Svake godine 28. avgusta po novom kalendaru je veliki praznik. Crkveni naziv praznika je Uspenije Presvete Bogorodice, jer je to dan kada se Majka Božija, majka Isusa Hrista, uspela na nebo. Čitavog života obilazila je sveta mesta koja su je podsećala na sina. Najčešće Golgotu, Vitlejem i goru Jeleonsku. Bila je u Antiohiji u poseti svom Ignjatiju Bogonoscu. Posetila je vaskrslog Lazara, bila kod episkopa Kiparskog i oplovila je oko Svete Gore. Bogorodica je zaštitnica Svete Gore i posvećeni su joj mnogi manastiri i crkve. Velika je svetica i zato je narod zove Velika gospođa ili Gospojina. Na ovaj dan se završava dvonedeljni, strogi post.
U Gornjoj Pčinji misle da je važnije držati se posta pred Veliku Gospojinu nego pred bilo koji drugi praznik, pa čak i Vaskrs. Iz ovog kraja je i priča o ljudima koji su mrsili na ovaj post, pa su krenuli na izvor da se napiju vode. Kako su prišli izvoru, voda se zacrvene i pojavi se Bogorodica. Svi padoše na kolena, a ona reče neka ovog puta samo osede i tako se opamete.
Zaštitnica je svega živog na zemaljskoj kugli, a posebno porodilja i majki. One se u slučaju preke potrebe prvo obraćaju Majci Bogorodici. Njena ikona se nalazi u svakoj kući verujućih Srba. Veruje se da malo sastrugane boje sa njene ikone ili freske ako se popije može pomoći kod mnogih ženskih bolesti.
Od ovog dana počinju dani koji se zovu Međednevice ili Međugospojinci i traju sve do Male Gospojine koja se slavi 21. septembra po novom kalendaru. Veruje se da ubrano bilje i trave u ove dane imaju izuzetno lekovita svojstva. Tih dana se po planinama razmile travari koji beru lekovite trave za zimske rezerve. Mnogi prve ubrane trave nose na blagosiljanje u crkvu.
Po celoj Srbiji se održavaju vašari i narodni sabori. Jedan sa najdužom tradicijom je u Beogradu, kod ženskog manastira u Rakovici. Slavi se kao Krsna slava.
