19. avgust (6. avgust po starom)
Praznik Preobraženje Gospodnje posvećen je trenutku kada se, kako kaže hrišćansko predanje, Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasjao kao sunčeva svetlost.
Predanje još kaže da je Isus, nakon što je apostolima rekao da će stradati, na goru Tavor poveo Petra, Jakova i Jovana da "im otera tugu i učvrsti veru". Tada, za vreme molitve, Gospod se preobrazio i kako je zapisano "njegovo lice sjalo je kao sunce, a haljine behu bele kao svetlost".
"Tada se Hristu i apostolima javio Mojsije i Ilija koji su govorili sa Gospodom o njegovoj smrti u Jerusalimu", navodi se u verskim knjigama.
U crkvi se na Preobraženje, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima za ishranu, osvećuje se grožđe i deli narodu, a u krajevima gde nema grožđa osvećuje se drugo voće. Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba u koje praznik "pada'. Zato se u narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina. Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama.
**********
“Jednoga dana, treće godine Svoje propovedi na zemlji, Isus povede apostole Petra, Jakova i Jovana i izađe s njima na goru Tavor da se moli Bogu. Dok se molio, Njegovo se lice izmeni i zasija kao sunce, a haljine Njegove postadoše sjajne i bele kao sneg. Tako se On preobrazi pred njima i pokaza deo Svoje božanske slave. Pored Hrista ukazaše se Mojsije i Ilija i razgovarahu s Njim o smrti koja Ga čeka u Jerusalimu.
Zatim se spusti jedan sjajan oblak i zakloni ih, „i gle, glas iz oblaka govoraše: ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji; njega slušajte.“ (Mt. 17;5)
Kad apostoli čuše glas Božji, uplašiše se i padoše licem na zemlju. Isus im priđe, dodirnu ih i reče:“ustanite i ne bojte se!“ (Mt. 17;7) Kad podigoše oči, oblaka više nije bilo. Videše samoga Isusa koji je opet imao Svoj običan izgled. I siđoše s gore.
Na gori Tavoru, kao i na reci Jordanu tri godine ranije, Bog Otac potvrđuje da je Isus Sin Božji. Takođe pojavljivanje dvojice starozavetnih proroka, Mojsija i Ilije, kao Isusovih slugu, razbija jevrejsku zabludu da je Isus neki od proroka (Ilija, Jeremija,…), već se On ovim predstavlja kao Car nad prorocima. Ovim je Gospod hteo da ojača veru svojih učenika kako u nastupjućim danima Njegovog stradanja ne bi otpali od Njega.
On nije poveo sve apostole, već samo trojicu najljubljenijih, zato što je znao da će Ga Juda izdati, te zato nije bio dostojan da vidi Božansku slavu Hristovu, a opet nije hteo da ga ostavi samog pod gorom da ne bi kasnije time pravdao svoje izdajstvo.
Preobraženje se u Pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika. Slavi se na Istoku od VII veka. Zapadna crkva unela ga je u svoj kalendar tek 1457. godine, i to u slavu pobede hrišćanske vojske nad Turcima kod Beograda. Naime, Janoš Hunjadi, kod nas zvani Sibinjanin Janko, mađarski velikaš, zajedno sa franjevcem Ivanom Kapistranom sprečio je sa vojskom prodor Turaka na sever. Obojica su kratko nakon pobede umrli, prvi u Zemunu, a drugi u Iloku.
Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznična trpeza uvek posna, obogaćena ribom i vinom. Danas se na kraju Svete Liturgije služi obred sveštanja grožđa. U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju.
Na ikoni Preobraženja predstavljen je Gospod Isus Hristos na gori, okružen svetlošću, sa sagovornicima Ilijom i Mojsijem, dok trojica apostola, Petar, Jakov i Jovan, uplašeni leže na zemlji.
Ima brojnih hramova posvećenih ovom prazniku, u Miltonu (Ontario, Kanada) Pančevu, Zagrebu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci i drugi, kao i manastira, kao što je Preobraženje u Ovčaru. Jedan od najupečatljivijih opisa praznovanja nalazimo kod Jakova Ignjatovića, koji dočarava proslavu u slavnoj Sent Andreji. Negde se na današnji dan održavaju sabori, kao u manastiru Miljkovu kod Svilajnca, Orahovici u Slavoniji i drugde.
