Ishrana mačaka

Ishrana je kod mačaka vrlo specifična i značajno se treba više potruditi oko nje nego kod drugih ljubimaca. Tek unazad desetak godina detaljno su ispitane potrebe mačaka za pojedinim sastojcima u ishrani. Ustanovljeno je da posebna važnost pripada belančevinama i aminokiselinama. Najranija ispitivanja odnosila su se na potrebe mačića u rastu dok se vrlo malo znalo o potrebama odraslih mačaka. Ispitivanja ukazuju da su potrebe odraslih mačaka za belančevinama manja nego kod mačića. Ali i te su vrednosti više nego kod ostalih sisara uključujući i pse. Uz belančevine ispitane su potrebe za esencijalnim (životno važnim) aminokiselinama. Rezultati upućuju da su potrebe za metioninom i lizinom kod odraslih mačaka 40% u odnosu od potreba mačića u rastu.

Za razliku od ostalih životinja mačke ne mogu regulisati smanjenu aktivnost stvaranja belančevina i zato se ne mogu adaptirati na smanjeni unos belančevina. Zato treba posebno voditi računa o količini belančevina u hrani pogotovo za gravidne mačke i one u laktaciji.

Ispitivanja su pokazala da u trudnoći mačke trebaju dobiti 200 g belančevina po kilogramu telesne težine a za vreme laktacije čak 300 g/kg. Uz još jedan uslov da hrana sadrži 250 g masti u jednom kilogramu hrane.

Uloga aminokiselina u prehrani mačaka sve je značajnija. Mačke imaju jedinstvene potrebe za stvaranjem aminokiseline taurin. Jer one jedine za razliku od svih ostalih životinja ne mogu stvoriti u organizmu dovoljnu količinu taurina, nego ga trebaju dobiti u hrani. Iako mačke (kao i svi ostali sisari) imaju velike fiziološke potrebe za ovim prehrambenim sastojkom one ne mogu kao ostale životinje namenski koristiti druge aminokiseline kao na primer glicin. Taurin se nalazi u svim namirnicama životinjskog porekla. Važnost taurina uočena je 1970 godine kad je manjak taurina doveden u vezu sa promenama na očima. Nastavljena su ispitivanja i uočeno je da taurin ima važnu ulogu u normalnom radu velikog broja organskih sistema kod sisara.

Kod mačaka je tako ustanovljeno da smanjena količina taurina u hrani može uzrokovati: dilatativnu kardiomiopatiju, reproduktivne poremećaje, slabo vitalne mačiće, usporen rast, nepravilnosti u razvoju mačića, smanjenu imunološku funkciju. Taurin kod ostalih životinja sintetiše se u jetri iz aminokiselina metionina i cistina ali u mačke je sinteza taurina ograničena jer je aktivnost ključnih enzima redukovan. Ranija su ispitivanja pokazala da se taurin kod mačaka sintetiše iz cistina u minimalnoj količini.

Preporučuje se davati mačkama 400 mg/kg telesne težine, a gravidnim mačkama 500 mg/kg. Poznati nutricionisti su tačno ispitali potrebnu količinu taurina u gotovoj hrani. Preporučuje se doza od 2000 mg/kg konzervirane hrane ili 1000 mg/kg dehidrirane hrane. Slična ispitivanja u mačića su pokazala da količina taurina u njihovoj hrani mora biti veća nego za odrasle mačke. Alternativno veći unos hrane u vreme brzog rasta, u dobu između 12 i 18 nedelja, može povećati korišćenje taurina. Koncentracija taurina može se izmeriti u različitim tkivima kao npr. u srcu, mrežnici oka i telesnim mišićima. Ispitivanja u poznatim nutricionističkim institutima pokazala su da količina taurina u krvi zavisii od pola i dobi životinje. Najvažnije je zapamtiti da se taurin nalazi u životinjskim tkivima pa mačke u svojoj ishrani MORAJU dobijati tkiva životinjskog porekla.

Nije slučajno što su mačke postale a i ostale jedna od dve najomiljenije vrste životinja koje držimo kao kućne ljubimce. Izvrsno su se adaptirale na novi način života, i, za razliku od pasa, mogu bez problema da žive u stanu, nikada ga ne napuštajući jer ga naprosto smatraju svojom teritorijom. Veoma su umiljate, deluju smirujuće na čoveka, ali su sačuvale veliku dozu “nezavisnosti” – nikada se ne podređuju čoveku kao, na primer, psi.




Da bismo razumeli specifičnosti ishrane mačaka, moramo se nakratko setiti njihovog porekla i načina ishrane u divljini.

Mačke su grabljivci i pravi primer mesojeda. Odlični su lovci, obično pojedu svež i čitav plen sa sve iznutricama i telesnim sokovima. Njihov je obrok, dakle, bogat belančevinama, a i dovoljno je sočan da obezbedi neophodnu vodu jer mnoge vrste mačaka žive u polupustinjskim uslovima pa i jedva piju vode.

Njihov je metabolizam prilagođen visokoproteinskoj hrani pa su čak u stanju da belančevine koriste kao izvor energije dok su ugljeni hidrati nešto sa čim teško izlaze na kraj pa ako ih u obroku ima više nego što je potrebno, mogu dovesti do gojaznosti i drugih metaboličkih poremećaja.

Ipak, ovo ne znači da svoje mačke možemo hraniti sirovim mesom – to bi bila veoma jednostrana i, u krajnjoj liniji, siromašna ishrana jer bi brzo dovela do nedostatka mnogih minerala i drugih materija. Upotreba dobro balansirane, gotove mačije hrane je neophodna jer samo će takva ishrana obezbediti adekvatan balans hranljivih materija i preduprediti neke bolesti za koje danas znamo da su izazvane deficitarnom ishranom.

Takav je na primer oblik miokardiopatije koji je bio masovna pojava dok se nije ustanovilo da nastaje usled nedostatka jedne esencijalne aminokiseline, taurina, koji se sada dodaje u svaku hranu za mačke. Neizbalansirana ishrana i upotreba jeftinih, nekvalitetnih vrsta hrane često doprinose i problemima sa urinarnim traktom.

Trebalo bi stremiti što većem udelu sočne mačije hrane (koja obično dolazi u konzervama) u obroku, a što manje koristiti suvu hranu koja je po pravilu mnogo bogatija ugljenim hidratima i zato kod nekih mačaka doprinosi razvoju gojaznosti, a pretpostavlja se, i dijabetesa. Takođe je važno da mačke piju dovoljno vode, I često ih u tome treba potsticati na razne načine (ostavljati više činija sa svežom vodom, dozvoljavati im pristup slavini ako vole da piju sa nje itd.).

Šta sve treba znati o ishrani mačaka, njihovim potrebama i navikama.
Mada je odavno pripitomljena i prilagođena životu u ljudskom okruženju, mačka je u vezi sa ishranom u potpunosti zadržala neke navike iz davnih vremena, dok je još živela u divljini. O tome svedoče mnogi oblici ponašanja, kao što je potreba da jede na miru, na nekom skrovitom mestu, ili običaj da kući donosi lovačke trofeje, kao što su ptice, miševi i druge sitne životinje.

Naviku da više puta dnevno uzima manje količine hrane, takođe je nasledila od svojih lovačkih predaka koji su se hranili onda kad bi im pošlo za rukom da nešto ulove. Zato nije neobično što mačići jedu 7 do 20 puta u toku 24 časa, bez obzira da li je dan ili noć, uzimajući svaki put pomalo iz svoje činijice sa hranom.

Osetljivst

Kad je reč o hrani, mačke su ponekad veoma izbirljive, prihvataju samo određenu vrstu proizvoda čiji im ukus odgovara i u stanju su da danima gladuju dok ne udovoljimo njihovim željama. Ima i onih kojima je najslađe da nešto ukradu, i samo vrebaju trenutak kad će neopaženo skočiti na sto i zgrabiti neki ukusan zalogaj. Presudnu ulogu u mačjim navikama u ishrani ima njuh koji je kod ovih životinja veoma razvijen. Posebno je osetljiv kad su gladne, dok u trenutku zasićenosti njegova osetljivost opada.

Oštrina njuha je različita, zavisno od rase, polne pripadnosti (ženke su prijemčivije na mirise od mužjaka), od godina (sasvim mlade i veoma stare mačke imaju slabije razvijeno čulo mirisa), od uslova života i od toga da li životinja uzima neke lekove. Izgleda, takođe, da mačke sa tamnom dlakom i pigmentisanom služokožom imaju istančanije čulo mirisa od onih sa svetlim krznom.

Receptori za čulo ukusa, koje takođe igra važnu ulogu u prihvatanju hrane, smešteni su u usnoj duplji, na jeziku i usnama.

Za razliku od njuha, kod mačke je ovo čulo slabije razvijeno nego kod čoveka. U poređenju sa čovekom, koji ima oko 9000 receptora za čulo ukusa, ili psom sa oko 1700, mačka ih ima nešto manje od pet stotina. Ovo čulo služi za prepoznavanje četiri osnovna ukusa: slatkog, slanog, gorkog i kiselog.
Neki stručnjaci smatraju da mačka verovatno nije u stanju da oseti sladak ukus, mada bi onda bilo teško objasniti zbog čega neki mačići pokazuju izrazitu sklonost ka slatkišima. Kad je reč o posebnim sklonostima prema određenim ukusima, neke počinju da se definišu još dok je mače u majčinoj utrobi, da bi se konačno uobličile za vreme dojenja, dok se druge stiču kasnije, na osnovu sopstvenog iskustva.

Istraživanja

Za sticanje određenih navika u ishrani mačaka podjednako je važno i čulo dodira. Pokazalo se da oblik, veličina i neke druge osobine namirnica znatno utiču na njihovu privlačnost. Zbog toga su firme za proizvodnju mačje hrane sprovele zanimljiva istraživanja, čiji su im rezultati omogućili da razviju odgovarajući asortiman proizvoda. Na osnovu ponašanja mačaka u pojedinim fazama uzimanja hrane, žvakanja i varenja, stručnjaci su usavršili različite vrste gotovih proizvoda, u funkciji rasne pripadnosti ovih životinja i njihove starosti.

Analiza video snimaka na kojima se vidi kako uzimaju hranu mačke sa spljoštenom njuškom, kao što su persijske, a kako to čine one sa izduženom njuškom, karakterističnom za orijentalne, omogućila im je da shvate koji su oblici keksa najpogodniji za svaku od ovih rasa. Osim toga, da bi mačka prihvatila neku vrstu proizvoda, podjednako su važni i njegova tvrdoća i gustina.

Bez obzira na to da li smo se opredelili za gotovu hranu, ili onu spravljenu kod kuće, u ishrani mačke treba da budu zastupljeni svi sastojci neophodni za pravilan razvoj i funkciju njenog organizma.

Znači da ona treba da obezbedi sve elemente potrebne za građu ćelija i njihovo održavanje, kao i dovoljan energetski doprinos, neophodan za obavljanje svih životnih funkcija. Mački su pre svega potrebne znatne količine životinjskih proteina jer su oni osnovni element ćelijske građe i omogućuju formiranje tkiva kod mladih jedinki. Proteini su ujedno i značajan izvor amino-kiselina, od kojh su neke esencijalne.

Masnoće su manje zastupljene u ishrani mačaka i predstavljaju veoma koncentrisan izvor energije, a značajne su zbog toga što sadrže esencijalne masne kiseline. Šećeri nemaju veliki značaj u ishrani mačaka, ali su zato mineralne soli i oligoelementi neophodni za pravilnu funkciju organizma. Vitamini su takođe bitni elementi u ishrani mačaka, a pošto neke od njih nisu u stanju da sintetizuju, treba ih dodavati u hranu.

Potrebe

Pošto domaća hrana često ne sadrži dovoljne količine vitamina, mineralnih soli i oligoelemenata, treba joj stalno dodavati ove sastojke, ali postoji opasnost da ne stavimo dovoljnu količinu, ili prekoračimo dozu koja odgovara potrebama životinje. Zato je mnogo bolje davati mački gotovu hranu koja je izvrsnog kvaliteta, a proizvedena je prema preporukama vrhunskih nutricionista. Ova hrana je proračunata da zadovolji sve potrebe mačke, zavisno od njenog načina života, starosti ili zdravstvenog stanja. Tako postoje specijalni proizvodi namenjeni mačićima u periodu odrastanja, odraslim ili starim jedinkama, aktivnim mačkama i onima koje se nedovoljno kreću.

Odrasla mačka, koja je aktivna i redovno izlazi, izložena je velikim fizičkim naporima koji zahtevaju stalno unošenje kalorija.

Ovo se postiže većim procentom masnoća iz ribe ili ulja, kao i dodatkom skroba, sadržanog u pirinču. Po pravilu, ovim mačkama uvek treba da bude dostupna činijica sa hranom, kako bi više puta dnevno uzimale manje količine. Tako im stomak nikada neće biti toliko opterećen da bi to smanjilo njihovu pokretljivost. Odraslim jedinkama, koje vreme provode isključivo u stanu i nedovoljno se kreću, potrebna je manja količina masnoća, kako ne bi unosile u organizam više kalorija nego što utroše u toku dana. Hrana suviše bogata kalorijama, udružena s nedovoljnim kretanjem, u većini slučajeva je odgovorna za pojavu gojaznosti kod mačaka.

Mačja hrana u obliku keksa je ukusna i dobro izbalansirana, a njena prednost je u tome što može dugo da se održi, bez obzira na spoljne uslove. Osim toga, korisna je i zato što doprinosi čišćenju zuba od kamenca. Hrana u konzervama takođe zadovoljava sve mačje potrebe, a uz to sadrži dovoljno tečnosti, pa su životinji potrebne minimalne količine vode. Njena jedina mana je što se, kad jednom otvorimo konzervu, brzo kvari.

Domaća hrana

Hrana spravljena kod kuće, od svežih namirnica koje zatim kuvamo ili pečemo, obično je siromašna vitaminima i mineralnim solima, pa ih zato treba posebno dodavati. Najjednostavniji metod je da, prema preporuci veterinara, nabavimo preparat koji sadrži sve potrebne sastojke i svakodnevno ga dodajemo u činijicu sa hranom. Pri tom treba voditi računa da potpuno odgovara potrebama životinje. Postoje oni namenjeni mačićima u periodu odrastanja, odraslim jedinkama, starim mačkama i ženkama koje očekuju prinove. Isto tako, mačkama koje se hrane na ovaj način nikada ne treba da nedostaju razne vrste ulja, bogatih vitaminima koji se rastvaraju u masnoći i esencijalnim masnim kiselinama.

Problemi

Postoji niz ozbiljnih problema vezanih za ishranu mačaka, a među najčešće se ubraja smanjenje apetita. Ova anomalija može biti prouzrokovana fiziološkim faktorima kao što su ciklus parenja ili klimatsko-ambijentalne promene, a nastaje i kao posledica stresa, ili ima neke patološke uzroke. Drugi ozbiljan problem je anoreksija koja može biti prava ili lažna, a manifestuje se potpunim odsustvom apetita. U prvom slučaju, ova anomalija je obično povezana s promenama u načinu ishrane, povišenom temperaturom, nekom zaraznom bolešću ili organskim oboljenjem. Kod takozvane pseudoanoreksije, potpuni nedostatak apetita gotovo uvek je povezan sa problemima usne duplje. Preterano uzimanje hrane može biti posledica nekog organskog problema, što nazivamo polifagija, ili ima psihološke uzroke. U tom slučaju, ovu pojavu nazivamo bulimija. Kod nekih mačaka postoji i sklonost ka gutanju nejestivih materija, koja se u većini slučajeva javlja kao loša navika, ali može biti i posledica nedostatka pojedinih sastojaka u ishrani, kao i poremećaja u nervnom sistemu.


Zov