BLEKIJEV SVET
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

BLEKIJEV SVET


 
PrijemPortalGalerijaTražiLatest imagesRegistruj sePristupi

 

 Hristova eshatološka beseda

Ići dole 
AutorPoruka
Johnny
____
____
Johnny


Broj poruka : 2884
Datum upisa : 30.03.2011
Lokacija : Tombstone
Raspoloženje : in love

Hristova eshatološka beseda Empty
PočaljiNaslov: Hristova eshatološka beseda   Hristova eshatološka beseda EmptyUto Okt 11, 2011 3:49 am

Kako razumeti eshatološki govor Gospoda Isusa Hrista u Evanđelju po Mateju (25,31-46)? Evanđelje po Mateju sadrži jedan govor Isusa Hrista koji se naziva eshatološki i koji nam je predat jedino u ovom Evanđelju (Mt 25,31-46). Ovaj jedinstveni tekst opisuje poslednji Hristov dolazak, dolazak Sina Čovečijeg, okruženog anđelima, sedeći na prestolu slave svoje (Mt 25,31).

Hristova eshatološka beseda Hristova-eshatoloska-beseda-1

Pred Sinom Čovečijim sabiraju se „svi narodi“ koje on potom razlučuje „kao pastir što razlučuje ovce od jaradi. I postaviće ovce sa desne strane sebi, a jarad sa leve“ (Mt 25,32-33). Nadalje, tekst se može podeliti na dve velike celine: dijalog Sina Čovečijeg sa onima koji su sa desne strane, koji su blagosloveni od Boga i primaju Carstvo koje im je pripremljeno od početka sveta. Oni su se udostojili Carstva delima ljubavi prema potrebitim, ne znajući da su svaki put čineći delo milosrđa, kao što je nahraniti gladnog, napojiti žednog, primiti stranca, obući nagog, posetiti bolesnog ili utamničenog, to činili samome Hristu (Mt 25,34-40). Okupljeni sa leve strane bivaju, nasuprot tome, odbačeni u „oganj večni“, jer nisu činili ista ta dela milosrđa, ne znajući da su tako propustili priliku da posluže samom Gospodu koga uostalom i ispovedaju (Mt 25,41-45). Ovde se ostvaruju reči Hristove da neće svako koji mu govori „Gospode, Gospode“ ući u Carstvo, pa čak i ako je u ime njegovo prorokovao, čuda činio, demone izgonio. Biće im jednostavno rečeno: „Nikada vas nisam znao; idite od mene vi koji činite bezakonje“ (Mt 7,21-23). Vera i iz nje naizgled ishodeća čudesna dela nisu dovoljni da obezbede život večni. Epilog eshatološkog govora je da poslednji odlaze u „muku večnu, a pravednici u život večni“ (Mt 25,46).

Čovekoljublje – preduslov bogopoznanja

Ovaj tekst nosi sa sobom niz iznenađujućih momenata i budi isto toliko pitanja. Mi ćemo se ovde posvetiti samo jednom aspektu poruke koju on nosi. Iz eshatološkog govora Hristovog proizlazi da je elementarna pomoć potrebitim, ljudima u nevolji, kriterijum svakog bogopoznanja, bogoopštenja i večnog obitovanja sa Hristom u Carstvu. S druge strane, po našem mišljenju, ovaj tekst nudi tumačenje dve najveće zapovesti Gospodnje i istovremeno odgovor na pitanje: ko su naši bližnji? Ranije u Evanđelju po Mateju navode se dve zapovesti koje su najveće u judejskom Zakonu: „Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom.“ Ovo je prva i najveća zapovest. A druga je kao i ova: „ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe“ (Mt 22,37-39)“. Eshatološki govor Hristov (Mt 25,31-46) pokazuje neodvojivost, organsku povezanost ove dve zapovesti, sa jedne, i pokazuje nam ko je taj bližnji iz druge zapovesti, sa druge strane. Okupljeni i sa leve i sa desne strane ispovedaju Hrista obraćajući mu se sa „Gospode“ (Mt 25,37.44). Njihova vera u Hrista kao Gospoda je evidentna. Međutim, suštinska razlika između njih je u tome što okupljeni sa leve strane nisu shvatili da ne mogu istinski služiti Gospodu bez nesebične ljubavi prema potrebitim. Njihovo ispovedanje je prazno, njihova vera bez dela je mrtva (up. Jak 2,26; up. takođe Jak 1,27). Oni, naime, nisu ispunili drugu zapovest, nisu shvatili ko su njihovi bližnji, nisu ih prepoznali i na taj način su onemogućili sebe da ispune prvu zapovest koju su mislili da ispunjavaju. Da je svaki čovek u nevolji, svaki potrebiti čovek naš bližnji ilustrativno pokazuje i priča o milostivom Samarjaninu iz Evanđelja po Luki (Lk 10,29-37). Ova priča je, uostalom, jedini posredni odgovor na pitanje „ko je moj bližnji?“ u čitavom Novom Zavetu. Milostivi Samarjanin je jednostavno pomogao čoveku u nevolji, pokazavši elementarno milosrđe i čovekoljublje. Iz eshatološkog govora Evanđelja po Mateju može se zaključiti sledeće: nema službe Bogu bez službe bližnjem, a bližnji je svaki čovek u nevolji, uskraćen za osnovne potrebe, usamljen, odbačen, socijalno neprihvaćen, bolestan, rečju: svako ko je za pojmove ovoga sveta nosilac problema i nepoželjan član društva.

Hrišćanska ljubav

Na ovoj tački hrišćanska ljubav se pokazuje zaista kao ljubav koja nije od ovoga sveta i koja svoj identitet crpi iz vere u Gospoda Isusa Hrista, Boga rođenog u jaslama, Boga koji nije imao gde glavu skloniti, osporavanog, ponižavanog i na krstu Raspetog. Hrišćanska ljubav se takvom pokazuje zato što ne pita ko je taj potrebiti kome moje malo može biti puno. Da li je hrišćanin? Da li je inoslavan? Da li je ateista? Da li je neke druge vere? Hrišćanska ljubav prema potrebitom ne pita tako nešto. Niti pita zašto se neko našao u tome stanju da nema hranu, vodu, odeću, izgubljen u tuđini? Koliko je sam doprineo tome stanju? Da li je sam kriv? Zašto je u tamnici? Hrišćanska ljubav prema potrebitom ne pita tako nešto. Niti je milostivi Samarjanin puno razmišljao o žrtvi razbojnika, ni ko je, ni otkuda je, ni šta mu se desilo, već je pritekao u pomoć. Možda se nigde kao u ljubavi prema bližnjima ne razjašnjava Hristov apel da budemo kao deca (Mt 19,14) da nesebično i bezazleno volimo i dajemo: da ne zna levica tvoja šta čini desnica tvoja (Mt 6,3). Još jedan momenat u eshatološkom govoru zaslužuje pažnju: sve što su okupljeni sa desne strane činili su realno posmatrano sitnice. Dati nekome čašu vode, nahraniti ga, obući, posetiti bolesnog i utamničenog, primiti usamljenog stranca nisu nadljudski podvizi. To je nešto što svako može. Hristos ne traži od svojih učenika da uzimaju sudbine ljudi u svoje ruke, da menjaju nečije živote, na primer da gladnome nađu stalnu trpezu, da leče bolesnog ili oslobode utamničenog. Ne, ono što je dovoljno da se projavi ljubav na koju su hrišćani pozvani je jednokratna pomoć u datom momentu: čaša vode, nešto hrane, odvojiti nešto vremena za drugoga, pružiti utočište nepoznatome. Zar nije i milostivi Samarjanin postupio tako? On je pružio elementarnu pomoć, ono što je i bilo do njega. Tako nema opravdanja kada hrišćani opravdavaju svoju pasivnost u međuljudskim odnosima teškoćama, problematičnim ljudima, složenim situacijama itd. Ipak je ono što se od njih traži daleko ispod poziva da menjaju ljude i svet, već samo da u potrebitima prepoznaju Hrista i pomažući im pomognu samome Gospodu, ispunjavajući na taj način obe najveće zapovesti Božije.

Slediti Hrista

Nijedan novozavetni tekst ne vezuje tako direktno bogopoznanje za ljubav prema bližnjem na način na koji to čini eshatološki govor Isusa Hrista u Evanđelju po Mateju. To je i poslednji veliki Hristov govor pred početak njegovog stradanja koje sledi. Na taj način on je neka vrsta zaveštanja i podsetnika na to šta znači biti sledbenik Hristov. On ujedno iznosi i poslednje konsekvence besede na gori (Mt, 5-7) podsećajući uvek na to šta znači biti hrišćanin. Ni ispovedanje vere pred svetom, ni čudesne demonstracije te vere neće raspaliti svetlost kojom hrišćani treba da svetle svetu, već samo vera koja kroz ljubav dela (Gal 5,6: „Jer u Hristu Isusu niti šta vredi obrezanje, ni neobrezanje, nego vera koja kroz ljubav dela“). Stoga je ljubav prema potrebitima ujedno i suština misije Crkve u svetu: „Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima“ (Mt 5,16). Stoga ne začuđuje što se u asketskoj literaturi pravoslavnog Istoka može naići na izreku: „Video si brata svoga, Boga si video.“

Pravoslavlje
Nazad na vrh Ići dole
https://bleki.serbianforum.info/
 
Hristova eshatološka beseda
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
BLEKIJEV SVET :: RAZNO :: RELIGIJA-
Skoči na: