Hronobiologija

Hronobiologija, disciplina koja se bavi biološkim ciklusima organizma, tj. Hronofarmakologija, koja otkriva najpogodnije vreme za uzimanje pojedinih medikamenata. Tokom dana postoji odgovarajući period za svaku aktivnost kao i vreme kada organi optimalno rade.

Od 6 do 8 sati
koncentracija kortizola i testosterona je najjača u ovom periodu, pravo je vreme za vođenje ljubavi.

Od 8 do 10
organizam najuspešnije apsorbuje hranljive materije iz hrane, posebno vitamine. Preporučljivo je konzumirati voće i sokove, a izbegavati velike količine kafe i cigareta. Nikotin je posebno "opasan" u ovo doba, jer se tada najviše taloži u krvnim sudovima.

Od 10 do 11
prag bola je najmanji u ovom periodu dana. Posete zubaru i odlazak na hirurške ili dermatološke intervencije trebalo bi planirati u ovo vreme.

Od 11 do 14
intelektualni potencijali i proces mišljenja su na najvišem nivou. Period je povoljan za rešavanje komlikovanih situacija. Mozak je najkreativniji, a inteligencija izražena. Učenje i rad daju maksimalne rezultate. Pravo je vreme i za važne poslovne sastanke i polaganje ispita.

Od 14 do 16
organizmu je potreban predah od mentalnih i fizičkih aktivnosti, jer koncentracija opada. Sve funkcije su usporene. Obilan ručak dodatno uzrokuje pospanost i usporava protok energije u organizmu. Refleksi su usporeni i neophodan je oprez u saobraćajnoj gužvi.

Od 16 do 17
mentalna i fizička energija su u porastu. Moždane aktivnosti se aktiviraju, moguće je završiti zaostale poslovne aktivnosti. Telesna temperatura i fizička snaga dostižu najvišu tačku. Odlično vreme za odlazak na rekreaciju.

Od 18 do 20
pravi je trenutak za uživanje. Pankreas i jetra rade ubrzano i lakše eliminišu toksine iz krvi. Odličan je period za negu tela i lica. Koža najefikasnije upija hranljiva kozmetička sredstva.

Od 20 do 22
organizam započinje proizvodnju čudotvornog melatonina, hormona mladosti. Obaveze bi trebalo svesti na minimum, izbegavati buku i boravak u prejako osvetljenim mestima.

Od 22 do 24
smanjuje se nivo kortizola i testosterona, nije vreme za vođenje ljubavi, već za odlazak na spavanje. Srce usporava rad, a telesna temperatura opada. Preporučljivo je opuštanje u toploj kupki pred spavanje. Srce se "odmara" samo između 23 i 01 sat posle ponoći. Iako niste zaspali izbegavajte bilo kakve napore i stresne situacije u ovo doba.

Od 24 do 04
spavanje je obavezno. Koncentracija je minimalna. Učenje je sporo i ne daje dobre rezultate. Treba izbegavati vožnju, oči usporeno reaguju na svetlost. Po statistici najveći broj saobraćajnih nesreća se događa u ovo doba, između 3 i 4 sata. Pluća najoptimalnije rade, pušenje ili boravak u zadimljenom prostoru nisu preporučljivi.

Od 04 do 06
najkritičniji je period za srčane bolesnike. Vene i arterije su najsuženije, najveći broj infarkta se događa baš u ovo doba. Naglo ustajanje i fizički napori su stresni za ceo organizam.

Iako okolina i društveni život utiču na biološke ritmove čoveka, nesumnjivo je da svako ima genetski, predodredjen "individualni program" koji reguliše ne samo dnevne, već i mesečne i godišnje životne funkcije. Prirodno, postoje i opšti pokazatelji koji važe za sve. Prema biološkom ritmu koji se ponavlja svaka 24 sata, odnosno prema dnevnom ritmu, upravljaju se arterijski pritisak, temperatura tela i razni hormoni koji postoje u našem organizmu. Telesna temperatura smanjuje se tokom noći i zatim u prvim jutarnjim satima počinje da raste. Izmedju 16 i 18 sati dostiže najvišu vrednost, posle čega počinje da pada. Isto važi za arterijski pritisak koji, bilo da je povišen ili snižen ima najmanje vrednosti tokom noći, počinje da se povećava ujutru i posle kratkotrajnog pada posle ručka kada stomak zbog varenja preuzme veće količine krvi, dostiže vrhunac izmedju 16 i 18 sati, kad ponovo počinje da pada. Dogadja se, medjutim, da se pritisak nadje na vrhuncu ujutru, umesto uveče. Razlog tome nije obolenje, vec nasledjeni unutrašnji časovnik.

Medju hormonima, čije količine u krvi takodje na dnevnoj bazi reguliše unutrašnji časovnik, nalaze se i hormoni za budjenje odnosno uspavljivanje. U drugoj polovini sna hipofiza počinje da proizvodi hormon ATCH koji dostiže najviši nivo u prvim jutarnjim časovima. Povećanje količine tog hormona u krvi dovodi do stvaranja druge supstance u nadbubrežnoj žlezdi - kortizola. Zajedno, te dve supstance pripremaju organizam za budjenje, koje može da bude brže ili sporije - već prema tome kakav je biološki ritam koji upravlja lučenjem ta dva hormona. Ranoranioci su, drugim rečima, ljudi koji rano i brzo dostižu visoke nivoe ATCH i kortizola, dok kod ljudi koji se teže bude rast ta dva hormona kasni.

Slično važi i za večernje sate, samo je reč o drugom hormonu - melatoninu. Proizvodnja melatonina je funkcija organizma na koju okolina najlakše utiče, i to pomoću smenjivanja svetla i tame. Proizvodnja melatonina, zapravo, počinje čim padne veče, sa smanjenjem dnevne svetlosti, kada njegova vrednost u krvi počinje da raste dok ne dostignu nivo koji dovodi do opšte "depresije" organizma i uspavljivanja." Melatonin se, svima je već poznato, dovodi u vezu i sa psihološkom depresijom. Kod obolelih osoba nivo melatonina je po pravilu povišen, moguće je da se to dešava zbog toga što su depresivne osobe u principu sklone boravljenju u mraku, a to automatski podiže nivo melatonina. Sa druge strane, fototerapija odnosno terapija svetlom, dala je u slučajevima lečenja depresije znatno bolje rezultate od tradicionalnih lekova.

Hronobiologija je počela da menja medicinu. Ustanovljeno je da redovnim dnevnim merenjem temperature i registrovanjem odstupanja mogu da se otkriju čak i tumori, i to u najranijoj fazi. Isto tako, ne može se lečiti pritisak ako se bar jedan dan ne meri tokom čitavih 24 sata, jer samo ako se zna ritam biološkog sata pacijenta, izmerene vrednosti imaju smisla. Kada se, kao što je uobičajeno, pritisak izmeri samo jednom u toku dana, lekar ne može da zna da li je u tom trenutku po pacijentovom biološkom satu on na vrhuncu ili na najnižem nivou, a bez toga ne može ni da odredi terapiju.

Hormon rasta, koji hipofiza u razvojnom periodu proizvodi tokom sna, i to u malim količinama, najviše se luči u prvim noćnim satima (najviše vrednosti registrovane su oko 22 sata). Stoga, ako je dete budno do 23h, neće moći da nadoknadi gubitak ukoliko mu se dozvoli duže spavanje ujutru. Jer organizam neće biti u stanju da proizvede dovoljno hormona rasta i dete neće porasti koliko bi moglo. Zbog toga je važno da deca ranije spavaju.

Veoma je aktuelna i takozvana hronodijeta. Osnovni princip hronodijete (u smislu režima ishrane a ne za mršavljenje kako se "dijeta" najčešće shvata) jeste da nije važno samo šta se jede, već i kada se jede. Organizam, naime, u različito doba dana drugačije preradjuje različite hranljive materije. Ugljeni hidrati i ostale vrste šećera se brže preradjuju u prvom delu dana, kada je pankreas aktivniji u proizvodnji insulina, hormona koji rastvara šećere. Najbolje vreme za cerealije, hleb, pirinač, testenine je izmedju 7 i 15 sati. Meso, ribu, mlečne proizvode i jaja, uopšte namirnice bogate proteinima, treba jesti uveče, izmedju 20 i 22:30h a voće ne treba konzumirati posle 18 sati. Što se tiče povrća tu postoji podela u dve kategorije u zavisnosti od sadržaja ugljenih hidrata - izmedju 12:30 i 15h sati treba jesti krompir, šargarepu, paradajz, brokoli, kupus i pečurke, a ostalo povrce - izmedju 20 i 22:30.