Sveti Ilija

2. avgusta / po starom, 20. jula

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici praznuju dan svetog Ilije, koji je, uz svetog Nikolu, najpoštovaniji svetac u Srba. Svetog Iliju slave ćurčije, terzije, kožuhari, lončari i grnčari, berberi, duvandžije, zlatari, puškari, kantardžije, električari i vodeničari. U novije vreme slave ga autolimari i taksisti. Prorokovao je dvadeset i pet godina. Svetkuje se u danu kada se menja vreme: do podne je leto, od podne jesen, zato se od njegovog dana više ne kupa u reci.

Ime mu na jevrejskom znači snaga Gospodnja.

Svetog Iliju ili Gromovnika, narod smatra najsilovitijim među ognjenim svecima, pa ga svetkuje s ogromnim strahopoštovanjem.

Srbi su, prelazeći u hrišćanstvo, mnoge osobine starog boga Peruna preneli na svetog Iliju, koji, kao gromovnik Perun, upravlja munjama i gromovima. Veruje se da bi sveti Ilija sve popalio i pobio samo kada bi znao da je njegov dan, ali mu sestra, Ognjena Marija, ne dopušta da to dozna.

Sveti Ilija se, po predanju, uvek vozi u ognjenim kolima u koja su upregnuta četiri konja iz čijih nozdrva suklja plamen. Grmljavina nije ništa drugo do tutnjava kola svetoga Ilije kojima se svetac vozi po nebu i oblacima. Tri dana pre i tri po svetom Iliji, u narodu se zovu kresovi i tada žene ne peru košulje da se ne bi iskrzale. Na svetog Iliju ne ulazi se u vinograde. Veruje se da tih dana ni orlovi vodu ne piju nego pište u vazduhu.

Na svetog Iliju se ne radi u polju da usevi ne bi sagoreli od sunca. Običaj je da se o svetom Iliji za žrtvu prinosi najstariji petao. Po verovanju, do ovoga dana petao peva domaćinu "Poješćeš me" a od ovoga dana "Čeprkaću te" jer predviđa smrt domaćinu. Svetoga Iliju svetkuju i islamizirani Srbi.