Napisano proletos.
Jutros sam ustala rano i skuvala caj.Lomi me neka granicna temperatura jer hodajuci i ganjajuci neke papire verovatno sam pokupila i neku virozu.
Popila sam caj i resih da opet malo prilegnem jer rano je jos za ustajanje a i subota je.
Soba neka meni nepoznata bez veze kicasto roza obojena.Trpezarijski sto i moj stari tu.
Donosi nam punu teflonsku tavu tek isprzenog krompira res pecenog.Kako divno mirise pa odozgo jos stavio nekoliko jaja jer nije mogao docekati da se snicle odmrznu.
Tu je i neizostavna salata puna zdela pa onako po muski krupno narezao paradajz uz obavezan komentar sto da ga krasi i sitni sve ce to opet uz zeludac.
Seda preko pute mene gleda me svojim lepim toplim ocina cedi limun u salatu i kaze mi ":Jedi znam da si gladna."
Vidim punu zdelu tek opranih tresanja i rece to je za Majusku znas da voli tresnje zovi je da pojede.
Tu caroliju prekida zvuk telefona.
Zove me moja prija i kaze mi da je poranila i zali mi se kako su preskupe tresnje na pijaci.Rekoh u sebi taman si me prijo nasla da me budis a tako sam uzivala u drustvu mog starog.
Ustajem, gladna sam moram da sebi pripremim dorucak.
Stari moj ,sreco moja ,kako mi nedostajes.....