Pre mnogoo godina došla mi je u ruke knjiga američkog psihologa Abrahama Maslova "Motivacija i ličnost"... Maslov je osnivač škole unutar savremene psihologije koja je poznata pod imenom humanistička psihologija...u knjizi "Motivacija i ličnost" ima jedno poglavlje o samoostvarenim osobama...Samoostvarene osobe su one koje su postale sve ono što su mogle postati. Pojedinac koji je postigao samoaktualizaciju ostvario je i iskoristio sve svoje kapacitete, potencijale i talente. Pod tim podrazumevamo da osoba poseduje znanja potrebna za uspešan život, da je svesna svojih emocija te da u svetu stvaralački deluje "iz sebe", a pri tome je u miru sa sobom i svojom okolinom...

Samoostvarene osobe poseduju divan kapacitet da iznova i iznova, sveže i naivno, sa dubokim poštovanjem, prijatnošću, divljenjem pa čak i ekstazom, uvažavaju osnovna životna dobra, koliko ti doživljaji za druge ljude možda bili oveštali – ono što Kolin Vilson naziva „svežina“. Otuda za takvu osobu svaki zalazak sunca može biti isto toliko lep koliko i prvi, lepota svakog cveta može oduzimati dah pa čak iako je pre toga viđeno milion cvetova. Hiljadita beba je isto toliko čudesan proizvod kao i prva viđena. I posle trideset godina braka čovek je ubeđen u svoju samoostvarenu sreću i zadivljen lepotom svoje žene i kada ona ima 60 godina, baš kao što je bio zadivljen 40 godina ranije. Za takve ljude, čak i običan radni dan, svakodnevni životni poslovi, mogu da izazovu uzbuđenje, ustreptalost i ekstazu. Ova jaka osećanja ne naviru sve vreme; ona se javljaju povremeno a ne redovno, ali u najneočekivanijim trenucima. Osoba može skelom da prelazi reku deset puta i da jedanaestog doživi ista snažna osećanja, reakciju lepote i uzbuđenja kao i prvi put.