FK Partizan

Istorija



Fudbalski klub Partizan je osnovan 4. oktobra 1945. godine kao deo Jugoslovenskog sportskog društva Partizan. Danas je ovo Sportsko društvo asocijacija 25 klubova u isto toliko sportova, čiji je član i dalje i Fudbalski klub, ali ima potpunu samostalnost u organizovanju, rukovodjenju, finansijama, materijalnim dobrima i objektima. Uz Fudbalski klub radi i nekoliko naših preduzeća kao deo poslovnog sistema Partizana.
Fudbalski klub Partizan je 22 puta bio prvak države: 1947, 1949, 1961, 1962, 1963, 1965, 1976, 1978, 1983, 1986, 1987, 1993, 1994, 1996, 1997, 1999, 2002, 2003, 2005, 2008, 2009, 2010.
Pobednik Fudbalskog kupa Jugoslavije bio je 11 puta: 1947, 1952, 1954, 1957, 1989, 1992, 1994, 1998, 2001, 2008, 2009.
Godine 1966. Partizan je bio vicešampion Evrope, 1978. pobednik Srednjeevropskog kupa.
Momčilo Vukotić je rekorder Partizana po broju nastupa – odigrao je 791 utakmicu, a rekorder u broju golova postignutih za crno-bele je Stjepan Bobek sa 425 pogodaka.
Za reprezentaciju Jugoslavije nastupilo je preko 130 Partizanovih fudbalera, a više od pedeset utakmica odigrali su Bobek, Zebec, Čajkovski, Jusufi, Galić, Šoškić, Jokanović, Mijatović i Milošević.

Partizan neguje igru koju cene stručnjaci i gledaoci širom sveta, pa je zato veoma rado viđen gost od prvog susedstva do stadiona Južne Amerike.
Osnovu te igre čini spremnost za nadigravanje, koja bazira na individualnim vrednostima i uigranosti ekipe, majstorstvu koje izmiče svakoj zamci i snazi. To Partizanovoj školi fudbala daje prednost i efikasnost. Crno-beli su u dosadašnjim ligaškim takmičenjima postigli šest pobeda sa deset i više datih golova, u dva prvenstva su postigli po više od stotinu golova i drže rekord jugoslovenske prve lige sa 111 pogodaka u jednom prvenstvu.

Igrači Partizana sa najviše odigranih utakmica:

1. Vukotić Momčilo 791 – 339 golova

2. Klinčarski Nikica 565 – 73

3. Damjanović Milan 537 – 19

4. Paunović Blagoje 514 – 5

5. Mihajlović Ljubomir 512 – 9

6. Ilić Saša 507 -208

7. Stojković Nenad 492 – 30

8. Kovačević Vladimir 487 – 319

9. Pejović Vlada 485 – 2

10. Bobek Stjepan 478 – 425

11. Trifunović Aco 477 – 142

12. Belin Bruno 477 – 49

13. Radaković Miloš 475 – 10

14. Đorđić Svemir 466 – 102

15. Valok Marko 470 – 411

16. Varga Zvonko 451 – 167

Godine 1966. Partizan je bio vicešampion Evrope, 1978. pobednik Srednjeevropskog kupa. Momčilo Vukotić je rekorder Partizana po broju nastupa - odigrao je 752 utakmice, a rekorder u broju golova postignutih za crno-bele je Stjepan Bobek sa 403 pogotka. Za reprezentaciju Jugoslavije nastupilo je preko 130 Partizanovih fudbalera, a više od pedeset utakmica odigrali su Bobek, Zebec, Čajkovski, Jusufi, Galić, Šoškić, Jokanović, Mijatović i Milošević. Partizan neguje igru koju cene stručnjaci i gledaoci širom sveta, pa je zato veoma rado viđen gost od prvog susedstva do stadiona Južne Amerike.

Osnovu te igre čini spremnost za nadigravanje, koja bazira na individualnim vrednostima i uigranosti ekipe, majstorstvu koje izmiče svakoj zamci i snazi. To Partizanovoj školi fudbala daje prednost i efikasnost. Crno-beli su u dosadašnjim ligaškim takmičenjima postigli šest pobeda sa deset i više datih golova, u dva prvenstva su postigli po više od stotinu golova i drže rekord jugoslovenske prve lige sa 111 pogodaka u jednom prvenstvu.

Trofeji

Fudbalski klub Partizan je 22 puta bio prvak države: 1947, 1949, 1961, 1962, 1963, 1965, 1976, 1978, 1983, 1986, 1987, 1993, 1994, 1996, 1997, 1999, 2002, 2003, 2005, 2008, 2009, 2010.

Pobednik Fudbalskog kupa Jugoslavije bio je 11 puta: 1947, 1952, 1954, 1957, 1989, 1992, 1994, 1998, 2001, 2008, 2009.

Pobednik yu lige sampijona 4 puta: 1969, 1992, 1993, 1994

Pobednik super kupa yugoslavije: 1989.

Pobednik letnjeg turnira sampijona yugoslavije 1963.

Finalista Kupa sampijona 1966
Srednjoevropski kup 1978

Pobednik medjunarodnix turnira 1963 Muxamed V Maroko, 1970 Pentagonal Siudad de Mexico,1971 pentagonal Siudad de Bogota Kolumbija, 1973 Alzir, 1976 Colombino Spanija, 1984 Karlsberg kup Xong Kong, 1985 40 godisnjica Fk.Partizan

Stadion JNA

Teren: 105 x 70
Kapacitet: 32.710 mesta za sedenje, 30 redova
Broj ulaza i izlaza za publiku: 30
Najviša kota: 21 m.
Najudaljenije kote gledališta:

- po dužini (sever - jug): 236 m.
- po širini (istok - zapad): 150 m.

Svetlo: 1.200 luksa (oprema Philips)

Stadion Partizana je objekat sa najdužom sportskom tradicijom u Jugoslaviji. Nalazi se na mestu koje je oduvek bilo središte najvažnijih fudbalskih zbivanja u zemlji. Tu je pre Drugog svetskog rata bilo igralište i dom slavnog šampiona BSK-a - Beogradskog Sportskog Kluba.

Neposredno po završetku velikog rata, a poštujući sportsku tradiciju, započeta je izgradnja novog stadiona baš na tom mestu. Devetog oktobra 1949. godine je na njemu odigrana prva utakmica, megdan su podelile Jugoslavija i Francuska (1:1) u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Do danas, Stadion Partizana je ugostio desetine najvećih klubova sveta i najjačih reprezentacija. On je deo evropske i svetske istorije fudbala.

Stadion Partizana je u prvom periodu primao 55.000 gledalaca.

Poslednjih godina pooštreni su kriterijumi medjunarodnih fudbalskih asocijacija, posebno u domenu bezbednosti i komfora gledalaca. U skladu s tim zahtevima gledalište je 1998. rekonstruisano, ugradjena su sedišta, prošireni prolazi za ulazak i izlazak publike, montirana savremena oprema, pa je time gledalište svedeno na 32.710 mesta i sada odgovara svim propisanim uslovima.

Godine 1995. stadion Partizana je ušao u sistem razvoja svetskih stadiona, sa projektno - programskim rešenjem natkrivanja i pretvaranja u veliki sportsko - poslovni centar.

Škola fudbala

Partizan ima omladinsku školu fudbala koja je ubedljivo najbolja u našoj zemlji, a nije preterano reći i na mnogo većim prostorima. Ovu tezu potvrdjuje broj igrača iz njegove škole koji nose dresove prvog tima, broj prvotimaca u brojnim timovima prve i druge lige, broj prvotimaca u velikim klubovima širom sveta, broj reprezentativaca naše zemlje iz redova crno-belih. Svake godine prvom timu se priključi po nekoliko naših omladinaca; prošle sezone četvorica, ove petorica.

Već decenijama Partizanov stil igre podrazumeva, pre svega veštinu, efikasnost, želju za nadigravanjem, viteštvo. Na takvom prilazu igri ustanovljen je program Partizanove škole fudbala. To nije zbir uopštenih pravila, već program utemeljen na sopstvenom iskustvu, koji uvažava osnovne vrednosti fudbalske igre, gde se majstorstvo priznaje kao najveća vrednost i snaga igrača, igre i kluba. Oko pet stotina talenata od osme do osamnaeste godine, svrstanih prema uzrastu u tridesetak ekipa, svakodnevno savladjuje azbuku fudbala, a pritom se vodi računa i o njihovom odrastanju i formiranju, učenju i sportskom duhu. Taj razgranati i skupi posao treba usaglasiti i organizovati na pravi način, formirati ne samo fudbalere, već i sportiste i ljude. Za to je potrebno mnogo truda, volje, ljubavi, stručnosti strpljenja, razumevanja....Potrebno je i mnogo terena, opreme, rekvizita...Potrebna su velika materijalna ulaganja.

Partizan stoji čvrsto uveren da je to jedini pravi put i dug prema sportu svakog velikog kluba. To je i veliki ulog u budućnost.

Stručni deo posla u Omladinskoj školi fudbala u Partizanu vode:

- Ratimir Babić, predsednik Saveta škole; - Nedeljko Kostić, direktor; - Vladica Kovačević, savetnik; - Milan Damjanović, savetnik; - Branko Rašović, savetnik; - Dragan Šušnjar, sekretar; - Treneri: Sladjan Šćepović(prvi trener FK Teleoptik), Dušan Trbojević, Miloš Radaković, Zvonko Popović, Igor Spasić, Slobodan Krčmarervić, Ilija Zavišić, Nikica Klinčarski, Nebojša Ličanin i Predrag Jušić.

Svi članovi stručnog štaba škole fudbala FKP su bili poznati igrači, neki i reprezentativci, imaju i visoko stručno obrazovanje a kao prvi treneri vodili su i prvoligaške timove. Iako to nije njihova primarna obaveza, ekipe škole fudbala Partizana do sada su osvajale najveći broj titula prvaka i pobednika u takmičenju za Kup.

Nađ: Stanojeviću veća plata

Kopernikanski obrt u Humskoj 1. Do pre tri sedmice šuškalo se u Partizanu o smeni Aleksandra Stanojevića, a sad među zidinama stadiona na Topčiderskom brdu provejava mišljenje da se šefu struke revidira ugovor koji bi mu uvećao bankovni račun.

Tome u prilog stav Alberta Nađa, koji je i u danima igračke i rezultatske krize pružao podršku mladom treneru, zbog čega, logično, glasa za korekciju papirnatih obaveza čoveku koji je na pragu odbrane titule, a zarađuje „samo” 75.000 evra godišnje, što je, kako reče koordinator crno–belih „plata na nivou ekonoma Arsenala..



– Na Stanojevićevom primeru pokazalo se da novac nije merilo uspeha. Željan afirmacije, prošle godine dobio je šansu da radi u Partizanu, napravio uspeh i sad je normalno da vidimo šta može da se učini po pitanju ugovora. Što se mene tiče, smatram da bi trebalo i da se koriguje, poboljša u svakom slučaju – ne ustručava se da kaže šta misli Albert Nađ, član Upravnog odbora Partizana.

Ko o tome odlučuje?

– Predsednik i članovi Upravnog odbora. Stanojević se dokazao rezultatima, jedino su oni merodavni da ocene rad trenera. Proletos je preuzeo ekipu na „minus pet” i osvojio titulu, ušli smo u Ligu šampiona, a to što u takmičenju po grupama nismo ni bod osvojili siguran sam da je, osim igračima, njemu najteže palo

Grobari zapalili zastavu u Novom Pazaru!




Navijači Partizana zapaili su zastavu Sandžaka na tribinama stadiona u Novom Pazaru tokom utakmice šesnaestine finala Kupa Srbije

Pazarci tvrde i da su Grobari po ulasku na tribine stadiona počeli da se sukobljavaju sa redarima, a da je dvoje njih na kraju završilo u bolnici gde im je ukazana pomoć. Domaćini navode i da se dvoje ljudi iz Beograda predstavilo kao policija i da su ceo meč pokušavali da se sukobe sa obezbeđenjem Novog Pazara.

Međutim, sa druge strane oštro demantuju bilo kakve sukobe sa redarskom službom, a napominju da su domaći navijači provocirali goste iz Beograda isticanjem na tribinama velikih zastava Turske i Albanije.

Incidenti u Novom Pazaru su se preneli nakon utakmice i u sam grad, a igrači crno-belih su iz bezbednosnih razloga ostali u svlačionici i sat vremena nakon meča.

Partizan je rutinskom igrom savladao Novi Pazar 3:0 i plasirao se osminu finala.

PRIPREME: Energični Partizan

Crno-beli pobedili Ska Energiju 4:2 u prvom pripremnom meču. Strelci Eduardo, Tomić i Babović dva. Grant zadovoljan.


Avram Grant startovao je pobedom. Partizan je dobio prvi meč u 2012. godini, odnosno prvi otkako je na klupu seo izraelski stručnjak.

Crno-beli su u Izraelu savladali ruskog drugoligaša Ska Energiju - 4:2 (1:1).

Strelci za srpskog šampiona bili su Eduardo u 45, Tomić u 50. i Babović u 60. i 63. minutu, a za SKA Energiju Kisiljev u 12. i Murnjim u 70.

Meč je odigran na stadionu Karnej i Oren u Ranani.

SKA Energija je povela u 12. minutu iz jedinog šuta u prvom poluvremenu. Partizan je bio bolji rival što je materijalizovao tek u pred odlazak na odmor. Smiljanić je izveo korner, a Eduardo izjednačio.

Šćepović je asistirao Tomiću za 2:1, a Babović je za samo tri minuta dao dva gola, od kojih prvi iz slobodnog udarca. Na isti način Rusi su ublažili poraz.

Trener Avram Grant na teren je izvodio dve ekipe, svakoj je dao šansu po poluvreme.

PARTIZAN (4-1-3-2) – prvo poluvreme: R. Ilić – Aksentijević, Anderson, Stanković, Volkov – Smiljanić – Babić, S. Marković, S. Ilić – Dijara, Eduardo. Drugo poluvreme: Petrović – Miljković, Rnić, Ivanov, Lazevski – Kamara – Babović, Brašanac, Tomić – L. Marković (76. Ostojić), Šćepović.

"Dobro je bilo za prvu utakmicu. Igrači su radili naporno i želeo sam da vidim u kakvoj su kondiciji i kako se snalaze sa loptom. Rivali je bio izuzetno agresivan, što je dobro, jer se u Srbiji ne igra tako agresivno", ocenio je Avram Grant posle utakmice.

Već za dva dana Partizan će se sastati sa Makabijem iz Haife.

"Moramo da budemo oprezni u određivanju minutaže igračima. Imamo dva dana da se spremimo. Makabi je totalno drugačiji protivnik, tehnički bolji", dodao je Grant.