O agresivnosti se govori kad postoji teznja da se nekoj drugoj jedinki nanese steta. Moze se izraziti i fizicki i recima, znaci cilj joj je nanosenje fizickih i psihickih povreda. Za agresivnost se kaze da je jedno od najvecih ljudskih zla i u njoj mnogi vide uzroke ratovanja, ubijanja , nasilja, ...
Postoje nekoliko definicija agresivnosti. Konrad Lorenc (zoolog, dobitnik Nobelove nagrade 1973. godine) kaze da je agresivnost instiktine prirode (da je urodjena) i on tu svoju definiciju yasniva uglavnom na posmatranju ponasanja zivotinja. On smatra da se ljudi medjusobno ne bore zato sto spadaju u razlicite, suprotne grupe, vec stvaraju takve grupe da bi mogli da se bore.
E sad, ratovi i ostala nasilja ne moraju da budu izraz agresivnosti. Mogu da se vode iz raznih politickih, socijlnih, ekonomskih razloga... ali takodje i iz zelje za slobodom i ravnopravnoscu. Zbog toga ona ne mora poticati iz urodjenog motiva i treba razlikovati agresivnost kao samostalni motiv od borbenosti i agresivnosti kao reakcije na frustraciju (e sad, sta su frustracije? , nek objasni neko drugi ), ometanje ili osujecenje potreba, zelja, slobode....Borbenost, pa cak i agreijsa su cak i dosta normalne urodjene reakcije na frustracije. E sad, za razliku od reakcije, motiv je nesto sasvim drugo. To je zelja da unistimo nesto, da ga ostetimo, ili da nekog povredimo i prema nekim ljudima, ovo uzivanje u unistavanju i povredjivanju je znak prisustva agresije kao motiva i ne moze se reci da takav motiv ne moze da se javi kod ljudi, ali ne moze se ni reci da je urodjen u sasvim normalnim uslovima.
Znaci treba razlikovati agresivnost kao instinkt (misljenje antropologa) i kao reakciju na frustracije (misljenje psihologa).
Sta mislite, da li je nasilje i agresivnost kod ljudi stecena ili urodjena??
Ja mislim da je stecena.
Da li je moguce kontrolisati preteranu agresivnost?
Kada uopste smatramo neku osobu agresivnom? Svi mi ponekad suvise impulsivno reagujemo, ali kada je neko bas agresivan?
