Trave i Travari

Bundeva

Drugi nazivi: bundeva, bela bundeva, belokorka, dulek, ludaja, bela tikva,buca, tikva, budimka, bela ludaja, dudanja, bundevka, zuta tikva.

Latinski naziv: Cucurbita pepo


Opis biljke: je jednogodisnja zeljasta biljka, poznata u kulturama svih toplijih zemalja sveta.
Nauka je dokazala niz korisnih sastojaka i u pulpi i u semenu i zahtevi za sirovinom su pojacani. Tako nam se bundeva vraca zapakovana u farmaceutske proizvode. Seme se koristi za ublažavanje tegoba uvecane prostate i pozitivni efekti su potvrdeni.Uzgaja se ne samo zbog jestivog ploda koji moze biti tezak i preko 10 kilograma, vec i zbog uljevitih semenki iz kojih se pravi lako varljivo ulje. To su jednogodišnje biljke sa šupljim, po nekoliko metara dugim vrežama. List im je širok, na dugackim peteljkama. Izrazito žuti cvetovi bundeva privlace pažnju. Krupnim okruglim plodovima hrani se stoka. Iz semenki se vadi ulje. Zbog masovnosti setve i dobrog medenja bundeve su važna paša za pcele. Cvatnja pocne u junui traje do mrazeva. Glavnu pašu daju u julu i avgustu. Bundeve cvate rano u zoru. Cvet je otvoren do 10-11 sati, onda se potpuno zatvori. Svaki dan cvate drugi cvetovi.Bundeva sadrzi u sebi masnog ulja, pektina, belancevina, secera, karotena, manganove soli, vitamina C,fosforne kiseline, fitosterina i salicilne kiseline.

Žuckasto ili narandžasto meso bundeve sadrži niz dragocenih i lekovitih sastojaka. Pored manjih kolicina belancevina, ugljenih hidrata i masti, tu je niz vitamina (karotina ili provitamina A, C i vitamina B grupe - B1, B2, B3, B6, zatim niacina, folne kiseline i drugih), kao i mineralnih sastojaka (kalijuma, fosfora, kalcijuma, gvožda). A tu su i oligo i mikroelementi, pektini, celuloza i druga biljna vlakna. Što se tice energetske vrednosti, ona nije visoka: u 100 grama ploda ima samo oko 30 kalorija, tj. 126 kJ.

Seme bundeve, koje se takode cesto koristi i u ishrani i u narodnoj medicini, ima oko dvadeset puta vecu kalorijsku vrednost od ploda, pošto sadrži više belancevina, ugljenih hidrata i masti. Ali, i tu se nalaze vitamini B1, B2 i niacin, zatim minerali (najviše ima fosfora i gvožda), kao i niz drugih zaštitnih i lekovitih sastojaka, od celuloze i pektina do fitosterina, fitina, salicilne kiseline i drugog.

Bundeva se moze jesti pecena ili kuvana i spada u zdravu i lekovitu hranu.Svakodnevna kura, koju cine svez sok, kuvano ili pecenobundevino meso, pokazalo se dobro u lecenju psorijaze.Kostice od bundeve, oguljene presne ili pecene odlicno su sredstvo protiv crevnih parazita. I pored izuzetnih svojstava bundeva je slabo zastupljena u domacem jelovniku sto je prava steta.

Lekovito delovanje: U narodnoj medicini se plod bundeve preporucuje kao diuretik, za izbacivanje suvišne vode iz organizma, narocito kod ljudi obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega ili bešike. Smatra se i da je odlicna dijetalna hrana za gojazne osobe, dijabeticare (ako se tokom pripreme ne zasladuje), kao i osobe sa oboljenjima želuca i tankog creva ili one koji pate od krvavih proliva. Svima se preporucuje kuvana i pecena bundeva ili sveže ocedeni sok. U novije vreme otkriveno je da bundeva dobro cini i obolelima od psorijaze.

Seme bundeve je, takode, lekovito i najcešce se preporucuje kao efikasno i neškodljivo sredstvo protiv decjih glista i pantljicare. Mogu ga uzimati i deca od dve-tri godine, trudnice, dojilje i stariji, kao i oni sa bolesnom jetrom. Seme bundeve olakšava tegobe obolelih od prostate koji treba da ga jedu svakodnevno. Posebno je pogodno seme bundeve golice, koje se kupuje u bio-radnjama i onim sa zdravom hranom. Ovo seme ne treba ljuštiti. A kada se ljušti seme obicne bundeve, treba paziti da se pri tom ne ukloni i ona tanka, sivo-zelenkasta pokožica na semenu, pošto se u njoj nalazi najviše lekovitih sastojaka. U svetu se proizvode i neki lekovi za prostatu koji sadrže seme bundeve.

Protiv glista i pantljicare: treba ujutru, na prazan želudac pojesti istucane semenke sa malo meda (može i bez njega), mala deca od 30 do 50 grama, ona veca od 30 do 150, a odrasli od 300 do 400 grama semenki. Dobro je da se posle pola sata popije kašike ricinusovog ulja i zatim ništa ne treba jesti niti piti bar nekoliko sati.

Obolelima od psorijaze preporucuje se da u sezoni kada ima bundeve jedu pecenu ili kuvanu svakog dana, a mogu i da cede sok.

Za lecenje rana, opekotina ili ispucale kože narodna medicina preporucuje mazanje uljem od semena bundeve (može se kupiti u prodavnicama zdrave hrane).

Obolelima od zapaljenja bubrega ili bešike savetuje se da svakodnevno jedu po jedan obrok koji se sastoji od dinstane bundeve sa malo paradajza i seckanog crnog luka i koji je zacinjen kašikom-dve pavlake, ali bez soli.

Za ublažavanje bolova od proširenih vena dobro je da se sveže strugana bundeva stavi kao oblog na obolela mesta i drži što duže.

Osim sto daju dobro i ukusno ulje, semenke od bundeve veoma su lekovite i upotrebljavaju se za isterivanje pantljicare, olaksavaju mokrenje i pomazu kod uvecane prostate.
Ako sami spremate semenke brzo ih posle pranjaosusite i ostavite na hladnom i suvom mestu.
Kada se ljuste treba paziti da se ne skine sivozelena pokozica u njoj su najvredniji lekoviti sastojci.
Deci se daje 150-200 grama sveze ociscenih semenki istucanih i pomesanih sa medom - odjednom,
a odrasli uzimaju ujutru na gladan stomak 400 grama semenki. Posle pola sata treba popiti jednu kasiku ricinusovog ulja s crnom kavom. Nista drugo se ne jede. Ko ne moze da izdrzi neka uzme narendanu sargarepu.

Bundeva skida bradavice
Pazljivo uzeti prasnike iz sredine cveta bundeve, malo zgnjeciti i time trljati dvaput dnevno bradavicu.
Ponavljati dok bradavica ne otpadne.

Sok od bundeve
Stoga je mnogo korisnije u svakodnevnoj ishrani putem raznovrsnog voca i povrca obezbediti zaštitu i preduprediti poremecaje. Tako, na primer, za zaštitu prostate treba obezbediti u svakodnevnoj ishrani: med, polen, seme bundeve... U napitke, kroz koje se obezbeduju vitamini i minerali, uvrstite i sok bundeve:
- limuntus - 2 kes
- prirodni ekstrakt kajsije - 2 kes
- voda - 7 lit
- šecer - 2 kg
- bundeva - 3 kg

Očišcenu bundevu staviti u šerpu i naliti vodu, kuvati dok bundeva ne omekša. Ispasirati bundevu sa tom vodom, dodati sve ostalo, izmešati da se istopi šecer i sipati u flaše

Burjan

Drugi nazivi: apta, bz, bazovina,smrdljiva zova, bozovina, bujad, aptika i dr.

Latinski naziv: SAMBUCUS EBULUS


Opis biljke. Višegodišnja zeljasta biljka. Koren jak, puzeći. Stabljika prugasta, gola, visoka do 200 cm. Listovi neparnoperasti.
Cvetovi sakupljeni na vrhu stabljike u cimoznoj cvasti, beli do crvenkasti. Plod bobičasta koštunica, sjajnocrna.

Vreme cvetanja: od juna do jula.

Stanište i rasprostranjenost: raste kraj puteva, na ruderalnim staništima, pored pruga, reka, na đubrištima. Česta.

Droga: koren (Ebuli radix), list (E. folium) i plod (E. fructus ili E. baccae). Koren se vadi u jesen ili u rano proleće, list kada je biljka u cvetanju, plod kada je zreo.

Hemijski sastav: koren sadrži cijanogenetskeglikozide, gorke materije, u plodu se nalaze antocijani, šećer, organske kiseline i dr.U svim delovima se nalazi etarsko ulje u tragovima.

Lekovita delovanja: dijaforetik i diuretik, laksans, purgativ, korigens boje.

Narodna medicina: koren je dobro sredstvo za izazivanje znojenja i mokrenja, koristi se protiv opstipacije, kod reumatskih bolesti. Plodovi su purgativna sredstva. Bojene materije iz bobica se koriste kao korigens. Pripremaju se slatko, marmelada, koje se mogu upotrebiti kao sredstvo za čišćenje. Od listova se priprema vino, protiv kašlja i nakupljanja sluzi u plućima.

Upotreba: čaj se priprema od 1-2 kašike osušenog i sasitnjenog korena. Preliti ga sa 250 ml vrele vode, nakon 20 minuta procediti. U toku dana uzeti 2 šolje toplog čaja.

Celer

Drugi nazivi: Ak, čereviz, pitomi celer, celon, selen, selin, zelena

Latinski naziv: Apium graveolens


Opis biljke: : celer je dvogodišnja zeljasta biljka s mesnatim i vretenastim korenom koji ponekad može biti i gomoljast. Stabljika mu je razgranjena, a doseže visinu od 40 do 80 cm. Tamnozeleni i sjajni listovi su veliki i perasto razdeljeni, dok su listici klinastog oblika, gore urezani i nazubljeni. Kuglasti plod je rebrast. Nekada se verovalo da celer pospesuje polnu moc. Danas se zna da pospesuje uspesno razmenu materija. Bogat je limonenom, eterskim i masnim uljem. U korenu ima eterskog ulja, secera, apina, asparagina, tirozina, kolina, alosorbusena, pentosana i masti.

Slatkasti odebljali koren celera najcesce se koristi za spravljanje salate, variva ili kao zacin za supe i corbe. Peteljke i listovi koji imaju jak aromatican miris, takodje sluze kao zacin. Biljka zadrzava specifican miris i nakon susenja. Divlji celer zbog jakog i neugodnog mirisa, malo se koristi.,

Stanište: celer raste kao divlja i kulturna biljka koja se uzgaja u povrtnjacima. Kao divlja raste na obalnom podrucju i na vlažnim podrucjima gotovo cijele Evrope, a nalazi se i na drugim kontinentima. Drži se da je divlji celer otrovan te ga zato ne upotrebljavamo u lecenju lekovitim biljem. Za vrtni ili pitomi celer drži se da je veoma znacajna lekovita biljka.

Lekoviti deo biljke: za lek se koristi koren vrtnog celera

Lekovito delovanje: Za lecenje astme, katara pluca, promuklosti, bolesti zivaca, mokracnih puteva, bubrega,
gihta, reume, poboljsanja apetita, otklanjanja probavnih smetnji,
jacanje zelucaceler se koristi u lecenju vodene bolesti, reumatskih bolesti, gihta (uloga) i preterane gojaznosti, kronicnog katara pluca, grceva u prsnom košu, što su povezane s osecajem straha, nadutosti, slabosti želuca, pomanjkanja apetita i bolesti koje su uvetovane nedostatkom osnovnih materija potrebnih organizmu. Isto tako, celer poboljšava krv i cirkulaciju krvi.

Čaj od celera za protiv reume
U litri vode kuva se 40 grama celerovog lisca nekoliko minuta.
Poklopljeno stoji dok se ne ohladi.
Procedi se i pije mlako nekoliko puta dnevno,
a u trajanju od nekoliko nedelja.


Celerom protiv bubrežnih bolesti
Protiv bubrežnih tegoba treba piti sok
od svezih listova celera, sam, sa medom
ili kao alkoholaturu - 30 kapi dnevno.

Cikorija

Drugi nazivi: Vodopija, višnjev regrad, vodoplav, golica, gologuza, želtenica, jandrešica, andivija, kažiput, konjska trava

Latinski naziv: Cichorium intybus


Opis biljke. Vodopija je višegodišnja zeljasta biljka. Naraste i preko 1,5 m. Koren je vretenast. Prizemni listovi su okupljeni u rozetu, krupni, dugački, po obodu duboko i nejednako urezani. Listovi na stabljici su kraći, duguljasto kopljasti, manje deljeni. Stabljika je prava, veoma tvrda, u gornjem delu razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni kratkim dlačicama. Cvetovi su svetlo plavi, jezičasti, pojedinačni ili udruženi u cvasti. Cveta preko celog leta.
Stanište. Raste svuda kao korov, najviše pored staza i puteva, po pašnjacima i livadama, po obodima šuma. Voli suva tla. Gaji se i kao kulturna biljka.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koriste koren, cvetovi i listovi. Od druge polovine marta do kraja maja kopa se koren, a listovi i cvetovi za vreme cvetanja.

Hemijski sastav. Sadrži polisaharid inulin koji hidrolizom daje samo levulozu, fruktozu, pentozane, alkaloide, gorki glukozid intibin, belančevinaste materije, šećer, smolu, mnogo kalijuma.

Primena. Čaj od cikorije je lek za bolesti jetre, žuticu, slezinu, bubrege. Pospešuje izlučivanje mokraće. Sveži sok od listova, cvetova i korena pospešuje stvaranje i izlučivanje žuči, pročišćava krv, izbacuje suvišnu žuč. Leči hipohondriju i potištenost. Zbog inulina vrlo je korisna za dijabetičare. Deluje protiv ekcema, potkožnih čireva, protiv dečjih glista, suzbija temperaturu, otklanja otekline, pospešuje rast kose.

Način upotrebe. Sveži sok od listova, cvetova i korena pročišćava krv i izbacuje suvišnu žuč.Može se kuvati sa vinom ili sirćetom. Sok od cvetova kao oblog lek je za umorne oči. Čaj: 1 kašiku korena skuvati u 400ml vode, ostaviti da odstoji 1-2 sata, procediti, zasladiti i piti po pola čaše 3 puta na dan pola sata pre jela. Čaj: 1 kašiku biljke skuvati u 400ml vode, ostaviti da odstoji 1-2 sata, procediti, zasladiti i piti po pola čaše 2-3 puta na dan pola sata pre jela. Oblog: 20g biljke na 0,5 litara vode. Koristi se i kao kupka.

Cimet

Drugi nazivi: kaulin, cimit

Latinski naziv: Cinnamomum Zeylanicum



Opis biljke: uspeva u tropskoj Aziji ( Cejlon, Shri Lanka) te u Indiji i Indoneziji. Kod nas samo kora ili u obliku praška. Spominje se 2800 godina p.n.e. U prošlosti je cimet bio skup kao zlato..Postoje stotine vrsta i podvrsta cimetove biljke. Kao zacinske, koriste se dve vrste: cejlonski i cimet kasija, poznat kao kina-cimet, koji potice iz Burme. U Evropi se upotrebljavaju obe. Cejlonski cimet stiže u prodavnice u štapicima i ima nežniju i prijatniju aromu, a ukus mu je ljuto oštar, slatko-peckav, ni opor ni sluzav. Sadrži 1,5 do 4 procenta etericnih ulja. Najbolje vrste kina-cimeta mirišu oštrije, a ukus im je peckavo ljut i sladak dok je hemijski sastav kao kod cejlonskog cimeta. Cimet se dva do tri puta godišnje sece sa svakog stabla, zatim se preko noci umotava u kokosove asure i pušta da fermentira, nakon toga se guli spoljna kora, odstrani i srednja, a upotrebljava se samo nežna, unutrašnja. Deset takvih tankih kora uvijaju se jedna u drugu pa se suše prvo u senci a zatim na suncu. Pri tome on dobija svoju žuckasto-smedu boju. Cejlonski cimet je znatno deblje kore i samo se jedanput uvija u štapic. U prodavnice stiže uglavnom u komadicima od 3-10 cm.

Za lek se upotrebljava samo kora, a ostali delovi kao zacini. Plodovi se ne jedu, iz njih se istiskuje vosak za mirisave svetiljke. Iz listova koji se stavljaju u jela kao zacin ( slicno i lovoru), istiskuje se ulje od kojega se pravi cimetova voda i tinktura. To ulje jako žari, pa i samo jedna kap izaziva upalu ako padne na kožu. Ako se kapi ulja prevuku šecerom dobiva se tzv. "cimetov konfekt" ili "sanalet", koji se koristi za jacanje želuca. Vanjska kora drveta nema lekovitih svojstava. Koristan je samo njen unutrasnji, svetloružicasto-smedji deo. Ako je kora na jeziku gorka, onda to nije cimet, nego neka druga kora.
Zbog tanina se primenjuje i kao lek protiv proliva.

Cimet je aromatik, korigens, hemostatik, stomahik, nervinum, adstrigens i dezinficijens probavnih organa.
Punokrvni i lako uzbudljivi ljudi ga ne podnose. Cimet jaca srce i želudac, oživljuje živce i osvežava krv, pomaže kod slabe probave, stvaranja previše kiseline i sluzi u želucu, kod grcevitog povracanja, krvavih proliva, krvarenja iz materice, te kod prejake i preduge menstruacije ili posle porodjaja, stimulise mokrenje i deluje protiv gihta.

VINO OD CIMETA : 30 grama usitnjene cimetove kore, ½ litre slatkog crnog vina; namakati 6 dana. Pije se po mala cašica 3X dnevno pre jela.
Još je efikasnije cimetovo vino pripremljeno na sledeci nacin : 100 grama crnog vina, 8 grama cimetove tinkture, 6 grama tinkture maticnjaka i 30 grama šecernog sirupa. Svakih 1-2 sata uzima se po 1 velika kasika.

TINKTURA : 100 g usitnjene kore cimeta namociti u ½ litre 80% alkohola, u trajanju od 15 dana, procediti i uzima se dnevno po 20-30 kapi 3X dnevno pre jela.

KUVANO VINO s cimetom : u 1 litru belog vina staviti koru od cimeta, 10 klincica i 100 grama šecera, zagrejati do vrenja, poslužiti vruce

Sastav

Cimet ima značajno antioksidansko dejstvo, pomaže varenju hrane, sadrži hranljive materije i lekovite sastojake:biljna vlakna,vosak, gvožđe, kalcijum, mangan,metalhidroksid-halkon-polimer (mhcp), minerali, tanini.

Korišćenje

Velika prednost cimeta je u tome što je jeftin i dostupan, može se kupiti u gotovo svakoj prodavnici prehrambene robe. U ishrani i kao začin koriste se cimetovi štapići, a lekovito je i cimetovo vino (vino začinjeno cimetom). I mešavina meda i cimeta ima veoma lekovite osobine. Cimet je antiseptik, tako da se čajem od cimeta mogu ispirati posekotine i ogrebotine.

Zbog svog antibakterijskog i antigljivičnog dejstva, koristi se i za zaštitu hrane od kvarenja. Ispitivanjem se došlo do toga da se u nekim slučajevima može koristiti i umesto konzervansa za konzerviranje mesa.

Pored ishrane, cimet se koristi i u kozmetici. Žvake sa ukusom cimeta upotrebljavaju se protiv neprijatnog zadaha.

Lekovito delovanje:

Do sada je na osnovu ispitivanja naučnika ustanovljen veliki broj lekovitih osobina cimeta protiv sledećih bolesti i tegoba: alergijski rinitis, artritis, bolesti zuba i usne duplje, bolovi u želucu, vaginalne infekcije, virusne infekcije, gastritis, giht, glavobolja, gljivične i bakterijske infekcije, gojaznost, grčevi, gubitak apetita, gubitak kose, gubitak polnog nagona, dermatitis, dijabetes, impotencija, infekcije bešike, iscrpljenost i umor, kandida, karcinom debelog creva, kiselina u želucu, kožne bolesti tela, glave i problemi sa kosom, loša cirkulacija, loše pamćenje, malaksalost
malokrvnost, menstrualne tegobe i krvarenje, mučnina, nadražena creva i nadimanje, neke vrste raka, nervna napetost, otvorene rane, posekotine i ogrebotine, PMS, povišen nivo holesterola i triglicerida, povraćanje, postporođajni problemi, problemi sa varenjem i zatvor, problemi sa varenjem i proliv, problemi sa živcima, problemi sa žučnom kesom, problemi sa jetrom, problemi sa mokrenjem i mokraćnim kanalima, sve vrste bolova, stres, tegobe u menopauzi, ujedi i ubodi insekata, Cimet ubrzava disanje i rad srca, a time utiče na povećanje temperature tela i samim tim ubrzava sagorevanje masti.

Način primene

Cimetovo ulje koristi se za mazanje pojedinih delova tela ili u aromaterapiji, dok se cimetovi štapići (kora) ili prah koriste kao začin ili lekoviti dodatak jelima. Interesantno je da cimet poboljšava i vizuelno pamćenje i brzinu reagovanja, razvijajući pozitivnu energiju.

Kod dijabetesa cimet pomaže boljem iskorišćenju insulina. Novijim istraživanjima ustanovljeno je da poboljšava tzv. glukozni metabolizam oko dvadeset puta.

Na osnovu navedenog može se zaključiti da cimet treba koristiti u ishrani ne samo kao začin već i kao lek.

Naravno, pošto se radi o začinu, ne treba preterivati, veće dnevne doze cimeta nisu preporučljive. Ulje na bazi cimeta ne preporučuje se trudnicama.

Cvekla

Drugi nazivi: Botaničke karakteristike. Mlečni čkalj je krupna trava , snažna impozantna dvogodišnja zeljasta biljka, visoka do 150cm. Listovi su tigrasto prošarani belim prugama. Cvetovi i listovi su bodljikavi. Cvasti su krupne i crvene. Cveta celog leta, u dru

Latinski naziv: Beta vulgaris


Opis biljke: iz osnovne biljke, koje je pradomovina obala Sredozemnog mora, proizašle su mnoge kulturne sortne repe. Iz pocetnog tankog korena, stoletnim uzgajanjem dobiven je gomoljasti podzemni deo biljke. Iznutra je crvene do krvavocrvene boje, a stabljika i listovi su kod vecine sorti crveno nahukani. .poreklom je sa obale Sredozemlja.
Ova dvogodisnja biljka vretenastog korena crvene boje i tamnozelenog lisca spada u red najkorisnijih i najlekovitijih povrtarskih kultura. Koristi se citava biljka, upotrebljava se preko cele godine, bogata vitaminima i mineralima, lako probavljiva, moze se uzimati bez ogranicenja i opasnosti od stetnih posledica. Pored izuzetnog bogatstva belancevinama, mastima i ugljenim hidratima, cvekla sadrzi gotovo sve mineralne sastojke: kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvozdje, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom...Znacajno je i prisustvo vitamina B1, B2, C , kao i vitamina B12, izuzetno retkog u namernicama biljnog porekla a tako vaznog za vegetarijance. Zahvaljujuci prisustvu antocijana, koji daje toplu crvenu boju soku od cvekle, a utice i na obnavljanje krvi, ova blagotvorna biljka deluje i antikancerozno. Izuzetni su zdravstveni efekti cvekle u slucajevima demineralizacije kostiju i zuba: prisustvo joda cini je dragocenom u borbi protiv arterioskleroze i usporavanja procesa starenja. Osnov visestruke lekovitosti ove biljke cine ipak betanin i betain, jer podsticu razmenu materija, regulisu krvni pritisak, smanjuju holesterol,
odrzavaju krvne sudove, podsticu rad jetre... ,

Stanište: uzgaja se u povrtnjacima.

Lekoviti deo biljke: Lekoviti dio biljke: za lek se
upotrebljava podzemni deo biljke. Sabire se u jesen, . Pohranjuju se u umereno tople prostorije. Ako se cuva na odgovarajuci nacin, cikla se može sacuvati do iduceg leta


Lekovito delovanje: osnovno delovanje cvekle je u suzbijanju tumora i lecenju leukemije. Zatim, u lecenju malarije, akutnih fibroznih bolesti i gripe u pocetnom stadiju. Osim toga, koristi se za regulisanje krvnog pritiska, osobito kod bolesnika s niskim ; povoljno utice na zivce i rad mozga. Za sve vrste lecenja koristi se sveze cedjeni sok iz cvekle, a iz 1 kg cvekle može se dobiti 700 do 750 g soka. Cvekla je, nadalje, korisna u lecenju slabokrvnosti, posebno kod dece i mladih osoba, a pospešuje rad zeluca, creva i zuci.

SOK OD CVEKLE
Kuvanjem gubi svoju lekovitost pa je najbolje piti sok od presne cvekle. Od 1 kilograma cvekle dobije se otprilike 700 grama soka. Cveklu treba tanko oljustiti, sitno narendati, preliti sokom od limuna i medom. Kada malo odstoji istisnuti sok i pita ga u gutljajima celog dana. Kod tezih oboljenja popiti dnevno od 1/2 do 1 litre soka. Kada se oseti poboljsanje smanjiti na 1/4 litre.
Lako varljivo povrće

Cvekla je povrće koje se može koristiti čitave godine. Može se uzimati u bilo kom obliku bez ikakvih nepovoljnih posledica i ograničenja, lako je varljiva i ne utiče negativno na sekrecije želuca. Energetska vrednost cvekle je dosta visoka: 100 grama jestivog dela ima 189 kJ ili 45 kcal. Bogata je belančevinama, mastima i ugljenim hidratima. U njenom korenu možemo naći i deset odsto šećera. Toplu crvenu boju korenu cvekle daje sastojak zvan antocijan.

Primena u kulinarstvu

Mogućnosti njene primene u kulinarstvu su mnogostruke. I to ne samo njenog podzemnog dela već i zbog lista, koji je isto tako vredan kao i koren i može se upotrebljavati u kulinarstvu kao spanać. Sok od cvekle krepi i jača čitav organizam i deluje povoljno na razmenu materija u njemu. Zaslađen medom, postaje eliksir za smirenje, koji utiče i na blago snižavanje krvnog pritiska. Sok od cvekle i med koriste se u razmeri 1:1, a pije se po pola čaše tri puta na dan. Izuzetan ukus rendanoj sirovoj cvekli ili soku daju kim ili rendani ren.

Sok od sveže cvekle

Cvekla je lekovita i kod najtežih oboljenja, ali kuvanjem gubi svoju lekovitost pa je najbolje piti sok od presne cvekle. Cveklu treba tanko oljuštiti, sitno narendati, preliti sokom od limuna i medom. Kada malo odstoji, istisnuti sok i piti ga celog dana. Kod težih oboljenja, popiti dnevno od pola do litar soka. Kada se oseti poboljšanje, smanjiti na četvrt litra.

Čorba za čišćenje krvi

Operite dve veze mladih listova cvekle, isecite i stavite da se kuva. Neka se sa cveklom kuva i veza peršunovog lista. Dok se lišće kuva (10-15 minuta) naseckati mladi crni i beli luk sa perima, narendati koren šargarepe, jedan koren peršuna i manji celerov koren. Narendati najsitnije četiri-pet cvekli, sve preliti velikom kašikom ulja i sokom od limuna, staviti u vodu s lišćem i odmah skloniti s vatre.

Salata za jačanje želuca

Krupno narendati cveklu i upola manje koren od celera. Začiniti s malo soli, jabukovim sirćetom, kašičicom maslinovog ulja i mlevenim kimom. Izmešati s kiselom pavlakom i posuti peršunovim listom.

Dan i noć

Drugi nazivi: Maćuhica, maćuha,božji cvit, viola, gospina ljubica, dikino oko, kokošja ljubica, modra iskrica, poljska ljubica

Latinski naziv: Viola tricolor


Opis biljke. Dan i noć je sitna jednogodišnja zeljasta biljka, visoka do 40cm. Stabljika je uglasta, prosta ili razgranata. Listovi su širi nego duži, po obodu zupčasti, donji su srcoliki, a gornji duguljasti. Cvetovi su pojedinačni, na dugim peteljkama, trobojni (ljubičasti, žuti i beli). Cveta od proleća do leta.

Stanište. Raste po napuštenim planinskim njivama (do 1.800 m nadmorske visine), po usevima, suvim i kamenitim mestima. Kod nas raste mnogo podvrsta, varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljava samo divlja, poljska podvrsta, čiji su cvetovi sitni, 8-14 mm dugački, žuti, belo žućkasti sa jačim ili slabijim ljubičastim prelivom. Upotrebljava se čitava nadzemna biljka za vreme cvetanja.

Hemijski sastav. Sadrži flavonoide (rutin, violantin, izokvercetin, astragalin...), eterično ulje (najviše metiletar salicilne kiseline), s aponine, vitamin C, karotenoide, kumarine, sluzi, tanine, mineralne materije.

Primena. Za lečenje raznih kožnih bolesti (ekcema), svraba, reumatizma, gihta, žutice, hroničnog bronhitisa, histerije, običnog i velikog kašlja, za jače izlučivanje mokraće i protiv upale mokraćne bešike.

Način upotrebe. Čaj se pravi od dve kašikice biljke sa vrelom ili hladnom vodom. Treba da odstoji 8-10 sati i pije se 2-3 šolje na dan. Ovaj čaj se koristi i za pranje i za obloge.Zbog neprijatnog ukusa može se zasladiti sirupom od malina, ribizla, višanja ili limuna.

Detelina divlja

Drugi nazivi: detelina kamenjarka, macja djetelina, zecja detelina.

Latinski naziv: Anthyllis vulneraria


Opis biljke: divlja detelina je polegnuta ili uspravna biljka visine 20 do 40 cm. Pokrivena je svileno sjajnim dlakama. Donji listovi nalaze se na dugackim peteljkarna, jednostavno ili perasto razdeljeni. Na stabljici su listovi sedeci i neparno perasti. Biljka cvate narancasto-crvenirn ili grimizno-crvenim cvetovima koji su složeni u plosnate glavice ovijene prstasto razdeljenim ovojnim listom.

Stanište: divlja detelina raste u brdskom kraju.

Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru cvetovi za vreme cvatnje. Ubrane
cvetove potrebno je što brže sušiti na senovitorn i zracnom mestu

Lekovito delovanje: divlja detelina koristi za lecenje rana. Kao caj pije se za cišcenje krvi, jacanje želuca te kao sredstvo za otvaranje..

Dimnjača

Drugi nazivi: rosnica, runjevac

Latinski naziv: FUMARIA OFFICINALIS

Opis biljke. Jednogodišnja zeljasta biljka. Stablo visoko do 40 cm od osnove razgranato. Listovi trostruko perasto rasečeni, na linearne delove. Cvetovi nepravilni, sakupljene u grozdaste cvasti na vrhovima grana, ružičasti do zagasitocrveni. Plod oraščica, oko 2 mm u prečniku.
Vreme cvetanja: od juna do septembra.

Stanište i rasprostranjenost: na obrađenim površinama (vinogradi, žitarice, detelina), od ravnice do planinskih predela.

Droga: prikuplja se nadzemni dep biljke u cvetu ( Fumariae herba), suši u tankom sloju, u hladu, da zadrži boju.
Hemijski sastav: sadrži alkaloide do 1% (protopin, fumarilin i dr.), zatim, flavonoide, fumarinsku kiselinu, sluzi, holin i gr.

Lekovito delovanje: dimnjača je diuretik, laksativ i holagog. Posebno se preporučuje kod hroničnih ekcema, čak i kod psorijaze.

Narodna medicina: dobro sredstvo za poboljšanje apetita i normalizaciju rada želudačno-crevnog sistema, naročito ako je smanjena količina želudačne kiseline, kada se javljaju grčevi, zatvor i gasovi. Poboljšava krvnu sliku, ali kada se koristi 7-8 dana, a zatim je narušava.
Upotreba: čaj se priprema od 2-3 g sasitnjene suve droge, prelije se sa 150 ml ključale vode, nakon 10-15 minuta procedi. U toku dana uzimati pre svakog obroka po jednu šolju svežeg čaja, ne duže od 8 dana.

Dinjica

Latinski naziv: Sanguisorba minor


Opis biljke: dinjica raste po vlažnim livadama, grmasta je i visine do 90 cm. Stabljike dinjice su uspravne ili razgranate. Listovi se nalaze na dugackim drškama, a složeni su nasuprotno. Uglavnom ih ima 19, jajoliki su i jako nazubljeni. Na nalicju su listovi sivkaste boje. Na vrhu stapke nalaze se cvetovi u obliku glavice kao u luka. Muški cvetovi nalaze se pri dnu.Višegodišnja biljka, 10-90cm visoka, sa jakim, granatim, odrvenjenim rizomom. Stabljika uspravna ili ustajuća, jednostavna ili granata, gola ili u donjem delu dlakava. Listovi perasti, sa 3-13 listića; prizemni listovi na dugačkim drškama, malo se razlikuju od listova stabljike. Listići okruglasti do eliptični, tupo nazubljeni do testerasto, svetlozeleni, sa donje strane manje svetli. Cvetne glavice sa dugačkom drškom, prilično bogate cvetovima. U donjem delu glavice muški cvetovi, u srednjem čisto dvopolni, a u gornjem delu čisto ženski. Cvetovi se otvaraju od donjeg dela glavice naviše.Plod četvorouglast, mrežasto naboran ili bradavičav, srastao sa hipancijumom, koji je po ivicama usko krilat.

Lekovito delovanje: dinjica se koristi u lecenju nadimanja i truleži u želucu i crevima. Korisna je u lecenju obicnog i krvavog proliva, katara u crevima te proširenog i spuštenog želuca

Divizma

Drugi nazivi: Beloperka, divlji tabak, svećnik, lepuh, ošlji rep, žutocvijet, vučji rep

Latinski naziv: Verbascum thapsus


Opis biljke. Divizma je dvogodišnja biljka. U toku prve godine razvije se samo prizemna rozeta, a druge godine izraste 1,5-2 m visoka, uspravna, nerazgranata stabljika gusto obrasla dlakama. Listovi su takođe sa obe strane pokriveni dlakama. Na gornjem delu stabljike nalaze se žuti cvetovi skupljeni u izduženo grozdastoj cvasti. Biljka cveta celog leta.

Stanište. Raste po sunčanim kamenitim brežuljcima i na kamenitom tlu.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skupljaju cvetovi i listovi u vreme cvetanja.

Hemijski sastav. Sadrži sluzi, saponine, šećer, kumarin, beta karotin, flavonoide, eterično ulje.

Primena. Divizma se upotrebljava protiv kašlja, prehlade, promuklosti, teranja znoja i reume. Vrlo je dobra kod plućnih bolesti, šuljeva, bolesti jetre, slezine, kašlja. Spolja je dobra za masažu protiv reume i protiv hemoroida.

Način upotrebe. Čaj od cveća 8—10 g na 300 g ključale vode dva puta dnevno po jedna šolja. Još je efikasnije ako se cvet divizme prelije ključalim mlekom i pije nekoliko puta dnevno po jedna šoljica. Čaj od divizme treba procediti kroz gusto platno, pošto na cveću ima maljavih dlačica koje izazivaju golicanje u grlu. Za obloge kuvati čaj od cveta u mleku 2 minute. Ulje od divizme priprema se tako da se boca napuni do polovine sitno iseckanim listovima divizme, prelije čistim maslinovim uljem, začepi vatom i ostavi na suncu 40 dana. Tinktura: 50g cveta staviti u pola litre alkohola ili rakije, ostaviti 2 nedelje i utrljavati na bolna mesta.

Divlja jabuka

Drugi nazivi: Jabuka

Latinski naziv: Malus communis

Opis biljke: Jabuka je listopadno drvo visine do 10 m, široke, nepravilne i dosta guste krošnje, ili žbun visine do 4 m. grancice su dlakave, grane ne mladom drvecu, i kada raste u obliku žbuna, više ili manje su pokrivene trnjem, koje dobro štiti lišce od životinja koje pasu. listovi su elipticni do srcasti, zašiljeni, nazubljeni. Mladi listovi su vunasto dlakavi i po obliku mogu biti dosta razliciti. Cvetovi su ružicasti ili beli, pojedinacni ili po 2-3 zajedno. Cveta od aprila do maja.

Stanište: Raste u šumama i šikarama, po medama, od nižeg do brdskog regiona.

Lekoviti deo biljke: Od plodova jabuke spravlja se popularno
jabukovo sirce .

Lekovito delovanje: Ovo sirće pomešano sa medom i vodom predstavlja izuzetno korisno i okrepljujuce sredstvo za ljudski organizam. jabuka je lekovita biljka i ulazi u sastav raznih šumskih i vocnih cajeva .Za dobar san, protiv hronicnog zamora, trovanja,
visokog pritiska, nesvestice, preterane gojaznosti, glavobolje, migrene, proliva, povracanja, vrtoglavice, bolesti grla, okostavanje zglobova, opekotina, perutavog ekcema, impetiga, trihofitije, prosirenih vena, ogrebotina od otrovnog brsljena, opstipacije, isijasa. Sirova ili pecena jabuka olaksava varenje.
Caj od jabukove ljuske regulise poremecaje organa za varenje.
Jabukovo sirce u raznim kombinacijama, najcesce sa medom i vodom,
visestruko je delotvoran lek.

Protiv Anemije
Svako jutro na gladan stomak treba pojesti jednu narendanu jabuku
prelivenu sokom od pola limuna,
kasikom domaceg sumskog meda i kafenom kasikom
soka od bokvice ili drenjina.

Protiv išijasa
Trule jabuke (najbolje divlje) odlican su lek protiv išijasa.
Bolna mesta jednostavno se obloze jabukom
i to se ponavlja danima dok se ne oseti olaksanje.

Protiv Ostipacije
Izvanredan nacin da se regulise stolica i otkloni zatvor
jeste da svakodnevno uzimate obrok od jedne pecene jabuke
s hlebom ili jos bolje, kasom od jecma, psenice ili razi.

Čaj od Jabuke Univerzalan
Pet minuta treba kuvati 2,5 decilitra vode s velikom kasikom meda
i sokom od jednog limuna. Time preliti 10 grama
jabukovog cveta i ostaviti da odstoji poklopljeno 15 minuta.
Procediti. Pije se za jacanje nerava, srca, pluca,
za regulisanje probave i ublazavanje kaslja i kijavice.
Istovremeno, izvanredno gasi zedj u vreme letnje zege.

Protiv Melanholije
Vodi za kupanje (ne prevrucoj) dodati 5-6 litara jabukovog
sirceta i litar caja od smrekinih bobica.
Posle 15-minutnog kupanja popite i sok od sveze
jabuke s limunom i medom ili casu jabukovog vina.

Divlja kruška

Latinski naziv: Pyrus piraster


Opis biljke: Divlja kruška je listopadno drvo, visoko do 20 m, sa širokom gustom krošnjom i kratkim, dosta pravim masivnim stablom. Listovi su jajasto okruglasti, zašiljeni, na licu tamnozeleni i sjajni, na nalicju svetliji, po obodu talasasto naborani i sitno testerasti. cvetovi su beli sa crvenim prašnim kesicama, pojedinacni ili u gronjastim cvastima.

Stanište: Cveta od aprila do maja, istovremeno sa listanjem. Cvetanje jednog stabla traje 10-14 dana. Daje obilno nektara i cvetnog praha. Zastupljena je u brojnim šumskim zajednicama, pojedinacna stabla se mogu naci na južnim padinama planina i do 1500 mnva.

Lekoviti deo biljke: Droga je zreo plod.

Lekovito delovanje: Divlja kruška se koristi kao lekovita biljka i u vocarstvu kao podloga za kalemljenje plemenitih sorti krušaka. Koristi se plod koji ulazi u sastav raznih vocnih i šumskih čajeva.

Dobričica

Drugi nazivi: Brštan po zemlji, brštan-trava, niski bršljan, vrednjak, grošić, dobričava trava, dobričavica, dobričanova trava, dobričarica, dobričevica, dobrcanova trava, kotur, koturac

Latinski naziv: Glechoma hederacea


Opis biljke: Dobricica je Trajna, zeljasta, mirisna biljka, visoka 20—40 cm. Donji deo stabljike puzi, a gornji je uspravan i razgranat. Listovi su na dugackim drškama, srcoliki ili bubrežasti, naborani, po obodu nazubljeni, na nalicju crvenkasti. Cvetovi su Ijubicasto-plavi sa purpurnim tackama. Cveta maja- juna. ,

Stanište: Raste obilno svuda u šumama, na vlažnim livadama i drugim mestima. .

Lekoviti deo biljke: Vrhovi grancica u cvetu, list, cela nadzemna biljka i sok iz sveže biljke svojstvenog prijatnog mirisa i gorkog i oporog ukusa.

Lekovito delovanje: Uglavnom narodni lek za lecenje organa za disanje (bronhit), žuci, za pojacanje mokrenja, protiv proliva, za apetit, protiv histerije i neurastenije. Spolja se upotrebljava za lecenje katara nosa, ozleda i rana. Pomešana sa ovsenim brašnom daje se protiv crevnih parazita konja. .Preparati od dobricice pomažu razmenu materija u organizmu. Podsticu izlucivanje mokrace, a olakšavaju želucane i crevne probleme koje poticu od pomanjkanja solne kiseline. Deluje smirujuce kod nekih živcanih tegoba. Koristi se i kao sredstvo za jacanje organizma, narocito kod manjka vitamina C. Smiruje bolove kod gihta i reume. Deluje kod otrovanja olovom..

Sok od dobricice:
Pripremite što više mladih i svežih dobricica. Dobro ih operite i sitno narežite. U sokovniku , ili jednostavno kroz cistu platnenu tkaninu, istisnite što više soka. Pola caše soka uzmite svaki dan, osvežice i ojacati organizam kako odrasle osobe, tako i dece. Deca neka popiju samo 2-3 cajne kasikice sa malo meda ili mlakog mleka.
Nekoliko kapi soka ukapanih u nos pomoci ce kod krvarenja iz nosa, a mala kolicina duboko uvucena kroz nosnice olakšace glavobolju.
Kod upaljenog grla za grgljanje : uzeti 30 g dobricice, 1 velika kasika meda, 125 g jabukovog sirceta i 125 g vode. Kuvati 10-15 minuta.
Tim se cajem mogu ispirati usi kad iz njih curi gnoj, a lišce kuvano u jabukovom sircetu stavlja se kao vruci oblog protiv krstobolje, gihta i reume.
Ako vas glava, a ne želite piti tablete, nacinite kuglicu od svežeg lista dobricice, i stavite je u nozdrvu. Glavobolja po pravilu prestaje za 10 minuta.
Caj se koristi i kod upalnih procesa želuca i creva i pije se 1,5 decilitar svaka dva sata.

Dragoljub

Drugi nazivi: Dragoljub divlji, kapucinka

Latinski naziv: Tropaeolum majus

Opis biljke. Višegodišnja biljka koja se kod nas gaji kao jednogodišnja. Ima razgranat koren I stabljiku koja puže. Naraste do 1,5 m dužine. Listovi su naizmenični, gusto protkani žilama, sa dugom peteljkom. Cvetovi rastu na pojedinačnim drškama. Latice su narandžaste, crvene ili višebojne. Plod je trodelni tobolac.

Stanište. Gaji se kao ukrasna biljka, a raste i u svetlim bukovim šumama.

Upotrebljivi delovi biljke. Pošto cveta u junu i julu, upotrebljavaju se sveži listovi i cvet, a ponekad i zrelo seme. Lišće i cvet se skupljaju za vreme cvetanja, a plod u kasnu jesen, kada sazri.

Hemijski sastav. Sadrži sumporni heterozid glikotropaeolozid-zbog kojeg deluje
antibiotski, enzim mirozid, smolu, pektin, gumu, tanin, šećer i vitamin C.

Primena. Koristi se kod infekcija mokraćnih puteva i upale mokraćne bešike, kod hronične upale bubrega, kod infektivnog bronhitisa i infekcija organa za disanje posle gripe. Koristi se i za poboljšanje metabolizma i za suzbijanje nadutosti. Zbog sadržaja vitamina služi kao prolećna salata.

Način upotrebe. Salata: mlado lišće treba sitno iseckati, malo posoliti i dodati limunov sok. Sveži sok dragoljuba se koristi kod hroničnog katara bronhija. Tinktura: iseckati sitno 100 g svežeg lišća dragoljuba, koprive (Urtica dioica), šimšira (Buxus sempervirens), pa se sve to prelije sa 500 g alkohola. Ostavi se da stoji 21 dan. Za to vreme jednom dnevno promućkati. Procedi se , pritiskanjem. Tom se tinkturom trlja koža glave pomoću mekane četkice, nakon 1 sat treba glavu oprati mlakom vodom. To se ponavlja svaki dan tri nedelje. Ista tinktura služi i za spoljnu upotrebu kod nekih kožnih bolesti. Koristi se i kao čaj.

Drača

Latinski naziv: Paliurus spina christi


Opis biljke: drača je drvenasta grrnolika biljka visine 3 do 4 metra. Ima veoma jak koren što prodire duboko u zemlju. Iz glavnog korena izbija sporedno korenje, koje je, takodje, vrlo jako. Iz stabljike izbijaju ravni izdanci na kojima su pravilno rasporedjeni zeleni listici tamnozelene boje jajastog oblika. Na jednom izdanku, uporedno s obe strane nalazi se obicno 12 do 15 listica. Iz pazuha izdanka izbijaju mali žuti, jako medonosni cvetici, slaba mirisa.

Stanište: svuda.

Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju dozreli plodovi - mali okrugli
kolačići prornera 2 do 3 cm, koji dozrevaju u avgustu

Lekovito delovanje: drača je odavno poznata kao antisepticko sredstvo što se uspešno koristi kod proliva, dizenterije (srdobolje), zapaljenja debelog creva te u lečenju nervnih i reumaticnih bolesti.

Dren

Drugi nazivi: Bila svibovina, drenak, drenić, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, žuti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak

Latinski naziv: Cornus mas


Opis biljke: Dren je listopadni grm ili nisko drvo, do 8 m visine, sa zaobljenom gustom krošnjom. Mlade grancice su zelenkastosmede i vecinom fino dlakave. Listovi su naspramni, jajasti, sa dugacko izvucenim vrhovima. Cvetovi su žuti. Javljaju se rano, pre listanja, sakupljeni u štitaste cvasti, pravilni su i cetvoroclani. Cveta u februaru i martu. Žutim cvetom okicene krošnje drena ukrase prirodu u to vreme.

Stanište: Raste svuda, a najviše po suvim, suncanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih šuma zajedno s drugim grmljem i šibljem .

Lekoviti deo biljke: Uzgaja se i u vrtovima i parkovima zbog lepih žutih cvetova i jestivih plodova, korisno je gajiti ga u blizini pcelinjaka. Najbolje uspeva na krecnjackim toplim i suvim staništima. Zadovoljava se i plitkim zemljištem

Lekovito delovanje: Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog cega se sok, pekmez, caj i drugi proizvodi spravljeni od zrelih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za lecenje proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Slicnog je dejstva i kora Slatko, kompot, džem i pogotovo sok od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzima. Šteta je što se kod nas drenjine malo koriste.

Dubčac

Drugi nazivi: Dubac, mali dubčac, džigeričnjak, gavranov kuk, mravak, podubica, trbušac, turčica

Latinski naziv: Teucrium chamaedrys


Opis biljke. Dubčac je višegodišnja zeljasta biljka. Raste kao mali polugrm do 30 cm visine. Stabljika je uspravna i razgranata. Listovi su usko ovalni, po obodu duboko nazubljeni. Cvetovi su ružičasti i smešteni u pršljenovima pri vrhu grančice. Cveta tokom leta.

Stanište. Raste na pašnjacima, livadama, kamenjarima, krečnim zemljištima, po svetlijim šumama.

Upotrebljivi delovi biljke. Sakuplja se cela biljka bez korena za vreme cvetanja.

Hemijski sastav. Sadrži tanine, alkaloide, eterična ulja.




Primena. Leči katar, probavu i kašalj. Ima antiseptičko svojstvo, u stanju je da ubija bakterije. Baš zbog tih svojstava može se upotrebiti protiv svih groznica. Koristan je u lečenju šećerne bolesti, odnosno gušterače. Pospešuje mokrenje, pomaže da se sluz bolje izlučuje iz pluća i želuca, leči žučne tegobe, belo pranje, rane, hemoroide.

Način upotrebe. Čaj se priprema tako što se jedna kašika biljke stavi na 200 g vode. To jedan sat natapati i zatim 2-3 minute kuvati. Pije se triput dnevno po jedna šolja. Može se stavljati u supe i dodavati povrću. Kod slabokrvnosti pije se crno vino u kome se 8 dana natapa 200g dubčaca na jednu litru vina. Vino od dubčaca (200 g na 1 litar crnog vina ostaviti da stoji 8 dana)

Dud crni

Drugi nazivi: murgav dud, crna murva, crnica, crnicka, šamdud, šandud, šanduda.

Latinski naziv: Morus nigra


Opis biljke: Iz dudinja crnog duda, narocito onog koji ima više kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuvaju sirup i pekmez, koji služe kao hrana, poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava slicno kao sirup od malina. Sveže dudanje su slatko-nakiselog ukusa. Sadrže oko 10% invertnog šecera, oko 2% slobodnih organskih kiselina (limunove i jabucne), vitamina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih korisnih sastojaka. Dudinje su zdrava hrana kako za coveka tako i za domace životinje.

Stanište: raširen je po celoj Evropi, a nalazi se i u svetlim prozracnim šumama.

Lekoviti deo biljke: za lek se koristi list i plod

Lekovito delovanje: Listom od duda
narod leci šecernu bolest i obolele organe za mokrenje. Zbog velike kolicine
šecera dudinje su izvrsna hrana. .Dudinje sadrže oko 10% invertnog šecera,
oko 2% slobodnih organskih kiselina (limunske i jabucne), vitamin C, sluz, pektinske
i druge korisne materije.

Zrele, vrlo slatke bele
i aromaticne nakiselo-slatke tamnoljubicaste ili potpuno crne dudinje jedu se sveže, preradene ili osušene. Osušene dudinje mogu da zamene
šecer i zbog toga ih melju i dodaju testu pri izradi slatkiša. Od dudinja izraduju sokove, kompote, slatka, želea, sirupe i dr. Od iscedenog soka uparavanjem dobija se sirup koji podseca na med (i sadrži u koncentrovanom obliku hranljive sastojke svežeg soka dudinja).

U narodnoj medicini sveže
nedozrele dudinje daju protiv proliva, a zrele kao blag laksans. Sok dudinja
daju i za lakše iskašljavanje, znojenje i mokrenje, za ispiranje kod
zapaljenja grla i usta, narocito sok crnih dudinja, koji deluje i antisepticno.

U korejskoj tradicionalnoj
medicini od lisnih pupoljaka duda koje sakupljaju preko zime i suše spravljaju
caj protiv gojaznosti i oboljenja kardio-vaskularnog sistema.

Prašak od kore duda
upotrebljava se spolja u obliku melema za brže zarašcivanje rana,
a odvar kore pije se kod povišenog krvnog pritiska. U Kini je kora duda
sastojak biljnih smeša za lecenje šecerne bolesti. U zapadnoj Evropi
i na Balkanu u iste svrhe koriste osušeno dudovo lišce koje se ponegde
kao prašak posipa po hrani (npr. varivu). Antidijabeticno delovanje se
delimicno pripisuje prisustvu vitamina B2 i ima znacaj kao dopunska terapija.

U Japanu se iz cvetova
duda izraduje kozmeticki krem za odstranjivanje pega i drugih necistoca na koži.

Od fermentiranih zrelih
dudinja se u narodu pece rakija dudovaca.

Mladi, zdravi i potpuno
razvijeni listovi beru se tokom leta i suše u tankom sloju na promaji u
hladu.

Još od vremena
Dioskorida preporucuje se gorka kora korena duda kao lek protiv crevnih parazita
(narocito protiv tenie odn. trakavice – pantljicare).

Dunja

Drugi nazivi: funja, kunja

Latinski naziv: Cydonia oblonga


Opis biljke: dunja je drvo visine do 7 metara. Stablo dunje nalikuje stablu jabuke; njezin je bliži srodnik iako se cesto pojavIjuje u rastu grmolika oblika. Kora je glatka i smedja. Listovi nalikuju listovima jabuke samo sto su po rubovima celoviti i s donje strane sivo pustenasti. Ima velike cvetove svetlocrvene do bele boje, rastu pojedinacno, a ne u cupercima kao u jabuke. Plod je oblika jabuke ili kruške, nepravilno je grbav, zlatnožute boje i pokriven dlacicama koje se lako skidaju. Raste na mestima gdje uspeva i vinova loza.

Stanište: raste na karnenjarima primorskih krajeva i na rubovima šuma.

Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljavaju plod, listovi i seme dunje

Lekovito delovanje: plod dunje izvrsno je sredstvo u lecenju anemije. Sluz pripremljena od dunjina semena koristi se u lecenju rana što nastaju dugotrajnim ležanjem bolesnika (decubitus) i opekotina. Koristi se za pripremanje obloga kod upaljenih ociju i otvorene raspucane kože, narocito na prsnim bradavicama. Dunja je veoma pogodno sredstvo u lecenju sluznice ždrela, krajnika i dišnih putova. Kod upale želucane i crevne sluznice preporucuje se kuvana dunja. Budući da dunja steže, preporuca se za lecenje rana, a iznutra za ublažavanje jakih proliva.

Ehinacea

Drugi nazivi: Rudbekija.

Latinski naziv: Echinacea angustifolia


Opis biljke: Ehinaceu su koristili još indijanci kao lek protiv rana prouzrokovanih kožnim prištevima, aknama i ozeblinama, no njena najveca upotreba bila je protiv ugriza zmija. Aktivna svojstva biljke otkrivena su krajem XIX veka. zahvaljujuci jednom nemackom doktoru koji je proveo mnogo godina zajedno s indijancima. Od tada biljka je u centru pažnje mnogih studija buduci da jaca obrambena svojstva organizma. Zbog te karakteristike nalazimo je u mnogim farmaceutskim i kozmetickim proizvodima (tretmani protiv bora, iritirane i suve kože)..biljka iz porodice Asteraceae, ima šuplju stabljiku koja dostigne od 50-100 cm visine. Listovi su uski, duguljasti i prekriveni sitnim dlacicama. Cvet je ljubicaste boje. Uzgaja se kao lekovita biljka i ne širi se spontano.


Stanište: Gaji se kod nas i u drugim zemljama.

Lekoviti deo biljke: koren.



Pripremanje i korištenje:
1.caj: 30-50 g seckanog korena u litru kipuce vode. Uzimamo 3-5 caša dnevno
2.farmaceutski proizvodi: nalazimo je u obliku ekstrakta , tinkture, kapsula… Sledimo uputstva 3.masti, kreme i sl.

Delovanje:
Echinacea sadrži mnogo aktivnih materija koja se mogu grupisati u: -etericna ulja (20 komponenata) jedan od njih in vitro pakazuje onkološka svojstva (uništava tumoralne celije).
Smatra se da etericna ulja poticu jacanje imunološkog sustava -glukozid sastavljen od dva šecera koji deluju kao antibiotik protiv raznih bakterija -poliacetileni koji uništavaju bakterije i gljivice -inulin, vitamin C

Indikacije:

Imunostimulans: jaca obrambeni sistem organizma tako da povecava proizvodnju antitela i leukocita u krvi (recept 1) Deluje protivupalno i zaceljujuce: putem posebnog enzima zaustavlja širenje bakterija i favorizuje proizvodnju tkiva koja lece i zatvaraju rane. Leci kožne rane: akne, cireve, upaljene opekotine, ekceme, upalu kožnih žlezda, ubode i ugrize insekata Stimulise jetru i bubrege u procesima detoksikacije Deluje antiviralno i laboratorijski (in vitro) pokazano je svojstvo uništavanja celija tumora. Koristi se kao inegrator s ostalim lekovima kod raka i AIDS-a Infekcijske bolesti: deluje sporije od antibiotika, ali vremenski efekt je duži. Aktivna svojstva biljke nemaju nus pojave, za razliku od farmaceutskih proizvoda. Zato se savetuje njezino korištenje kao preventiva Koristi se protiv decjih bolesti, herpesa, gripe, upale sinusa, bronhitisa i bolesti disajnih organa Leci upalu prostate i mehura (besike). ..

Estragon

Drugi nazivi: Trkanj, tarkanj, troskotnica, zmijina trava

Latinski naziv: Artemisia dracunculus


Opis biljke. To je višegodišnja biljka čija je stabljika bogato razgranjena, ima grmolik izgled, visine 60 do 120cm. Listovi su uski i lancetasti. Cvetne glavice su skoro okrugle, a jezičasti cvetovi su žute bolje. Biljka ima svojstven, prodoran miris i ugodan, aromatičan okus.

Stanište. Biljka voli topla i sunčana mesta. Na jugu Evrope raste samonikla na neobrađenom tlu. Gaji se u vrtovima kao mirođijska biljka za pripremanje različitih začina,

Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka je lekovita i vrlo aromatična. Koriste se izdanci ili pojedinačni listovi.

Hemijski sastav. U nadzemnom delu sadrži karotin, alkaloide,eterično ulje, flavonoide, askorbinsku kiselinu, kumarine, U korenu sadrži tragove alkaloida.

Primena. Koristi se kao začinska biljka. Preporučuje se za podsticanje apetita i lečenje želudca. Diuretik je, dobar je protiv vodene bolesti, reume i gihta. Podstiče rad bubrega i bešike. Deluje na degeneraciju zglobova, artrozu.

Način upotrebe. Koristi se u obliku čajeva i kao začin.

Eukaliptus

Drugi nazivi: eukaliptus

Latinski naziv: Eucalyptus globulus


Opis biljke: Eukaliptus je poreklom iz Tasmanije i Australije, raste vrlo brzo i dosegne visinu do 80 metara.
Stalni "stanovnici" ovog drveta su koale koje se hrane iskljucivo njegovim lišcem. Jos jedan kuriozitet o koalama, a to je da se koale kad se najedu lisca , napiju jer lisce u zelucu koale fermetira u alkohol i iz tog razloga koale stalno spavaju.
Lišce eukaliptusa je pljosnato i široko, a njegove ivice uvek zauzimaju pravac sever-jug, cime se lišce štiti od preteranog isparavanja na visokim temperaturama. Plod eukaliptusa je u obliku kupe sa poklopcem (eukaliptus znaci "onaj koji štiti"). Lišce i plod eukaliptusa imaju veoma prijatnu aromu i koriste se u lecenju oboljenja disajnih organa u vidu sirupa i tableta ili kao etericna ulja. Inace, ovo drvo izuzetno dobro precišcava vazduh, pa su okoline šuma eukaliptusa veoma zdrava podrucja.
Danas se uzgaja u mnogim zemljama toplog podneblja. Buduci da jako upija vodu iz zemlje, sadi se radi isušivanja vlažnih mocvarnih terena, neke vrste cak do 500 litara vode dnevno.
Upotrebljava se lišce starijih grana Lišce je dugacko, kopljasto , najcešce srpasto i pri dnu koso sa kratkom drškom. Dugacko je oko 20 cm., široko oko 5 cm. Lišce je kožasto i golo , sitno bradavicasto, bledozelene boje. Ako se list gleda prema svetlosti, vide se tackice koje poticu od šupljina sa etericnim uljem. U osušenom lišcu ima do tri posto etericnog ulja ciji je glavni sastojak cineol (eukaliptol).

Stanište: Australija , Tasmanija, razmnožava se semenom koje se seje krajem marta ili pocetkom aprila u obradjenu zemlju.

Lekoviti deo biljke: Ulje i lišce eukaliptusa služe za lijecenje organa za disanje, u astmi, kod bronhitisa, kod infekcija gornjih dišnih putova. Najcešca primjena je u obliku inhalacije.

Lekovito delovanje: Snizava temperaturu, ima antibakterijska i antvirusna svojstva
Od mirisa eukaliptusa beže komarci, lišce se dodaje mešavinama cajeva protiv šecerne bolesti, za cišcenje u slucaju zatvora, protiv živcanih bolesti. Ulje eukaliptusa ulaze u sastav raznih preparata za utrljavanje kod reumaticnih oboljenja. Primenjuje se i kod ženskih bolesti u obliku caja i za kupke.
Eukaliptol je glavni sastojak etericnog ulja koje se dobije destilacijom sa vodenom parom iz svežeg lišca i cvetnih pupoljaka. Etericno ulje je bezbojna ili svetla zelenkasto žuta tecnost , karakteristicnog svežeg ukusa koji hladi i jakog mirisa , zbog toga se dodaje u zvakace gume.

Gagamija

Drugi nazivi: gagalica, gagarica, vučja noga, vučja stapka, divjo nane i dr.

Latinski naziv: LYCOPUS EUROPAEUS


Opis biljke. Višegodišnja zeljasta biljka. Rizom dug, člankovit. Stabljika uspravna, do 100 cm duga, četvorouglasta. Listovi naspramni, krupno nazubljeni. Cvetovi mnogobrojni, sakupljeni u zbijenim pazušnim prividnim pršljenovima, žućkastobeli.
Vreme cvetanja: od juna do avgusta.

Stanište i rasprostranjenost: raste na vlažnim močvarnim livadama, kraj reka i potoka, na stalno plavljenim površinama. Česta.

Droga: nadzemni deo biljke u cvetu ( Lycopi herba). Bere se odsecanjem gornje polovine biljke u cvetu, suši u kiticama, ili u tankom sloju u hladu.


Hemijski sastav: gorke materije (likopin), tanini, etarsko ulje i dr.


Lekovito dejstvo: kardijak, antidijaroik, tonik, adstrigens.

Narodna medicina: koristi se najčešće u narodu za lečenje tahikardije i drugih slabosti srca, hiperfunkcije tireoidne žlezde, kod grozničavih stanja, proliva, odliva krvi i belog pranja.

Upotreba: čajni napitak se priprema od 2 ravne supene kašike sušene i sasitnjene droge, prelije se sa ¼ l ključale vode, ostavi u poklopljenom sudu 10 minuta i procedi. U toku dana popiti 2 šolje mlakog, nezaslađenog čaja.

Gavez

Drugi nazivi: Sodul ili sodula, crni koren, veliki gavez, crni gavez, volovski jezik, kilnjak, pljušč, svatovci, svenik i kuhinjsko zelje.

Latinski naziv: Symphytum officinale

Opis biljke. Gavez je višegodišnja zeljasta biljka. Stabljika naraste 30-100 cm, a pokrivena je dlakama. Listovi su takođe pokriveni dlakama; donji su eliptični na kratkoj dršci, srednji i donji su izduženi. Cvetovi su skupljeni u cvasti na gornjem delu razgranate stabljike. Latice su ljubičaste boje. Plod je suv i raspada se na 4 orašćića. Koren je mesnat i razgranat, spolja crn, a na preseku beo. Cveta u toku leta.

Stanište. Raste po vrlo vlažnim livadama i na plavnim mestima, pored reka.

Upotrebljivi delovi biljke. Listovi i koren.

Hemijski sastav. Sadrži karotin, alkaloide, tanine, klikozide, sluzi, smole, eterično ulje.

Primena. Od svih lekovitih biljaka gavez sadrži najviše alantoina, a on je potreban za stvaranje ćelija kod zarastanja rana. Gavez je jedan od najboljih lekova za zacelivanje spoljašnjih i unutrašnjih rana, posekotina, ogrebotina, kontuzija, lomova i krvarenja, kod uganuća, iščašenja, nategnuća mišića i tetiva. Oblozi su delotvorni i kod čireva, kod proširenih vena, kod zadebljanja koja izazivaju reuma i giht, kod upale kostiju. Gavez se koristi i kod bronhijalnog katara, upale pluća, krvavog ispljuvka, gripe. Gavez je lek i za želudačni katar, proliv, dizenteriju, bubrežne bolesti, jaku i bolnu menstruaciju.

Način upotrebe. Pripremanje čaja od korena: dve male kašike isitnjenog korena potope se u četvrt litre hladne vode i ostave preko noći. Ujutro se sve to malo ugreje i procedi. Mešavina čaja (kod čira na želucu): puna mala kašika čajne mešavine prelije se sa četvrt litre vrele vode i ostavi da odstoji 3 minuta. Oblozi od kaše: dobro osušen koren se fino izmelje i u jednoj šolji sa malo vrele vode i nekoliko kapi jestivog ulja brzo izmeša u kašu. Kaša se nanese na parče pamučne tkanine i tako topao oblog se stavlja na obolelo ili bolno mesto, a zatim poveže. Oblozi od svežih listova: sveži listovi gaveza se operu, na dasci izgnječe oklagijom, stave na obolela mesta i poviju. Oblozi od poparenih listova: listovi gaveza se popare vrelom vodom i stave na bolno mesto. Dodatak za kupku: 500 g svežih ili osušenih listova gaveza ostavi se preko noći u 5 litara hladne vode. Sledećeg dana sve se zagreva do ključanja i dodaje vodi za kupanje. Dodatak za sedeću kupku: kao kod potpune kupke, samo s 200 g listova. Tinktura od gaveza: koren gaveza oprati i očistiti četkom. Nasitno ga iseći i njime rastresito do grlića napuniti bocu te ga preliti rakijom od žita ili nekog voća. Bocu 14 dana držati na suncu ili na toplom mestu. Rakija mora da prekrije koren. Mast od gaveza: 4 do 6 opranih korenova (zavisno od veličine) veoma sitno iseći i kratko propržiti u 250 g čiste svinjske masti od sala; ostaviti preko noći i narednog dana zagrejati, procediti i protisnuti kroz parče platna. Odmah staviti u čiste male tegle i čuvati u frižideru.