FK Rad.

Istorijat kluba




Fudbalski klub RAD osnovan je u prvoj polovini 1958. godine tako što je Gradjevinsko preduzeće RAD iz Beograda prihvatilo ideju svog Mašinskog pogona da preduzeće preuzme registraciju i mesto na tabeli u III razredu malog banjičkog kluba FK Razvitak. Tako moćno preduzeće kakvo je bilo GP RAD - Beograd moglo je da preuzme i neki klub znatno višeg ranga takmičenja - ali bio je to poduhvat grupe fudbalskih entuzijasta, na početku bez većih sportskih aspiracija. Tako je FK RAD startovao u najnižem rangu takmičenja, sa dva velika fudbalska rivaliteta: naselja Banjice i Jajinaca, i preduzeća GP RAD i Komgrap, koji je preuzeo klub iz Jajinaca, tako da se rivalitet u gradjevinarstvu preneo i na fudbal.
Osnivač FK RAD je bio GRADJEVINSKO PREDUZEĆE "RAD" iz Beograda, Kosovska 31, a ovo gradjevinsko preduzeće bilo je glavni pokrovitelj Kluba u najlepšim i najtežim trenucima od osnivanja do skora.
Fudbalski poklonici iz GP RAD koje možemo smatrati osnivačima Kluba bili su:

- Petar Djerasimović - prvi predsednik,
- Radojica Tanasijević - generalni sekretar,
- Željko Marjanović - finansijski rukovodilac
- Ljubomir Lazić - prvi potpredsednik

Osnivačima se mogu smatrati i svi oni koji su 1958. igrali za klub - ali za ovu priliku primereno je istaći ova četiri imena.
FK RAD je imao generaciju izuzetnih mladih igrača školovanih u prvoligaškim timovima i onih iskusnijih igrača iz kolektiva: Lazar Slavković, Djurdje Živković, Vladimir Acević, Teodor Šušnjar, Milan Abramović, Brana Djaković, Aleksandar Banić, Živojin Rafailović, Aleksandar Andrejić, a malo kasnije i Sreten - Sele Antić, Milan Jovanović - Selja i drugi.
Prvi trener je bio Nikola Marjanović, predratni reprezentativac.


Tim iz 1958- 1962, prvak I i II razreda Beogradskog podsaveza

Stevanović, Djaković (kapiten), Živković, Andrejić, Banić,
Slavković, Acević, Slavković, Rafailović, Šušnjar, Abramović

Od opštine je dobijen teren u centru Banjice na kome je GP RAD napravio igralište. Postavljeno je i nekoliko redova betonskih tribina, za ekonomat se koristila pokretna kućica, a kasnije su izgradjene svlačionice i restoran. Organizacija Kluba i svi drugi uslovi bili su nepojmljimi za taj rang takmičenja. Kao razultat izvanredne ekipe i uprave sledeće četiri godine FK RAD svake godine prelazi u viši rang takmičenja. Na Banjici je uvek bilo 2 do 3 hiljade gledalaca. FK RAD je imao izuzetno efikasan napad sa kontrama i postizali su mnogo golova što je privlačilo publiku. Klub je vezao za sebe Banjicu i okolinu. Navijalo se žestoko i kod kuće i u gostima, ponekad su to bili kontakti bliske vrste slični onima koje danas imaju UNITED FORCE.

Tim iz 1964: Prvak II Beogradske lige

Najpoznatiji igači: Djaković, Andrejić, Živković, Matović, Dutina, Vlaović, Čeh, Mrkela
Šef stručnog štaba R. Antić i trener V. Djordjević

FK RAD je tako izuzetno brzo ušao u Beogradsku ligu jer je u to vreme bio superioran u beogradskom nižerazrednom fudbalu i to takmičarski, u organizaciji, u opremljenosti i primanjima. Svi igrači su bili zaposleni u nekom od pogona GP RAD i to kao fudbalske vedete i navodno kao referenti za rekreaciju, primali redovno lični dohodak a kao igrači i posebne premije koje nisu bile male.
Polako ali sve čvršće Klub je postojao i značajan segment reklame i poslovne politike GP RAD, tako da je delio sudbinu firme u potpunosti, a za uzvrat pronosio ime Osnivača u medijima poznato kao "GRADJEVINARI", organizovao rekreaciju zaposlenih, medjupogonska takmičenja i bio prvak Srbije i Jugoslavije gradjevinara više puta.
U periodu od 1965. do 1969. godine FK RAD sa promenljivim uspehom igra u Beogradskoj ligi jer je polako došlo do smene generacija. Klub i dalje mnogo znači Osnivašu i obrnuto. FK RAD u tom periodu vode Ljubomir Lazić i Radomir Antić, uspešniji treneri su bili Djordjević i Djurdjević, a vodeći igrači Ratomir Janković, Vlada Vlaović, Matović, Zoran Bulatović, Dutina, Čeh i drugi.

Kada je u Firmi sazrelo uverenje da treba ići u republički rang takmičenja, jer je takmičenje u Beogradskoj ligi prestalo da bude atraktivno, na čelo kluba dolazi Dragan Alavantić, kao predsednik, Sreten - Sele Antić, za šefa stručnog štaba i Djurdje Živković kao potpredsednik. Klub se redizajnira u potpunosti u svim segmentima. Menja se organizacija, stručni rad, način nagradjivanja, boje dresova, dovode kvalitetni igrači, forsira se rad omladinske škole, ide se na pripreme van Beograda, čak i u ČSSR, menja se intenzitet i sadržina treninga, uvode redovni karantini, kontrola igrača, nabavlja vrhunska oprema, organizuje ekonomat, sve se menja.

Ekipa koja se takmičila u Srpskoj ligi na turneji u Kuvajtu

Šovljanski, Odavić, Lazarević, Ćosić, Vagić, Ivetić, Živković, Nahtigal,
Golović, Jovanović, Stefanović, Kantar, Kokotović, Radojčić, Marković,
Antić (šef stručnog štaba), Živković (vodja puta), Koprivica (blagajnik),Karapandžić.

GP RAD i FK RAD uspevaju s mukom da 1971.godine dobiju skoro sedam hektara zemljišta sa Kraljevom tribinom. GP RAD ulaže ogromna sredstva u vraćanje u život zapuštenih tribina, adaptaciju unutrašnjosti objekta, izgradnju tri terena, ogradjivanje, ozelenjavanje, infrastrukturu, a najveće zasluge ima inž. Aleksandar Jojić, generalni direktor.
Klub je 1973.godine usao u II Saveznu ligu, postao stabilan drugoligaš, poštovan i cenjen u takmičenju i svim fudbalskim forumima. Postizani su različiti plasmani, u više godina FK RAD je mogao da bude prvak i mnogo ranije da udje u Prvu saveznu ligu - ali u GP RAD još nije bilo za to spremnosti i sindikalno - političke podrške.

U drugom periodu takmičenja u Drugoj saveznoj ligi svakako treba pomenuti sledeće igrače koji su davali veliki doprinos: Duško Ajder, Miodrag Vranješ, Vladan Radača, Korak Bogdan, Ivica Jovanović, Zoran Jeftovići ostali.
Treneri koji su ostvarili bolje rezultate posle odlaska Sretena Antića bili su Žarko Nedeljković, Dragan Gugleta, Zoran Miladinović i Marko Valok ali svako sa svojim specifičnostima.
Presednika kluba u ovom periodu bilo je više da bi obezbedjivali sredstva ali se na sreću nisu mešali u fudbal (Cvetanović, Kovačević, Ljumović, Mandić i ostali).
Praktično Klub su vodili i predstavljali u organima FSS i FSJ Milan - Selja Jovanović, Mr Djurdje Živković, Ratomir Janković, Ilija Joksimović, Petar Pešić, Aleksandar Krdžić, Zoran Bulatović, Miloš Rajaković i ostali.

Startni sastav kluba u Drugoj saveznoj ligi 1973.god

Marković, Radojčić, Odavić, Ćosić, Golović, Pajčin,
Živković, Kokotović, Lazarević, Kantar, Vagić

Takmičenje u Drugoj saveznoj ligi u SFRJ je bilo kvalitetno, bilo je teško biti prvak – ali u Klubu je stalno tinjala želja da se krene napred. Trebalo je samo da Osnivač to postavi kao zadatak i obezbedi potrebna sredstva, koja nikada za tu namenu nisu bila mala.
Prva savezna liga u velikoj Jugoslaviji je bila veoma jaka, pojedini klubovi bili su evropskog ranga, a stabilan prvoligaš je morao imati jaku materijalnu podršku Republike, nekog grada, JNA ili MUP-a poput Crvene Zvezde, Partizana, Hajduka, Dinama, Sarajeva, Veleža i drugih. FK RAD je imao samo svoj GP RAD i njegove kooperante. Firma nije želela antireklamu sa brzim ulaskom u Prvu ligu ali i brzim ispadanjem, kako se dogadjalo mnogim klubovima. Da se krene u akciju za ulazak u Prvu ligu odlučila je spremnost kompletnog rukovodstva GP RAD i pogona, koji su shvatili značaj Kluba kao reference na svetskom tržištu. Animirane su sve potrebne strukture u preduzeću.

Tim koji je uspeo da izbori ulazak u elitu činili su:
Radača Vladan, Stevanovic Goran, Vranješ Miodrag, Banjalić Slobodan, Ajder Duško, Djoinčević Čedomir, Milošević Goran, Jovanović Ivica, Korak Bogdan, Jevtović Zoran, Aničić Dragan, sa trenerom Žarkom Nedeljkovićem koga je pred kraj sezone, nastavivši u istom pobedničkom ritmu zamenio Dragan Gugleta.


Tako je počeo uspešan prvoligaški život Kluba koji je počeo od najnižeg ranga takmičenja, koga je izdržavalo samo jedno gradjevinsko preduzeće, Kluba koji nikada nije ispadao iz lige u koju je ušao, Kluba koji je 1989. godine izborio mesto za takmičenje u Evropi.
Ostaće upamćena utakmica izmedju našeg Rada i slavnog grčkog Olimpijakosa, odigrana na Banjici, 13.08.1989.godine, dobijena rezultatom 2:1. Pomalo nesrećno primljen gol u 90. minutu odlučio je koja će ekipa ići dalje jer je u revanšu, na svom terenu slavio Olimpijakos, pobedivši FK Rad sa 2 0.
FK RAD je čudo od istrajnosti, upornosti i uspeha. Kao prvoligaška ekipa ostvaruje rezultate koje ga čine standardnim i stabilnim prvoligašem, sa kojim se igra sportski i na čijem se stadionu gostuje bez straha, osim straha za rezultat. Sigurno je da je u ovom rangu takmičenja ta tradicionalna upućenost Kluba isključivo na GP RAD u odredjenoj meri i limitirala rezultate – ali je ta upućenost na GP RAD bar pružala stabilnost i izvesnost.

Klub se profesionalizovao, davao reprezentativce (Vladan Radača, Zoran Mirković, Miroslav Djukić, Ljubinko Drulović, Goran Bunjevcević, Željko Cicović, Vuk Rašović, Vladimir Jugović, Miroslav Stević, Boban Dmitrović...). Sa igračima se gaji poseban odnos poverenja. Kroz Klub je za 47. godina postojanja prošlo više stotina prvotimaca i više hiljada igrača ostalih kategorija, više desetina igrača je otišlo u inostranstvo i većina njih se uvek vraćala u Klub, kao svoj matični, do novog transfera.
Kao svi veliki klubovi i FK RAD ima i svoje organizovane navijače UNITED FORCE, specifične i prepoznatljive, odane do kraja, bez kojih bi utakmice na Banjici bile kamerne.
Igrači koji su obeležili period takmičenja u Prvoj saveznoj ligi bili su Ajder, Vranješ, Korak, Djoinčević, Radača, Milinkovic, Drulović, Djukić, Mirković, Taševski, Cicović, Ševo, Riznić, Vasić, Drinčić, Vignjević, Pašić, Bunjevčević G., Rašović, Nikolić S., Stevanović B. (četvrti strelac u SRJ), Ranković A. i ostali.

Najuspešniji predsednik sa velikim uticajem na takmičenje i sudijske organe bio je Milan Jovanović – Selja, a značajan doprinos dali su i Miloš Dimitrić i Miloš Mandić. Oni koji su iz drugog plana konstantno u dužem periodu radili u klubu brojne organizacione, finansijske, menadžment, predstavničke, kao i poslove transfera igrača, kontakte sa javnošću i navijačima i brojne druge poslove bili su: Mr Djurdje Živković, Ilija Joksimović, Zoran Kostić, Petar Pešić, Miloš Rajaković (predsednici, potpredsednici, direktori), Branimir Kantar, Miodrag Odavić, Branko Rosić (sekretari).
Kada je kao i sva druga društvena preduzeća, i GP RAD došao u veliku krizu i otpočeo tešku borbu za opstanak, to se odmah odrazilo i na klub i jedan jedini put u svojoj istoriji Klub je prešao u niži rang. Opasnost za opstanak Kluba je visila u vazduhu jer kad klubu krene loše mnogi dižu ruke i kritikuju. Na sreću mladji kadrovi u Klubu shvatili su šta valja činiti. Dolaskom Ranka Stojića (proslavljenog golmana FK Partizan, Dinamo - Zagreb, Lijež, Anderleht, Šarloa, Antverpen, a danas internacionalnog fudbalskog menadžera sa licencom FIFA) kao savetnika, kompletno nove, mladje, i vrlo ambiciozne uprave, usledili su bolji dani za FK RAD. Nadjen je novi finansijer koji značajno investira u terene, objekte, takmičenja i praktično pokriva najveći deo troškova Kluba. Ulaže se u nove igrače, gradi se jedan novi, redizajnirani evropski imidž kluba sa osloncem na tradiciju – i u novim uslovima tržišne privrede to treba podržati, pozdraviti i uključiti se...

Radov dom

Od igrališta do stadiona sa Kraljevom tribinom




IGRALIŠTE U GORNJOJ BANJICI




Na najlepšem mestu gornje Banjice nalazilo se opštinsko zemljište koje se zvalo "Zadrugarsko". Teren je bio zemljan, travnat, neravan, sa improvizovanim stativama, stanovnici naselja Banjice su decenijama tu igrali fudbal nedeljom medjusobno ili protiv okolnih sela, a teren se koristio i za vašare u dane slava Banjice Pavlovdana i Duhova. Postojali su posle 1945.godine generacijski timovi A (najstariji), B i C. Najveći deo igrača B tima (10) postali su okosnica FK RAD-a 1958.godine, kada je GP RAD pogrešno odlučio da preuzme od "Razvitka" registraciju i mesto u donjem delu tabele III razreda Beogradskog podsaveza. Teren se sa severne strane graničio sa ulicom Kraljice Ane, sa istočne dvorištem osnovne skole i dečijim vrtićem, sa južne Putom za banjičko groblje, sa zapadne celom dužinom sa imanjem domaćina Velimira Živkovića. Okvirne dimenzije su bile 95 x 70 metara.
Već za nekoliko nedelja GP RAD je poravnao teren specijalnim mašinama, a za početak je napravljena provizorna ograda od pletene žice visine 2,5 metara, stavljene prave stative, teren propisno obeležen i registrovan za prvenstvene utakmice najnižih razreda iako sa minimalnim dozvoljenim dimenzijama. Ekonomat je bio smešten u jednoj pokretnoj kućici u voćnjaku Velimira Živkovića, vernog navijača Kluba, oca golmana Djurdja. Igrači su se oblačili pored ekonomata, a trener čika Nikola Marjanović u domaćinovoj kući. Brojna i bučna publika sa Banjice i iz GP RAD stajala je neposredno uz aut linije. To je dodatno atmosferu činilo zagrejanom, publika je bila 12. igrač – tako da su svi timovi odlazili sa Banjice sa mnogo golova u mreži.


GP RAD je nastavio sa radovima na igralištu a fudbalski navijači iz preduzeća su provodili mnogo vremena na Banjici radeći dobrovoljno ( Trivić, Simke i dr.). U nastavku izvodenja radova izvršeno je skidanje površinskog sloja zemlje, napravljena drenaža, a teren je nasut crvenom šljakom. Bio je to kvalitativan pomak, teren je bio ravan, nije više bilo blata, omogućena je bolja igra ali - šljaka je ipak šljaka.
GP RAD posle izvesnog vremena ide i dalje: gradi se restoran, prostorije za Upravu, sala, svlačionice sa kupatilima i to sve na istočnoj strani, na zemljištu koji je do tada bio dečiji vrtić. Zbog prelaska u više razrede teren je morao dobiti veće dimenzije.


Igralište je sa zapadne strane prošireno za 3 metra celom dužinom jer je Velimir Živković dozvolio da se za to iskoristi i deo njegovog imanja koje se graničilo sa igralištem i povukao ogradu koja je bila i ograda igrališta.To je omogućilo da se sa zapadne strane celom dužinom naprave četiri reda montažne betonske tribine. Na istočnoj, suprotnoj strani bilo je moguće podići samo šest redova montažne tribine od cevastih skela u dužini od 40 m. Sa severne i južne strane igralište je ogradjeno betonskom ogradom od montažnih elemenata i tu nije bilo publike - da bi se dobila potrebna dužina. Sve ove velike troškove neko je platio ali bez faktura, tako da je kružila anegdota da je prilikom popisa u GP RAD igralište popisano i proknjiženo kao "nadjeno osnovno sredstvo". Kao ideš, ideš pa nadješ igralište sa tribinama, ogradom i ostalim i popišeš ga kao svoje...
Od banjičkog "Zadrugarskog" stvoreno je lepo upakovano igralište sa svim sadržajima, okruženo zelenilom voćnjaka i visokog rastinja. Najveći nedostatak i dalje je bio šljakasti teren.
GP RAD je odlucio da reši i taj problem. Sklonjena je šljaka i postavljeno je stotine tona rolovane zemlje sa gustom livadskom travom iz Šimanovaca. Radovima je rukovodio najpoznatiji stručnjak za sportske terene ing Srdjan Mrkušić. Kvalitet i gustina trave su pojačani semenom engleskog ljulja. Kada su svi radovi završeni, teren obeležen, postavljene oble stative, jarboli i zastave - bio je to pravi zeleni fudbalski kutak Beograda na kome se godinama igrao i dobar fudbal. Restoran i bašta dopunjavali su ambijent.


Na tom igralištu FK RAD je iz III ušao u II, iz II u I razred, ušao u Drugu beogradsku ligu, zatim u Prvu beogradsku ligu i Srpsku ligu. Bilo je to od 1970.godine i igralište i dom veterana "Nesalomivi".

Program izgradnje naselja Banjice na mestu našeg igrališta predvidjao je druge sadržaje tako da je FK RAD morao da traži novo rešenje. Igralište je korišceno do 1973. godine kada je skoro čitava gornja Banjica porušena, uključujući i objekte igrališta.
Na scenu stupa dipl. ing Aleksandar Jojić, generalni direktor, koji taj problem podiže sa nivoa opštine na nivo Grada Beograda i sa Zoranom Nastićem, predsednikom Grada, prave dobitnu konstrukciju za FK RAD, GP RAD, servis "Mercedes" i Grad Beograd

Stadion sa Kraljevom tribinom


Konstrukcija da se dodje do svog stadiona u to vreme bila je složena, bilo je potrebno:

- da FK RAD za svoje potrebe dobije objekat Kraljeve tribine u Crnotravskoj bb, koju će renovirati, sa oko 6,5 hektara zemlje na kome će izgraditi glavno i pomoćna igrališta, s tim da glavni teren ima atletsku stazu i druge elemente za atletska takmičenja, koja bi Grad koristio za povremene potrebe atletskih mitinga;
- da GP RAD ispod svojih terena prema Bulevaru JNA izgradi biciklistički velodrom, kao naknadu za ustupljeni objekat i zemljište, koji Beograd nije imao, niti ga i danas ima;
- da GP RAD svoj Mašinski pogon iz Beranske dislocira u Batajnicu, u krug već postojećih pogona, a da se na tom terenu proširi Servis "Mercedesa" koji je za to verovatno platio ozbiljnu naknadu;
- da se Tribina i zemljište dobijaju u zakup do 1999, a kasnije je ugovorena trajna dodela.


Svi su se pridržavali dogovora, svako ispunio svoje obaveze - osim što je velodrom ispao iz kombinacije. Niko nije na tome insistirao kada su se videli stvarni troškovi izgradnje takvog objekta. Kasnije, u skladu sa potrebama i propisima ugovarani su novi odnosi sa SO Voždovac koja je uvek imala razumevanja za FK RAD.
Na jednoj od najlepših lokacija u Beogradu, ispod Banjičkog visa, na nadmorskoj visini iznad 200 metara, sada u blizini Sportskog centra i VMA, počela je izgradnja Stadiona FK RAD.

GP RAD je pristupio radovima na krajnje zapuštenoj tribini - sa posebno složenom drvenom krovnom konstrukcijom. Tribina je osposobljena, unutar nje napravljene svlačionice za igrače i sudije, ekonomat, velika sala (koju je koristio i OKUD RAD), prostorije za Upravu, tunel za izlazak na igralište, ambulanta - svi sadržaji potrebni za savezni nivo takmičenja. Izgradjen je restoran sa preko 450 m2 površine , da bi zakup bio dodatni prihod. Krovna konstrukcija je, posle analiza statičara, morala da bude skraćena gotovo na pola i time je objekat značajno izgubio na svojoj izuzetnoj lepoti a polovina redova na tribini više nije bila zaštićena. Setimo se i dva radnika GP RAD koji su radeći na krovu nesrećno izgubila živote.
Izgraden je glavni fudbalski teren po svim standardima i propisima, sa atletskom stazom, koja je, nažalost, dodatno udaljila teren i igrače od publike, a praktično nikada nije bila korišćena, osim za medjupogonska takmičenja GP RAD. Sa istočne i južne strane su podignuti kultivisani drvoredi raznobojnog rastinja - da bi se amortizovao vetar i prazan prostor koji je bio sa tri strane terena. Izgradjeni su i pomoćni tereni sa travnatom, šljakastom ili betonskom podlogom, zavisno od nemene. Posle igranja po tudjim terenima (na stadionu Partizana i rede Galenike) FK RAD je dobio svoj stadion. U centralnoj loži, iz koje je Kralj Aleksandar pozdravljao parade, a maršal Tito
partizanske jedinice u smotri 1944, sada su sedeli članovi uprave FK RAD, rukovodioci GP RAD i gosti.

Prva zvanična utakmica na novom stadionu FK Rad koji je imao kapacitet od 3 500 gledalaca odigrana je 13.avgusta 1977. godine protiv makedonske ekipe Bregalnica iz Štipa u okviru tadašnjeg prvenstva tadašnje Istočne grupe Druge savezne lige.FK Rad je savladao goste rezultatom 2:0 (1:0), a u istoriju se kao prvi strelac upisao Dragan Kokotović, golom u 19.minutu. U nastavku utakmice mrežu Bregalnice zatresao je i Vučinić u 63. minutu.
Stadion je doživeo još nekoliko većih izmena tokom korišćenja (podizanje montažnih kružnih visokih tribina na severnoj i južnoj strani) , izgradnja montažnih objekata za mladje kategorije, skidanje atletske staze i dr.

Najveća promena predvidjala je da Stadion preraste u Poslovno - sporski centar za 20.000 gledalaca, sa hotelskim apartmanima sa pet zvezdica pored, sa poslovnim prostorom ispod tribina i u četiri kule. Idejni projekat je napravio arh. Momčilo Popović. Bio je to savremeni pristup a namera tržišno orijentisana. FK RAD bi dobio trajno obezbedjene prihode i prelep stadion. Pristupilo se rešavanju imovinsko-pravnih pitanja, zatvaranju finansijske konstrukcije, uklonjene su montažne tribine, posečeno predivno raznobojno drveće, započeli radovi na južnoj strani i - kraj. Državna, politička, ekonomska i socijalna situacija se menjala na gore i investicione aktivnosti zamirale. Jedna izvanredna poslovno-sportska zamisao je odložena na neodredjeno vreme. Godinama je široki otkop na južnoj strani igrališta, sa ugradenim velikim količinama betona na to podsećao, a armatura bušila lopte.
U poslednje vreme FK RAD je našao pokrovitelje i nastavio sa izgradnjom pomoćnih terena, restoran je renoviran i opremljen evropski, uredjene sve prostorije Kluba, nabavljen novi inventar i oprema, postavljen semafor, zatvoren je otkop i time se pokazuje smisao za potrebe i zainteresovanost za dalje investiranje.
Verujemo da će, kada se stabilizuju ekonomske i političke prilike u Srbiji, - sadasnje rukovodstvo FK RAD da se vrati na ove ideje i izgradi poslovno - sportski objekat po evropskim standardima utvrdjenim za fudbalske stadione i savremeno poslovanje.