Pustih maštu,
a ona doluta do tebe,
pokuca na vrata,
proviri,
posto nema odgovora.

Mašta je pokucala na vrata i provirila u tvoje misli
koje su se sakrile iza veeeelikog zida
i ćute...
Ne reaguju,
niti proviruju
iza zida...
A ja spustih Poljubac na dlan
lagan kao pero,
dodah mu krila
koja kao leptir dolepršaše
iza zida i sleti na tvoje srculence
koje kuca ludo...
Hoće da pobegne,
a ti mu ne daš
stežes ga okovima
teškim kao olovo,
a opet lagano kao pero...
Jer je moj Poljubac
jak
i kida okove
baršunastim dodirom...