio terapije. Ublažava simptome astme i alergija. Ublažava akutne i hronične upale.Pomaže kod neuralgija, išijasa i glavobolje.Izvanredna je za suvu, osetljivu i oštećenu kožu

Način upotrebe. Najviše se upotrebljava gel koji se dobija iz lista, a upotrebljava se i kao čaj i tinktura.

Kamilica

Drugi nazivi: Titrica, žabnjak
Latinski naziv: Matricaria chamomilla



Opis biljke. Jednogodišnja zeljasta biljka, tankog razgranatog korena, 15-60 cm visoka. Stabljika je uspravna i gola većinom razgranata. Listovi su dvostruko perasto rascepljeni. Cvetne glavice su pojedinačne, imaju ispupčenu i šuplju cvetnu ložu a sastavljene su od dvopolnih žutih cevastih cvetića u sredini i belih jezičastih cetića na ivici, koji su povijeni prema dole. Cveta od aprila do septembra.

Stanište. Raste na njivama, na glinovitom zemljištu, šumskim livadama, obroncima i na žitnim i kukuruznim poljima, krompirištu, detelini i tamo gde se gaji repa.

Upotrebljivi delovi biljke. Cvet i list.

Hemijski sastav. Sadrži eterična ulja, fitosterole, tanine, glikozide, sluzi, vitamin C, niacin, sluz, prirodnu gumu, proteine, eteričnia ulja i druge supstance.


Lekovito delovanje. Pomaže kod nadutosti, kod proliva i osipa na koži, zatim kod oboljenja želuca i u slučajevima kada je on pun sluzi zbog katara, zatim kod poremećaja ili izostanka menstruacije i kod drugih oboljenja materice i jajnika, kao i kod nesanice, upale pasemnika, kod groznice, zubobolje i bolnih rana. Korisna je u lecenju bubrega, jetre i žuci. Izaziva znojenje, deluje smirujuće, deluje dezinfekciono i sprečava upale svih vrsta, posebno upale sluzokože. Spolja se upotrebljava za obloge i ispiranje kod zapaljenja očiju,upale vežnjače, kod osipa koji vlaže i svrbe. Koristi se za ispiranje usne šupljine i za ispiranje rana. Dobra je za pranje kose,olakšava pražnjenje creva i na taj način indirektno leči hemoroide,. Inhalacija pare kamilice doprinosi brzom poboljšanju kada je reč o kijavici i upali sinusa. Ima ublažavaujuće dejstvo na groznicu i snižava temperaturu. Koristi se u lecenju razdražljivosti, preosetljivosti kod neuralgije, reumatizma, krstobolje, unutarnjeg nemira, nesanice, duševne klonulosti, premorenosti i sl.


Način upotrebe. Pripremanje čaja: 1 puna mala kašika se popari sa četvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko vreme. Dodatak vodi za kupanje: za kupanje u kadi uzeti dve pune pregršti, a za pranje lica i kose po jednu punu šaku cveta od kamilice, pa prokuvati i ostaviti da malo odstoji. Oblozi: četvrt litre vrelog mleka prelije se preko jedne pune velike kašike kamilice, ostavi da malo odstoji, procedi i upotrebljava za pravljenje toplog obloga. Inhalacija: puna velika kašika kamilice popari se litrom ključale vode. Para se udiše ispod peškira. Jastuče sa kamilicom: platnenu vrećicu napuniti osušenim cvetom kamilice i zašiti je. Jastuče dobro ugrejati u suvom tiganju i staviti na bolno mesto. Ulje od kamilice: jednu bočicu do grlića rastresito napuniti svežim cvetom kamilice ubranim na suncu i preliti hladno ceđenim maslinovim uljem. Ulje treba da prekrije kamilicu. Bocu dobro zatvoriti i ostaviti da stoji na suncu 14 dana. Ulje čuvati u frižideru! Mast od kamilice: 250 g svinjske masti zagrejati kao za pečenje pa joj dodati punu pregršt svežeg cveta kamilice. Kada se zapeni, promešati, poklopiti i sve ostaviti preko noći u toploj prostoriji. Sledećeg dana masu lako ugrejati i procediti kroz gazu. Iskustvo pokazuje da je najbolje postupiti ovako: nad posudu sa "kljunom" okačiti sito čije je dno pokriveno komadom gaze i iscediti masu. Mešati je sve dok ne bude jednolična a potom njome puniti čiste staklenke ili keramičke tegle.

Alpska ruža

Drugi nazivi: slec, crvena alpska ruža, gorska ruža, rododendron
Latinski naziv: Rhododendron ferrugineum

Opis biljke: alpska ruža je planinska biljka što raste iskljucivo na visokim planinskim podrucjima. To je zimzelena i trajna biljka što raste u grmovima. Listovi su kožasti i jajastog oblika.

S gornje strane listovi su tamnozeleni, a s donje u pocetku žutozeleni, a posle smedji, nalik rdji, i ljuskavi.
Cvetovi su crvene boje, zvonasti, skupljeni u grozdaste cvatove.

Stanište: Rasprostranjena je na planinskom podrucju, uglavnom na visinama od 1500 do 2500 metara

Lekoviti deo biljke: listovi koji se beru neposredno pre cvatnje biljke

Lekovito delovanje: alpska ruža ili pjenišnik lekovita je biljka kojom se pospešuje izlucivanje znoja i mokrace. Koristi se, zatim, u lecenju reumatizma zglobova, bolova u mišicima, uloga (gihta) i neuralgicnih bolova.

Anis

Drugi nazivi: Anason, slatki janež, slatki komorač, slatki kopar, slatki kumin
Latinski naziv: Pimpinella anisum



Opis biljke: aniš je jednogodišnja biljka koja izraste od 1/2 do 1 metra visine. Ima granatu, pahuljavim dlacicama pokrivenu šupIju stabljiku, s okruglasto nazubljenim, srednjim - dvostruko perastim, a gomjim - uskim lancetastim belim cveticima. Najdonji listovi sastoje se od 3 okruglasto urezana listica, srednji listovi su prstenasti, a gornji usko krpasto razdeljeni. Plod je jajastog oblika, prema vrhu sužen, a sa strana malo stisnut, dugacak 3 do 6 mm. Boja ploda je svetlozelenosiva. Lekoviti delovi biljke: za lijek se upotrebljava plod, odnosno zrelo seme što se sabire samo po suvom vremenu.

Stanište: Rasprostranjena je na planinskom podrucju.

Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava plod, odnosno zrelo seme što se sabire samo po suvom vremenu

Lekovito delovanje: seme aniša djeluje protiv nadimanja, umiruje grceve, jaca želudac i pospešuje varenje i odvod štetnih sokova iz organizma te cisti krv i jaca živce. Cisti od sluzi pluca, želudac, mehur i bubrege, jaca probavne organe, popravlja neurednu menstruaciju te otklanja nesanicu.Mleveni anis brzo gubi ukus i miris, pa ga treba mleti neposredno pre upotrebe.
Takode se koristi u industriji kolaca i slatkiša, kozmetickih proizvoda i proizvodnju likera. Po citavom svetu postoje likeri i rakije s mirisom anisa, poput francuskog pernoa, turskog specijaliteta raki, grckog uza i makedonske mastike. Pravi anis se danas upotrebljava tek u neznatnim kolicinama jer ga je potisnuo zvezdoliki anis koji ima miris i ukus anisa, ali botanicki nije ni u kakvoj vezi s njim.
Anis deluje protiv nadimanja, smiruje grceve i ubrzava probavu. Ako jedete previše masne hrane, jake zacine, ili prepržena jela, probava se odvija sporije ili je vrlo otežana, a jetra trpi. Nemojte se cuditi mucnini nakon preobilnih masnih i zacinjenih obroka. Ostali simptomi (treba paziti kada se javljaju, jer i druge teže bolesti imaju iste simptome!) su povracanje, glavobolja, vrtoglavica. Pijte tri-cetiri puta dnevno anisov caj s pola kašicice meda i svežim listicem mente.

Anđelika

Drugi nazivi: angelika, andjeoski koren, andjeosko drvo, kravojac
Latinski naziv: angelica silvestris



Opis biljke: andjelika je dvogodišnja biljka iz porodice štitarki. Prilicno je nalik kimu i anišu. Dostize visinu do 2 m. Stabljika je okrugla, uzdužno brazdasta, šuplja i plavicaste boje. Razgranjuje se samo na gomjim delovima. Listovi su veliki, dvostruko i trostruko razdeljeni i na krajevima nazubljeni. Cvet je štitac sa zelenka-stirn i žuckastobelim cveticima. Ogranci štica imaju kratke, ?ekinjaste zaštitne listi?e. Koren je smedje do crvenkastosmedje boje. Miris korena je jako aromatican i ugodan, a ukus sladunjav, posle oštar i gorak.U nekim delovima naše zemlje raste srodna vrsta Angelica archangelica L,
I jedna i druga su lekovite osim što se A. Archangelica od A. Silvestris razlikuje po izrazitoj aromaticnosti i skoro kuglastim, 20-40- zrakastim štitovima. Naraste u visinu 2-3 m, a donji listovi su joj 60-90 cm dugacki. Podanak je u A. silvestris puzav, dug oko 1 m., sa mnogo žila.
Cvetovi cine zelenkastožuto-bele štitce. Aromaticni, oštar ukus daje korenu etericno ulje, kiseline valerijane i angelike, te jabucna kiselina. Miris i ukus angelice slicni su mošusu ili vaniliji. ,

Stanište: Rasprostranjena je na planinskom podrucju, uglavnom na visinama od 1500 do 2500 metara

Lekoviti deo biljke: cela biljka

Lekovito delovanje: caj od listova andjelike greje želudac, cisti krv i rnokracni mehur. U mešavini s drugim biljkama izlucuje otrovne i pokvarene sokove iz krvi, želuca i crieva te otklanja trbobolju, nadimanje, dizenteriju, grceve i otvorene i zatvorene šuljeve (hemeroide), sluz u prsirna, bolesti grla, a isto tako, veoma je koristan u lecenju kožnih bolesti i osipa. Dobro deluje na želudac jer pospešuje izlucivanje sokova za varenje i ostale funkcije. Želudac « ojaca «, pa može bolje da primi i preradjuje hranu. Angelica prvenstveno povecava apetit, pa je i zbog toga , izmedju ostalog, u sastavu mnogih želucanih cajeva.

Upotreba angelice zavisi od toga šta želimo postici. Radi povecanja apetita uzima se 15 minuta pre jela , dakle, na prazan želudac. Ako se želi pospešiti varenje kada je želudac osjetljiv, uzima se nakon jela.
Ekstrakt sirove biljke deluje izvrsno kod slabog varenja. Kapljice angelice sa medom izvrsno pomažu kod zacepljenosti bronhija i protiv kronicnog bronhitisa. Andjelika je jedna od najstarijih lekovitih biljaka, koja do danas nije izgubila na vrednosti. Naziv, andjeoski ili sveti koren« dobila je za vreme haranja kuge u Evropi. Zahvaljujuci korenu andjelike, tom prilikom mnoštvo se Ijudi spasilo od tzv. crne smrti..

Kao caj se koristi korenje, ali treba znati da je dugotrajno kuvanje bez dejstva, jer ishlape etericna ulja.
Za upotrebu izvana koristi se alkoholni ekstrakt andjelike - kod ishijasa i bolnih živaca, kao preparat za masiranje. Za takvo masiranje još je delotvornije ulje od andjelike, narocito kod bolesnih mišica ili posekotina.
Za jacanje varenja , jetre, olakšavanje mokrenja, uklanjanje astmaticnih grceva i nadutosti sprema se caj:
1 velika kasika mešavine od jednakih delova andjelike, kicice (Erythraea centaurium), i pelina (Artemisia absinthium) prelije se sa 2,5 dl kipuce vode, poklopi i ostavi tako 5 minuta, procedi. Pije se tokom dana po 1 soljica u gutljajima.

Recept za pripremanje likera od angelike -vespetro-
Uzme se 60 g semena angelike moze se upotrebiti i seckani korencici, 8 g anisa ( Fructus anisi ), 8 g semena komoraca ( Foeniculum officinale), 6 g semena korijandra ( Coriandrum sativum), ukupno 82 grama. Sve lagano zgnjeciti i staviti u 200 g cistog alkohola. Osam dana kasnije
Uzeti još pola kg šecera ( najbolji je groždani), rastopiti ga u 1 – 1,5 l vode, pomesati sa predjasnjim alkoholnim rastvorom i procediti kroz cistu krpu ili vatu.
Protiv nadimanja i slabog varenja nema ugodnijeg i boljeg leka. Napitak je zlatnožuckaste boje, a kod pokvarenog ili prehladjenog zeluca pomaze delotvorno , bolje od hemijskih tableta, brže i bolje.

Ariš

Latinski naziv: Larix europaea


Opis biljke: ariš je jedino cmogoricno drvo što svake godine gubi listove, tj. iglice. Drvo je visoko od 20 do 40 metara, s tankim pognutim granama, crvenosmedjom ispucanom korom i šiljastom krošnjom. Fine i mekane iglice rastu zasebno na dugim i tankim izdancima u kiticama po dvadeset do šezdeset u broju, koje u jesen otpadaju. Ariš je jednodomna biljka koje se crveni, mirisavi zenski cvetovi razvijaju u male šišarice. Kora, smola i iglice imaju balzamican miris, nalik na limun. Smola ima miris na balzam, a ukus poput terpentina.


Stanište: ariš ponajbolje uspeva u planinama, a cesto sacinjava
goleme šumske prostore. Brzo raste i zbog toga se sadi i uzgaja.

Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju zeleni cešeri u prolece i pocetkom leta, iglice u toku cele godine, a smola i kora u jesen

Lekovito delovanje: iglice i mladi cešeri koriste se za pripremanje uvarka, za kupku u lecenju nervno rastrojenih bolesnika, rekonvalescenata i jako slabih osoba. Isto tako, iglice i kora koriste se za pripremanje obloga za lecenje upaljenih rana, prignjecenosti i cireva. Caj pripremljen od kore ariša tera na mokrenje, leci vodenu bolest u pocetku, žuticu, reumu u zglobovima, osip i cireve. Smola pripremljena s vinom i medom cisti zacepljenu jetru, drobi i lagano odvaja pesak i kamenje iz žuci, bubrega i mokraćnog mehura, a kod upale grla koristi se za grgljanje..

Arnika

Latinski naziv: Arnica montana


Botaničke karakteristike. Arnika je višegodišnja biljka. Podzemni deo je debeo i valjkast. Iz njega izraste slabo razgranata stabljika visoka do 50 cm sa jednom ili tri cvetne glavice, zlatnožute boje, smeštene pojedinačno na vrhu stabljike. Cveta od juna do avgusta, ima specifično smolasti miris. Listovi su smešteni pri dnu i dugoljasto-jajastog su oblika. Gore na stabljici znatno su manji i uži. Čitava biljka je pokrivena kratkim dlakama.

Stanište. Raste na vlažnim planinskim livadama, ponegde se može naći u šumi

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koriste cvet, listovi i koren.

Hemijski sastav. Sadrži arnicin, eterično ulje, smolu, vosak, tanine, šećer, organske kiseline, karotinoide (zeaksantin), vitaminC, flavonoide, poliacetilene, makro i mikroelemente.

Primena. Arnika povoljno deluje na uboje i sveže rane koje krvare usled povreda, kod iscrpljenosti organizma, bolesti srca i živaca, paralize i kapi u mozgu. Pospešuje bolje lučenje mleka kod majki dojilja, tera znoj,mokraću i crviće kod dece, olakšava menstruaciju i leči beli cvet kod žena. Treba je oprezno upotrebljavati jer u većim količinama može izazvati neugodne smetnje

Način upotrebe. Čaj, tinktura, ulje za masažu. Čaj: 3 kašike cveta preliti jednom čašom vrele vode, poklopiti i nagrevati u vodenom kupatilu 15 minuta. Držati na sobnoj temperaturi 45 minuta i procediti. Tinktura: 5 g suvih cvetova preliti sa 100ml 70% alkohola. Ostaviti 2-3 nedelje ( umeđuvremenu protresati nekoliko puta), ocediti i čuvati u zatamnjenoj boci. Može se isto tako pripremiti sa domaćom rakijom. Ulje za masažu: jedan deo suve arnike staviti u pet delova kvalitetnog ulja (maslinovo, suncokretovo).

Bagrem

Drugi nazivi: akacija, akac, akacija, bagra, bagrema, bagren, bela bagrena, beli bagrem, belo drvo, belo cvece, bijela bagrena, bijela draca, bijela kapinika, gospodinov trn, egiptonska tmina, kralj, kraljevo drvo

Latinski naziv: Robinia pseudoacacia


Opis biljke: Bagrem je poreklom iz Kanade. Kod nas se mnogo gaji. Drvo je visoko oko 20 m. Cveta u maju. U narodu se upotrebljava cvet, rede list (Robiniae pseudacaciae flos et folium). Cvet treba brati neposredno pre otvaranja, a list još dok je mlad , Bagrem - akacija je stablo koje naraste do 25 m visine preneseno je pocetkom 17. vekaiz Severne Amerike u Evropu. Beli mirišljavi cvetovi koji rastu u grozdovima izlucuju puno nektara, ukusni su sveži, a specijalitet prženi prethodno uvaljeni u testo za palacinke. Plod bagrema je plosnata do 11 cm duga mahuna sa 4-10 semenki bubrežasta oblika. Narodna medicina preporucuje i caj od osušenih cvetova, koji uz to što je ukusan, deluje lekovito kod prehlade i kašlja. U svežim mahunama i u semenkama ima mnogo belancevina, ugljikohidrata i masnoce. Mahune se mogu sušenjem konzervirati i upotrebljavati kao povrce. Kuvano semenje bagrema može da zameni pasulj, a prženo da posluži kao zamena za kafu.

Stanište: raširen je po celoj Evropi, a nalazi se i u svetlim prozracnim šumama.

Lekoviti deo biljke: za lek se koristi cvet, Bagremova kora je otrovna, zbog cega je ne treba koristiti kao lek. Otrovnost potice od toksalbumina robina

Lekovito delovanje: Cvet se upotrebljava u obliku čaja (5 na 100) za lakše iskašljavanje i protiv nazeba. List (5 na 100) izaziva jace lucenje žuci.

Bedrenika

Drugi nazivi: velika siljevina.

Latinski naziv: Pimpinella saxifraga


Opis biljke: bedrenika- podzemna stabljika joj je razvijena. Listovi su perasti.

Stanište: raste na suhim livadama, obroncima i brdima.

Lekoviti deo biljke: u prolece i jesen sabire se podanak kojega je miris nalik mirisu klincica. Suši se u hladu na mestu s mnogo vazduha.

Lekovito delovanje: koristi se za lecenje živaca, bolesti pluca, astme, reumatskih bolesti, slabokrvnosti i bubrega koji su oboleli od bubrežnog kamenca

Bela imela

Drugi nazivi: Amelje, veska, visk, višce, lepak, mela, melina, melje, omela, omelj, himela, hmelina, hrastova imela

Latinski naziv: Viscum album


Opis biljke: Mali, vrlo razgranat, uvek zelen grmic, visok do 1 m, koji kao polu parazit živi na raznom belogoricnom i crnogoricnom drvecu. Iz starih narodnih naziva može se zakljuciti da je ova poluparazitska biljka od davnina smatrana za lekovitu, a nekada su joj pripisivali i carobne moci. Druidi, keltski sveštenici, poštovali su je kao sveisceljujucu biljku. Oni bi za vreme svecanog rituala sekli imelu zlatnim srpom i kasnije koristili je kao lek protiv razlicitih bolesti. U starim tekstovima navodi se kao lek protiv epilepsije, a to joj priznaju i kasniji autori. Danas se preporucuje protiv histericnih napada.Stabljika je zeleno-žuckasta, drvenasta, obla i dihotomski se grana. Listovi su debeli, kožasti, zeleno-žuckasti, sedeci, po obodu celi i imaju 3-5 nerava. Ima odvojene muške i ženske cvetove. Plod je bela, okrugla, socna, prozirna bobica puna lepljive mase. Cveta od marta do maja, a plodi od avgusta do novembra.Od pocetka oktobra do kraja decembra beru se i suše listovi i tanje drške. Sledeci period branja je od marta do aprila. Ovo napominjemo jer u ostalim mesecima biljka nema lekovito svojstvo. Najbolja je imela s topole, ali i s bora ili vocnih stabala. Plod imele je otrovan dok su drška i list lekoviti. . . ,

Lekoviti deo biljke: Primeceno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od drveta domacina na kome imela živi. Tako i hipotensivna svojstva nisu ista: najjaca su u imele sa kruške, manje s jabuke, a još manje sa oskoruše.

Lekovito delovanje: . Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arterioskleroze, ali je jakog i neujednacenog fiziološkog dejstva. Imela se daje u obliku raznih preparata, sama ili u zajednici sa drugim lekovima slicnog dejstva (sinergisti)Caj: jedna kašicica imele preliva se sa 1/4 l vrele vode i ostavi da odstoji kratko vreme.

Vino i caj za procišcavanje krvi: opisani u tekstu.Imela pospešuje rad citavog limfnog sistema u organizmu te zato pomaže razmenu materija u njemu. Upražnjavanjem kure od imele oboleli od dijabetesa mogu se osloboditi svoje bolesti. Kod poremecaja hormonalnog sistema takode je vrlo efikasna. Bolesnici s hronicnim poremecajem metabolizma trebalo bi da uzimaju caj od imele svakodnevno u toku šest meseci.Deluje preventivno kod skleroze i šloga; ako osoba to nije ucinila, pa do udara ipak dode, treba prvih šest nedelja posle toga piti po tri šolje, sledece tri nedelje dve, a naredne nedelje po jednu šolju na dan, i to pola šolje pre, a pola šolje posle jela.

Ako hladan caj ušmrcemo u nos, zaustavlja se krvarenje nosa.
Imela se smatra najboljim sredstvom za srcane tegobe i tegobe u krvotoku.
U ovom pogledu pokazala se izvanredno. Ona sadrži sastojke koji regulišu krvni pritisak; kao i glog, imela sniženi krvni pritisak povišuje, a povišen snižava. Tako se premoreno srce odmara, a prestaju sve nuspojave kod nenormalnog pritiska - valunzi, zujanje u ušima, vrtoglavica, smetnje s vidom...

Dnevno uzimanje tri šolje caja od imele koju smo potopili u hladnu vodu leci sve bolesti srca, krvotoka i pritiska od kojih toliko pati savremeni covek.

Za žene je imela takode višestruku korisna jer regulisan krvotok zaustavljanja i menstrualne tegobe, narocito kod jakog krvarenja, kao i posle porodaja. Tegobe vezane za klimaks, aritmija, lupanje srca, valunzi, strah, gušenje, prolaze od imele.

Sveži sok od imele (od lista i drške, prethodno opranih) pije se protiv steriliteta, i to po 25 kapi pre dorucka na gladno srce ili pre spavanja.

Čaj: imela se priprema iskljucivo hladno. Jednu vrhom punu kašicicu imele na 1/4 l hladne vode potopiti preko cele noci, a pre uzimanja malo podgrejati

Beli luk

Drugi nazivi: Česan, česan luk, češanj, luk česan, luk češnjak
Latinski naziv: Allium sativum


Botaničke karakteristike. Beli luk je jednogodišnja zeljasta biljka. Stabljika je okrugla visine do 1 metar. Listovi su zeleni i zašiljeni. Cvast se sastoji od lukovičastih pupoljaka sa manjim brojem beličastih cvetova.

Stanište. Gaji se kao kulturna biljka.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi lukovica.

Hemijski sastav. Sadrži fitoncide, kristalnu materiju aliin koja pod uticajem enzima alinaze stvara alicin koji ima jako baktericidno dejstvo. Sadrži i trigliceride, etirično ulje, inulin, fitosterin, vitamin C, makro i mikroelemente.

Primena. Beli luk je antiseptik i antibiotik. Leči crevne bolesti, sprečava nadimanje i bolne grčeve u crevima, širi krvne sudove, snižava holesterol u krvi, poboljšava prokrvljenost. Leči akutne i hronične katare svih vrsta u organima za disanje, u tankom i debelom crevu. Snižava krvni pritisak, ublažava nesanicu, odstranjuje otrovne materije, pomaže da se sluz lakše izlučuje. Jedan je od najdelotvornijih lekova protiv tuberkuloze i gripe.

Način upotrebe. Prosečna dnevna doza je 4g svežeg belog luka. Tinktura: 40g narezanog belog luka prelijemo sa 100ml 70% alkohola i ostavimo da odstoji 10 dana. Koristi se po 10-20 kapi tinkture na dan. Ulje: Cele ili jednom prerezane čenove potopiti u vruću vodu i ostaviti 15 minuta. Osušiti ih krpom ili papirom. Preliti ih približno dvostrukom količinom maslinovog ulja. To ulje koristimo za salate ili ga uzimamo tri puta na dan po jednu kašiku.

Betonika

Drugi nazivi: betunika, crvena metvica, cistac, gušar, petonika, ranilist, ranjak

Latinski naziv: Betonica officinalis


Opis biljke: betonika ili klaš malena je biljka s duguljasto-jajastim crvenim listovima što su nazubljeni na svojim krajevima. Cvetovi su skupljeni u 10 cm dugacki cvat sa ružicasto-modrim cveticima.

Stanište: betonika ili klaš raširena je po celoj Evropi, a nalazi se na vlažnim livadama, svetlim prozracnim šumama, zatim, na suhim šumskim livadama, suncanim obroncima i brdskim livadama.

Lekoviti deo biljke: za lek skupljaju se listovi i koren, i to za vreme cvatnje. Suši se na senovitom i prozracnom mestu.

Lekovito delovanje: listovi betonike ili klaša služe u lecenju rastrojenih i slabih živaca, padavica, žutice, astme, za cišcenje pluca, protiv povracanja krvi, žgaravice, vodene bolesti, reumatskih bolesti, uloga (gihta) i želucanog katara. Koren se koristi kod povracanja i otrovanja.

Bokvica uskolisna

Drugi nazivi: Konjska rebra, mala bokvica, koncula, žilovlak, trputac

Latinski naziv: Plantago lanceolata


Botaničke karakteristike. Muška (uskolisna) bokvica je višegodišnja zeljasta biljka visoka 10-30 cm. Ima uspravnu stabljiku sa 5 uzdužnih brazdi. Listovi se nalaze pri osnovi stabljike, imaju kratku dršku, lancetastog oblika sa 3-7 paralelnih nerava, sa celim ivicama. Cvetovi su sakupljeni u gust cilindrični klas dug 2-5 cm. Cveta krajem proleća i za vreme leta.

Stanište. Nalazi se na livadama, šumama sa dosta svetla.

Upotrebljivi delovi biljke. Koren, listovi, seme.

Hemijski sastav. Sadrži flavonoide, fenolkarbonske kiseline, organske kiseline, tanine, enzime, fitoncide, sluz, šećer, vitamin C.

Primena. Koristi se kod obolenja disajnih organa, plućne astme, upale plućnih alveola, kašlja, pa čak i tuberkuloze. Čisti krv, pluća i želudac kao nijedna druga biljka. Koristi se kod uboda insekata ili ujeda zmije, kod rana koje teško zarastaju, čak i otvorenih, ogrebotina, posekotina, uboda osa, kod ugriza besnih pasa. Pomaže kod gušavosti, tromboze, oboljenja jetre i bešike.

Način upotrebe. Čaj: jednu punu malu kašiku listova popariti sa četvrt litre vode i ostaviti da odstoji kratko vreme. Čajna mešavina: jednu punu malu kašiku mešavine istih delova lista bokvice i timijana popariti sa četvrt litre vode. Oblog od listova: oprani sveži listovi uskolisne ili širokolisne bokvice se na dasci izgnječe oklagijom tako da se od njih dobije kaša koja se potom upotrebljava za oblaganje. Sirup, prvi način: dve pune pregršti opranih listova bokvice samleti u mašini za mlevenje mesa. U dobijenu kašu dodati malo vode da se masa ne bi slepila, zatim 300 g nerafinisanog šećera i 250 g pčelinjeg meda. Stalno mešajući, masu za sirup kuvati sve dotle dok se ne pretvori u gustu tečnost kojom se, dok je još topla, pune staklenke. Ove treba čuvati u frižideru. Sirup, drugi način: u teglu za zimnicu naizmenično stavljati po sloj opranih listova bokvice i nerafinisanog šećera. Sve dobro nabiti. Ostaviti masu da se slegne. Sledećeg dana teglu dopuniti novim slojevima listova i šećera koje treba stavljati sve dok ima mesta. Na zaštićenom mestu u bašti iskopati rupu i u nju staviti teglu zatvorenu sa tri ili četiri sloja pergamenta. Teglu poklopiti daskom, pa dasku pričvrstiti kamenom. Sve to potom zatrpati zemljom, ali tako da se daska i kamen mogu videti. Pod uticajem ravnomerne toplote koju zemlja oslobađa, šećer i listovi će se vrenjem pretvoriti u sirup. Posle otprilike tri meseca, teglu izvaditi iz zemlje, sok iscediti u sokovniku (ne kroz platno), jednom ga dobro prokuvati i njime napuniti staklenke sa patent-zatvaračima. Ako ne možete da sprovedete ovaj način dobijanja sirupa vrenjem, teglu ostavite na suncu ili blizu grejnog tela, gde treba da stoji sve dok se na dnu ne stvori sirup. I ovaj sirup se jednom dobro prokuva.

Bokvica ženska

Drugi nazivi: paskavica, pitoma bokvica, široki trputac, velika bokvica, bukvica

Latinski naziv: Plantago major


Opis biljke: prizemni listovi bokvice ženske ili trpuca velikog složeni su u obliku rozete, širokog su jajolikog oblika, na rubovima delimicno ili svekoliko nazubljeni. Na golim listovima istice se uglavnom 7 provodnih žila. Cvetna stapka je uspravna i okrugla a cvetni klasić je duguljasto valjkast.

Stanište: bokvica ženska ili trputac veliki može se naći na zapuštenim livadama, pustim zemljištima, stazama i putovima, ali i u vlažnim grabama od nizina do visokih planinskih podrucja.

Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru samo listovi, a suše se u tankim slojevima na hladnom i prozracnom mestu

Lekovito delovanje: koristi se kao sredstvo za lecenje rana i cireva jer suzbija upale. Isto kao bokvica muška ili trputac muški, koristi se kao lek protiv kašlja i za rastvaranje sluzi, iako se u tome daje više prednosti trpucu muškom. Koristi se u lecenju bolesti mokraćnog mehura te cireva na želucu i crevima.

Bor

Drugi nazivi: beli bor, cam, divlji bor, lucevina, šumski bor.

Latinski naziv: Pinus silvestris


Opis biljke: beli bor ima stablo koje može narasti više od 10 metara. Koren belog bora prodire duboko u tlo. Dok je mladji, njegove grane i deblo pokriveni su smedje-crvenkastom korom koja posle postaje sivo-smedjom. Grane se šire u obliku kišobrana. Iglice belog bora sastavljene su u cupercima po dve zajedno, duge su 5 do 6 cm, a boja im je sivo-zelena. Cvetovi su jednodomni. Iz ženskih cvetova oblikuju se mali cešeri, koji u pocetku imaju crvenkastu, a posle smedju boju i postaju drvenasti.

Stanište: beli bor rasprostranjen je po celoj Evropi, a raste kako u brdskim tako i u nizinskirn podrucjima.

Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljavaju mladi izdanci i iglice. Iglice bora, kao i sve iglice cetinara, valja upotrebljavati, po mogucnosti, neposredno nakon branja, jer se vitamin C gubi sušenjem, tako da iglice (cetine) koje se cuvaju više od godinu dana potpuno izgube svoja lekovita svojstva

Lekovito delovanje: mladi izdanci bora koriste se u lecenju zastarelih katara dišnih putova, promuklosti, kašlja, laganijeg bronhitisa, za inhalaciju i sl. Mladi izdanci i iglice koriste se, takodje u lecenju astme te u lecenju reumatskh bolesti i gihta (uloga). Kod grceva izazvanih žucnim kamencima koristi se tek istekla smola. Za lecenje odredjenih boles.ti, iako redje koriste se i češeri.

Borovnica

Drugi nazivi: Borovinka, borovnjača, brusnica, crna borovnica, crna jagoda, mrča

Latinski naziv: Vaccinium myrtillus


Botaničke karakteristike. Borovnica je trajan uspravan grmić visok do 50 cm. Listovi su jajastog ili duguljasto jajastog oblika 2-3 cm dugi i 1,5-2 cm široki, po ivici sitno nazubljeni. Imaju kratku peteljku. Svetloružičasti cvetovi su cevasto-zvonastog oblika i vise pojedinačno u pazuhu listova. Plod je crno-modra sočna bobica prijatnog slatko-kiselkastog i malo oporog ukusa.
Stanište. Raste na kiselim terenima, u crnogoričnim i belogoričnim šumama.

Upotrebljivi delovi biljke. Listovi (skupljaju se pre sazrevanja plodova) i plod.

Hemijski sastav. Sadrži tanine, antocijane, flavonske glikozide, organske kiseline, mnogo pektina, invertni šećer, vitamin C, beta karoten.

Primena. Listovi se upotrebljavaju kod upale mokraćne bešike i mokraćovoda, kod lečenja šećerne bolesti. Listovi su delotvorni jedino ako ih naberemo pre nego što sazru bobice. Nakon toga nemaju lekovite vrednosti. Suve bobice zaustavljaju proliv i krvarenje hemoroida. Sveže bobice deluju kao blagi purgativ. Koriste se protiv neuredne stolice i slabog apetita. Borovnice utiču na vid i čuvaju očnu mrežnjaču.

Način upotrebe. Najdelotvorniji je sirov sok. Bobice se jedu sveže ili osušene i stavljene u rakiju ili vino. Pravi se I marmelada. Od listova se pravi čaj. Čaj od listova: jednu kašiku iseckanih listova preliti šoljom vrele vode, ostaviti da stoji i nakon 10 minuta ocediti i piti tokom dana svakog sata po gutljaj. Sok: cede se sveže bobice. Suve bobice: suše se na temperaturi od 45°C. Tinktura: 4 pregršti bobica natapamo 4 nedelje u litri domaće rakije. Uzima se u kapima. Vino od borovnica: bobice natapamo u crnom vinu 10 dana. Uzima se često po kašikicu. Marmelada: kuvaju se zrele bobice.

Bosiljak

Drugi nazivi: Bosiok, bosilje, fasliđan, masliđan, misloćin, murtela, bazilika

Latinski naziv: Ocimum basilicum


Botaničke karakteristike. Bosiljak je jednogodišnja zeljasta biljka. Visine je 30 do 40cm. To je vrlo razgranata biljka sa jajasto-kopljastim listovima nasađenima na peteljci. Cvetovi su beli, crvenkasti ili žućkasti, razvijeni u klasove na kraju stabljike. Cela biljka veoma ugodno miriše. Cveta celog leta.

Stanište. . Gaji se kao kulturna biljka na sunčanom mestu, bogatom humusom. Biljka je naročito osetljiva na niske temperature, a ne podnosi ni zalivanje hladnom vodom.

Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka sa semenom.


Hemijski sastav. Nadzemni deo biljke sadrži eterično ulje, tanine, glikozide, saponine, mineralne materije, askorbinsku kiselinu, šećer. Eterično ulje sadrži eugenol, cineol, metilhavikol, kamfor. U semenu se nalaze trigliceridi, karotin, rutin.

Primena. Primenjuje se za lečenja upala (želuca, creva), grčeva u želucu, kašlja, astme, početnih stanja tuberkoloze, bolesti mokraćnih organa (bubrega, bešike). Koristi se za umirenje živaca, protiv nesanice i protiv nesvestice. Pojačava polni nagon.

Način upotrebe. Upotrebljava se svež, zelen, ali se najčešće primenjuje u obliku čajeva: jedna kašika (stabljika sa listovima) se prelije sa dva decilitra ključale vode.Ostavi se da stoji 10 minuta pa se ocedi. Pije se pomalo nekoliko šoljica na dan. U belom vinu kuvan plod koristi kod tvrdokornog zatvora.

Breskva
Drugi nazivi: praska

Latinski naziv: Prunus persica


Opis biljke: Breskva (Prunus persica) je veoma rasirena vocka u svetu (postoji oko 2 500 sorti). Iako se, prevedeno s latinskog, zove persijska šljiva, breskva je, zapravo, poreklom iz Kine i smatra se da je u Evropu doneo Marko Polo.Postojbina joj je Kina odakle je preko Persije i Grcke dospela u tople vinogradarske krajeve sveta. Koristi se u sirovom stanju a pogodna je i za pravljenje kompota, sokova, dzemova kao i za susenje. Cvet breskve se bere u martu, aprilu i maju a plod od pocetka juna do septembra. U plodu breskve ima secera, karotina, vocnih kiselina, belancevina, skroba, mineralnih sastojaka, vitamina A, B, C i gvozdja. Koristi se u ishrani, industriji i medicini. Izuzetno je poznata u narodnoj medicini kao sredstvo za ciscenje creva. Poznata su i lekovita svojstva sokova, sirupa i cajeva od breskve. Od vitamina, ove vocke su prava riznica beta-karotina (to jest provitamina A) – u breskvama ga ima 0,5 a u nektarinama 0,44 miligrama. Tu je i vecina vitamina grupe B, ukljucujuci folacin (B9) i nijacin (B3, odnosno PP), vitamin C (10 mg% u breskvama, upola u nektarinama), Vitamin E (1,5 mg%), i biotin (vitamin , kojeg ima 0,4 mikrograma.

Lekoviti deo biljke: Plod, cvet i list.

Lekovito delovanje: Vazno je naglasiti da je odnos kalijuma i natrijuma sedam naprama jedan, zbog cega su ove aromaticne i socne vocke korisne onima koji imaju problema s oticanjem. Dobre su i protiv malokrvnosti, za crevna oboljenja, smanjenje žucne kese. Sok od breskve preporucuje se onima sa srcanom aritmijom, smanjenim lucenjem želudacne kiseline, osetljivim nervnim sistemom, kao i za cišcenje organizma. Breskve i njihov sok ne preporucuju se dijabeticarima i alergicnim osobama.. Breskva se koristi u ishrani, kozmetici i industriji. U ishrani je pogodna kod probavnih poremecaja, a ima laksativno i diuretsko delovanje. Dobra je za smirenje živaca i uopste za rad probavnih organa.

Protiv povracanja u periodu trudnoce - caj pripremati navecer, 50 grama osusenog breskvinog lisca
preliti sa 5 dcl vrele vode, pustiti poklopljeno dok se ne ohladi, procediti i preko noci ostaviti u
frizideru, ujutro zagrijati i uzimati ujutro na prazan zeludac, pa zatim ista kolicina svaka 2 sata

BRESKVIN CAJ
za jacanje jetre, zeluca i pluca
Breskvin caj se pravi tako sto se 30 grama cveta prelije s pola litra kljucale vode ili mleka.
Kada odstoji 5-10 minuta, procedi se
i pije triput na dan po jedna solja.

DIURETIK
Uzeti 30 grama breskvinog lisca i 30 grama cveta.
Preliti ovu mesavinu s litrom kljucale vode
i ostaviti da stoji 15-tak minuta.
Procediti i piti umesto vode.

ZA NEGU LICA
Sminku i necistocu s lica treba skinuti bademovim uljem,
a zatim staviti masku od svezih, zrelih bresaka.
Nakon 20 minuta masku skinuti i lice oprati
u mlakom caju od breskvina cveta.
Posle nekoliko ovakvih "tretmana"
koza postaje cista i glatka.

Breza
Drugi nazivi: brez, brezuša, briza, brizovina, metlika.

Latinski naziv: Betula pendula


Opis biljke: postoje dve vrste breza: bela ili obicna breza i cvetna ili severna breza. U lecenju lekovitim biljem obe imaju jednaku vrednost. Breza je 10 do 25 m visoko drvo s tankim, vitkim grancicama i belom glatkom korom što se može Ijuštiti na listice tanke poput papira. Listovi na peteljkama su koso cetvrtasti ili trokutasti, zašiIjeni i dvostruko pilasti. Cvetne rese dugacke su 3 do 4 cm, a razvijaju se zajedno s lišcem .

Stanište: Breza je drvo koje možemo naći skoro na svakom mestu. U visinu naraste do 15 metara, a karakteriše je bela kora i tanke grancice. Upotrebljava se lišce, pupoljci i kora. Lišce breze (betulae folium) bere se mlado, vec u prolece, kada je u potpunosti razvijeno. Lišce je specificnog gorkog i oporog ukusa, specificnog mirisa. Lišce treba osušiti u hladu, na promaji, a nikada na suncu.
Lišce sadrži oko 8% tanina, oko 8% šecera, malo etarskog ulja (0,05% u Hstovima, a u pupoljcima cak do 4%), smola, gorke materije, saponozida i drugog..

Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju sok, rese,
listovi i kora. Sok se vadi krajem februara i marta, a lišce se bere za vreme cele vegetacije. Kora se prikuplja u prolece i jesen. Pupoljci sadrže mnogo etericnog ulja, ali ne i vitamina C, kojega pak ima u listovima. Etericno ulje pupoljaka povoljno deluje na disajne puteve.

Lekovito delovanje: u prolece, kad pocnu cirkulisati sokovi, probuši se rupa u stablu. U nju se stavi tanka cevcica pomocu koje dobivamo brezov sok.Posle toga rupa se zatvori drvenim klinom. Iz jednok stabla se moze dnevno nakupiti oko 4,5 ltara soka, a oko 170 l u sezoni! Cesto busenje istog stabla stetno deluje na drvo, smanjujuci mu otpornost prema gljivicnim zarazama. U soku se nalazi šecer te, ukoliko ga grejemo da provri, dobivamo brezovo vino.

Sok i vino odlican lek za lecenje ateroskleroze, gojaznosti, bubrežnih kamenaca i drugih bubrežnih bolesti. Od pupoljaka i listova breze priprema se cajni uvarak ( prelevanje biljke vrucom vodom ), tako da se taj caj – ne sme se kuvati ! – koristi kao jedan od najboljih prirodnih diuretika . Taj caj je i jedno od prirodnih sredstava za izlucivanje mokrace uopste.
Sa cajem od listova pomažemo izlecenju bolesnih organa, odnosno sprecavamo obolenje istih koji primarno stradaju od nakupljanja suvišne vode u organizmu ( bubrezi, besika, jetra, zglobovi itd.).

Caj od brezovog lišca ne treba cesto piti, jer ima i drugog lekovitog bilja sa slicnim delovanjem u pogledu izlucivanja urina, ali se brezov caj preporucuje za rastvaranje bubrežnih kamenaca i njihovo bezbolno izlucivanje.

Brezovo lišce koristi se vrlo uspješno za lijecenje kožnih bolesti – lišajeva - te raznih dermatida, a aplikacija je u vidu ljekovitih kupki.Uklanja slabo rnokrenje, belancevine u mokraci i cisti krv. caj od brezovog lišca i resa pojacava izlucivanje mokrace, odstranjuje kiselinu iz organizma te leci groznicu, reumatske bolesti i vodenu bolest.

Čaj protiv vodene bolesti:
5 g lista breze, 5 g ruzmarina, 5 g lista koprive, 10 g poljske preslice, i 10 g borovnice.
Jedna kasika se prelije vrelom vodom dv decilitra. Ohladen caj može se po želji zasladiti medom.

Čaj protiv reumatizma i gihta
Primeni se ista kolicina lista breze, koprive – list -i kore krkavine ( Cortex Frangulae). Caj se priprema i pije kao i u pre navedenom slucaju.

Čaj protiv bubreznih kamenaca
Pripremi se cajna mešavina od lista breze, pirike (Rhizoma Graminis),cestoslavice (Herba Veronicae) i vodopije (Herba Cichorii). priprema i pijenje caja je ista kao kod caja protiv vodene bolesti.

Iz stabla iscedjeno 5-6 velikih kasika svezeg soka pomesa se s kozjim mlekom i medom, ili sa malo vina, pa se pije u prolece radi ciscenja krvi od losih sokova, pluca od sluzavosti, bubrega od peska,i kožnih osipa i avitaminoze – skorbuta.

U slucaju otecene slezine pije se nataste caj od 20 g brezove kore i 10 g korijandra ( Coriandrum sativum ) kuvanih u 2,5 dl belog vina.

Napomena: uroloske cajeve ne piti bez konsultacije sa lekarom

Recept caja koji je poznati i priznati urološki caj.

Dakle : list breze (20%), biljka sitnice ( 5%), svila od kukuruza (15%), list borovnice (10%), vranilovka (15%),list koprive (15%) i list medvjedeg grozdja (20%).
Protiv zapaljenja bubrega ovaj caj se upotrebljava na sledeci nacin:
Supenu kasiku mešavine preliti sa 2 dl hladne vode, poklopiti, zagrejati do vrenja, ostaviti da odstoji 1 sat, procediti.
Tri puta dnevno piti po 2 dl nezasladjenoga caja posle jela.

Za lakše mokrenje: tri puta dnevno pre jela uzeti po 1 kasiku sitno samlevenog lisca breze . List usitniti pre same upotrebe.

Protiv zapaljenja prostate i otezanog mokrenja
pomesati po 30 g lista breze, medvjedeg grozdja, preslice i 10 g cveta podbela.
Jednu supenu kasiku mesavine kuvati oko 5 minuta u 2 dl vode, poklopiti i ostaviti da stoji 3 sata..procediti i piti mlako. To se ponovi još 2-3 puta u toku dana pre jela.

Brokula

Drugi nazivi: kaulin, kavulin

Latinski naziv: Brassica oleracea

Opis biljke:Brokulu jedemo vec više od 2000 godina! Ona je vredan izvor vitamina i minerala . Naziv brokula dolazi od italijanske reci "brocco", što znaci ogranak. Brokula se smatra izvornim oblikom karfiola.
Uzgaja se radi središnjeg i postranih zelenih cvetnih izdanaka smeštenih na razgranatoj i mekanoj cvetnoj stapci. Središnji su cvetovi slicni glavicama karfiola no ne toliko zbijeni. Promer cvata može biti i do 15 centimetara, neke sorte imaju ljubicastu boju cvata.

U 100 grama svježe brokule ima 91% vode, 0,34 g lipida, 324 mg fosfora, 6,08 g ugljikohidrata, 2,7 g vlakna, 2,02 g šecera, bjelancevina ima 2,7 g, vitamina A 68 mg, vitamina C 76 mg, mangana 0,20 mg, natrijuma 22 mg, kalcijuma 52 mg, i gvozdja 0,96 mg.

Zbog svoga hemijskog sastava i bogatstva vlakana, brokula povoljno deluje na varenje, ujedno je odlican antioksidant. Pomaže u prevenciji ocne mrene i srcanih bolesti. Zbog termolabilnosti vitamina C brokulu treba uživati sirovu. Dokazano je da brokula sadržava razlicite biološki aktivne sastojke i spojeve, te antioksidanse, koji smanjuju rizik obolevanja od nekih tipova raka i srcanih bolesti.
Brokula sadržava sulfurafan koji potice prirodne obrambene mehanizme organizma u borbi protiv raka želuca i debelog creva.
Laboratorijska ispitivanja pokazala su da vitamini s antioksidacijskim ucinkom kojih ima u vocu i povrcu ( narocito vitamini C i E), kao i drugi antioksidanti , suzbijaju nastanak aterosklerotickih ateroma u krvnim žilama. Vlakna i neke druge materije koje sadrži brokula, ali i salate od svježeg zelenog povrca, po svemu sudeci pomažu u sprjecavanju brojnih oblika raka ( creva, pluca, želudac, jednjak, gušteraca, dojke)…

Ljudi ne razmišljaju o raku dok ga ne dobiju. Koncentrat brokule sadrži dovoljno aktivne materije iz grupe glukozinolata da zaštiti od NEKIH vrsta raka. Po efikasnosti u lecenju i preventivi na prvom mestu je brokula, zatim klice brokule, zatim kelj i mladi luk i na kraju crveni kupus. Najsnažnija materija u preventivi lecenja raka sulforafan koji u molekuli sadrži sumpor, koji ima produženo delovanje, toplotno je otporan, ali nije otporan na proces starenja brokule, zbog cega nakon 3 dana stajanja njegova koncentracija i aktivnost naglo opadaju. On je indirektni antioksidant, dakle podržava antioksidantno delovanje slicnih materija ( tokoferoli – vitamin E, te koenzim Q-10). Gram suvog ekstrakta klica brokule sadrži 324-424 mg sulforafana.
Dakle, ako ništa drugo, uvrstite brokulu u svoju prehranu kao preventivu u borbi protiv raka, jer kad se rak pojavi, onda se traži spas u lekovima, zracenju i operaciji.

Broćika

Drugi nazivi: Prilip, broćenika, broćenica, divlji broć, hvatavac, korenika, prilipača, priljepača, turica

Latinski naziv: Galium aparine

Botaničke karakteristike. Broćika je izrazita penjačica. Uspravna dlakava stabljika, zadebljala u kolencima, dostiže visinu od 60 do 150cm. Listići su duguljasti, kopljasti i završavaju malim, oštrim bodljama. Mali zelenobeli cvetovi smešteni su u pazuhu lista i čine pahuljaste cvasti.

Stanište. Raste po suvim travnjacima, pašnjacima, pored puteva, nasipa, živica.

Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka u cvatu bez korena.

Hemijski sastav. Sadrži eterično ulje, flavonoide, saponine, tanine, organske kiseline.

Primena. Smiruje grčeve, pospešuje znojenje i mokrenje. Dobro deluje kod nervnih bolesti, padavice, nervoze. Koristi se kod probavnih smetnji, upale bešike i bubrega, vodene bolesti, ženskih bolesti, obolenja slezine i gušterače, otežanog mokrenja, žutice. Spolja se koristi kod oteklih limfnih žlezda, raka kože, osipa, lišaja, gnojnih izraslina i otvrdnuća.

Način upotrebe. Koristi se kao čaj, tinktura, prašak, kupka. Od svežeg soka i maslaca priprema se lekovita mast.

Brusnica

Latinski naziv: Vaccinium macrocarpon


Opis biljke: Brusnice spadaju u bobicasto voce koje, kao i borovnice, poticu iz Severne Amerike. To je tvrda i crvena bobica koja zahvaljujuci vecoj kolicini vitamina C u svom sastavu ima kiselkasti ukus.
Brusnicu su koristili u davnim vremenima starosedeoci Amerike kao lek za mnoga stanja, izmedju ostalog i za upalu mokracnih puteva... U poslednje vreme, veoma je popularan sok od brusnica. Osim toga, ovaj se dragoceni plod može koristiti u svežem obliku, može se cuvati smrzavanjem ili sušenjem, a sa njim se mogu pripremati i razlicite sosove i ukusna jela.Brusnice su, nutricionisticki gledano, posebni plodovi bogati razlicitim zaštitnim materijama, uz klasicne vitamine i minerale i druge hranjljive sastojke (vitamin A, vitamin C, kalijum i biljna vlakna). U njima su okriveni brojni bioflavonoidi (npr. quercetin) koji imaju snažno antioksidativno elovanje, cime smanjuju rizik oboljevanja od razlicitih karcinoma (posebno se spominju rak dojke i rak debelog creva). U laboratorijskim eksperimentima na životinjama, brusnice su svojim bioflavonoidima ne samo sprecavale rast celija raka, vec i njihovo metastaziranje.

Antioksidansi osim toga pomažu i pri prevenciji odredjenih faktora koji podsticu nastanak kardiovaskularne bolesti. Hipuricna kiselina, koja se takodje nalazi u brusnicama, predstavlja prirodni antibiotik, tako da se brusnicama pridodaju ne samo antibakterijska, vec i antifungalna (protiv gljivica) svojstva. Antocianini i proantocianidi iz brusnica, osim antikancerogenog delovanja, pomažu i pri obnovi celija koje su odgovorne za vid. Brusnice uz sve to, deluju i na snižavanje glukoze u krvi, što je jako korisno za dijabeticare. Najvažnija stanja kod kojih se preporucuje svakodnevna upotreba tih izuzetnih plodova jeste u svakom slucaju upala mokracnih puteva, buduci da flavonoidi iz brusnica imaju posebno antibakterijsko delovanje bas u tom delu tela, zahvaljujuci posebnim receptorima kojima se one tu vežu.

Istraživanja su pokazala da sastojci iz brusnica uništavaju i Helicobacter pylori, koji je u najvecem postotku uzrocnik čira na želucu. Osim toga, brusnice uništavaju i bakterije koje su naseljene u ustima i koje inace vremenom dovode do raznih bolesti zubi i desni.

Bršljan

Drugi nazivi: Brštan, brštika, bršljika

Latinski naziv: Hedera helix


Opis biljke: bršljan je do 20 m duga povijuša s trajno zelenim listovima i mnogobrojnim korenjem po stabljici kojim se pricvršcuje za drugo drvece i kamenje. Pri svojoj osnovi stabljika je položena, a zatim puzava. Listovi su kožasti. Gomji listovi po obodu su celoviti, dok su donji srcolika oblika i razdeljeni u 3 do 5 režnjeva. Cvetovi su sitni, izvana mrke, a iznutra zelene boje, skupljeni u poluloptasti štit.Bršljan je otrovna drvenasta penjacica sa adventivnim korenjem, koje mu služi za pricvršcenje uz podlogu (stabla, zidovi, dr.) a koje se razvija površinski, i dve vrste kožnatih, naizmenicnih zimzelenih listova: petoprstasti listovi su na stabljici bez cvetova, a ovalno ušiljeni su na stabljici sa cvetovima. Listovi su na licu tamnozeleni, sjajni, na nalicju žutozeleni, dok su mladi obrasli sa dlacicama. Penjuci se uz stabla dosegne visinu i do 30 metara. Kora je pepeljastosiva.
Javlja se na vlažnim i humusnim zemljištima, ali dobro podnosi i kamenita i krecnjacka tla, voli vlažan vazduh. ,

Stanište: bršljan raste po stenama, ruševinama i šumama. U gradovima se uglavnom uzgaja kao ukras na zidovima.

Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljavaju listovi i plodovi

Lekovito delovanje: bršljanov list vec u malim kolicinama deluje na krvne sudove i srce. Koristi se za lecenje bolesti slezene, polipa u nosu, bolesti ociju, mekih kostiju, kamena i peska u bubrezima, upale mokracnog mehura i belog pranja kod žena. Koristi se, zatim, u lecenju kožnih bolesti, rana i skrofulozne dece (koju je potrebno kupati u uvarku od bršljanova lista). Bršljanov plod potrebno je oprezno koristiti. Mešanjem s preslicom i nanom koristi se u lecenju nekih unutrašnjih bolesti. Sa velikim se oprezom caj od lista bršljana može upotrebiti za reumatske i žucne tegobe, za cišcenje kože, cišcenje krvnih žila kod ateroskleroze, kod upale želuca i creva, te za regulaciju ciklusa mesecnice, te kod kašlja, bronhitisa i astme. Ušmrknut bršljanov sok leci od nosnih polipa

Ako se svake veceri kosa ispire cajem od lista bršljana, ukloniti ce se perut, a pijenjem ce se ocistiti telo od trovanja pesticidima i štetna radioaktivna zracenja.
Nije preporucljivo uzeti vise od dve kasike usitnjenog lista brsljana na litru vode.
Bobice bršljana ne ostavljajte na dohvat male djece i nemojte ih koristiti za pripravljanje caja.

Recept za caj od bršljanovog lista:

Cetiri bršljanova sveža lista ili do dve kasike usitnjenog suvog lista staviti u jednu litru hladne vode, zakuvati, odmah procediti, i piti nekoliko puta tokom dana po jedan decilitar caja.

Bobice bršljana ne ostavljajte na dohvat male dece i nemojte ih koristiti za pripremanje caja.

KURA NE SME TRAJATI VIŠE OD 14 DANA.

ČAJ ZA REUMATSKE TEGOBE :

za cajnu mesavine uzima se po 1/5 lista brsljana, lista i cveta gomoljaste surucice-Filipendula vulgaris,, vrškova zlatnice-Solidago virgaaurea, vrškova ivanjskog cvijeca-Galium verum i korena jaglaca-Primula vulgaris.
Tri kasike cajne mešavine preliti litrom vrele vode, ostaviti poklopljeno 10 minuta, procediti i piti po 1,5 dl nezasladjeno, pola sata pre jela i izmedu obroka, pet do sedam puta dnevno, nakon 14 dana pauza od 7 dana.

KURA ZA CELULIT :

Uzeti po 50 ml. tinkture lista bršljana, ulja cvetova nevena i ulja korena cicka na jednu litru otopljene neslane svinjske masti ili maslaca. Mešati i zagrejati na oko 70 C te dodati 50 ml otopljenog pcelinjeg voska, razliti u posudice i dobro zatvoriti. Svako vece petnaestak minuta utrljavati mast u kozu gde se pojavio celulit.
Caj za pojacani metabolizam i izlucivanje, koji se koristi uz ovaj tretman, priprema se na sledeci nacin : u jednakim delovima se uzmu vrhovi plucnjaka, vrhovi oputine, vrhovi konopljuše -( Eupatorium cannabinum ), vrhovi zlatnice i koren jaglaca; tri kasike cajne mešavine preliti litrom vrele vode, ostaviti poklopljeno dvadeset minuta, procediti i piti mlaki nezasladjen caj, po 1,5 dl svaka tri sata. Kura traje 28 dana. Nakon toga se napravi prekid od 14 dana.

UKLANJANJE KURJEG OKA :

Dobro usitnjena cetiri sveza lista bršljana staviti svaku vece na kurje oko, omotati gazom, ostaviti na tome mestu najmanje 1 sat. Nakon 7 - 10 dana moci cete ukloniti kurje oko na prstima.

ČAJ ZA ASTMU I BRONHITIS :

za cajnu mesavinu potrebna je po 1/5 lista brsljana, vrhovi plucnjaka, cveta jaglaca, vrhova marulje ( Calamintha officinalis),te lista i cveta crnoga sleza.
Cetiri kasike cajne mesavine preliti litrom vrele vode, ostaviti poklopljeno dvadesetak minuta, procediti i piti po 1,5 dl zasladjeno medom od kestena, 5 - 7 puta dnevno.

NAPOMENA : list bršljana vec u malim kolicinama deluje na srce i krvne žile / širi ili sužava /, zavisno od jacine doze . Ušmrknut bršljanov sok leci od nosnih polipa