Nauka i tehnologija - aktuelnosti 2011

Kako zemljotresi skraćuju dan


Nakon velikog zemljotresa od devet rihtera u Japanu, zemaljski dan se skratio za 1,6 mikrosekundi. Pre toga, tokom zemljotresa u Čileu, dužina dana se promenila za 1,3 mikrosekunde, a pri zemljotresu u Indoneziji iz 2004. dan se skratio za 6,8 mikrosekundi.

Možda su vas zabrinule ove vesti. Nema razloga, jer su promene tako male (milioniti deo sekunde), da su zapravo manje od uticaja koji vazdušne mase imaju na trajanje rotacije zemlje i dužinu dana. Međutim, kako, zapravo, zemljotresi skraćuju ili produžuju dan?

Ako posmatrate dečju čigru, primetićete kako uspravno stoji dok se okreće, što je posledica takozvanog ugaonog momenta, odnosno momenta impulsa dok čigra precesira oko vertikalne ose. Sasvim nalik na čigru, vrteće se i balerina oko svoje ose. Međutim, ako balerina raširi ruke, njeno okretanje će se naglo usporiti. Fizičari to objašnjavaju održanjem ugaonog momenta, što je jedan od temeljnih principa koji važe u prirodi i koji kaže da se ugaoni moment neće promeniti u bilo kom zatvorenom sistemu.

Naime, kad balerina spusti ili raširi ruke, ona menja svoj moment inercije, što je veličina koja ne govori samo o tome kolika je masa nekog tela nego i kako je masa u njemu raspoređena. Ugaoni momenat je zapravo ekvivalentan proizvodu ovog momenta inercije i ugaone brzine kojom balerina rotira. Budući da se taj proizvod održava tako da je uvek isti, zbog povećanja momenta inercije, ugaona brzina se uspori.

Dakle, kad balerina raširi ruke, njen moment inercije se poveća i ona naglo uspori okretanje. Cela stvar podrazumeva da se, ako je reč o precesiji, može pomerati i osa oko koje se vrši precesija, budući da Zakon ugaonog momenta važi u vektorskom obliku – pravac ugaonog momenta kao proizvod pravca brzine i rastojanja mora ostati isti.

Slično je i sa Zemljom. Najjednostavnije rečeno, ako bi nešto promenilo njen moment inercije dok rotira, ugaona brzina rotacije bi se promenila. Pri jakim zemljotresima se pomeraju geološke ploče, što dovodi do nove preraspodele mase, a samim tim se menja i moment inercije planete. Zbog toga planeta menja brzinu i pomera se osa, pa se menja i dužina dana.
/Vreme

Šta odbija ljude od kupovine 3D televizora


Novo istraživanje otkrilo je da ljudi još nisu ubeđeni da im je 3D televizor neophodan. Pored toga, devedeset odsto ispitanika reklo je da ne želi da nosi naočare zato što im to ne dozvoljava da rade na laptopu ili druge stvari koje ljudi najčešće usput rade ispred televizora.

U tome leži najveći problem u vezi s 3D televizorima. Njihova cena će padati ‒ kao i svemu drugom ‒ ali odbija pomisao na nošenje naočara za gledanje filmova kod kuće.

Šta rade proizvođači kako bi otklonili taj problem? Samsung je početkom meseca izjavio kako će uz nove 3D televizore isporučivati dva para naočara, koje se mogu puniti i čija je težina manja nego kod ranijih modela. Pored toga, cenu dopunskog para naočara smanjio je sa sto trideset dolara na pedeset.

Bilo je pokušaja i da se naprave univerzalne 3D naočare koje se mogu koristiti i kod kuće i u bioskopu.

Proizvođač naočara Oakley je jesenas izbacio 3D naočare koje izgledaju kao naočare za sunce i ne moraju da se pune. Koštaju sto dvadeset dolara, a Oakley tvrdi da su ih stručnjaci napravili tako da ne naprežu oči i ne izazivaju glavobolju.

Međutim, sve su to kratkoročna rešenja. Trajno rešenje bio bi 3D televizor za koji nisu potrebne naočare. Prvi primer toga je Nintendo 3D. Košta dvesta pedeset dolara, mali je i omogućava 3D iskustvo bez naočara. To je iskoristila Toshiba i u decembru počela da prodaje 3D televizor koji se može gledati bez naočara. Međutim, njegova veličina iznosila je samo dvadeset inča. Počeli su da spremaju verziju od četrdeset inča za april, ali je to obustavljeno zbog zemljotresa. Sharp i LG takođe su napravili prototipe koji se mogu gledati bez naočara, ali i oni su mali i više priliče ručnim uređajima nego aparatu koji bi trebalo da stoji u dnevnoj sobi.

U svakom slučaju, 3D televizori će se slabo prodavati sve dok se na izbaci veliki modeli koji se mogu gledati bez naočara.

Izvor: CNET News

Još jedna elektronska pilotska torba za Ajped




POČETKOM MARTA OBJAVILI SMO DA je jedna privatna čarter kompanija dobila dozvolu američke administracije za vazdušni saobraćaj (FAA), da umesto papirnih mapa, koje su standard u avionskoj industriji, koristi mape prikazane na Ajpedu (iPad) kroz aplikaciju Mobile TC, koju je razvila kompanija Džepesen (Jeppesen), proizvođač avionskih mapa.

U istoj vesti naveli smo da su pre toga takvu dozvolu imale tzv. elektronske letačke torbe (Electronic Flight Bag, EFB) poput namenskog i skupog uređaja kompanije NavAero. Međutim, sad je i kompanija GlobalNavSource ponudila svoju aplikaciju za Ajped koja ima ulogu elektronske letačke torbe i do 1. juna će je nuditi besplatno, dok se ne pojavi komercijalna verzija. Zahvaljujući njoj, piloti su dobili još jednu alatku koja se može koristiti u komercijalnim aviokompanijama u narednih nekoliko godina.

Aplikacija sadrži detaljne mape aerodroma, pristupne vektore, koridore letenja i aktivno nadzire na hiljade meteoroloških stanica širom SAD.


Mikro

Asteroidi - nesuđene planete

S vremena na vreme naučnici nas upozoravaju da će određeni asteroid proleteti vrlo blizu Zemlje, a oni najpesimističniji neretko tvrde i da postoji mogućnost da neki od njih, nekada, okrzne ili čak udari našu planetu, što bi dovelo do katastrofalnih posledica. Asteroidi su često proletali oko i pored nas, a to će se i dalje dešavati. A da li znamo šta su zapravo ova nebeska tela, koja se nalaze u Sunčevom sistemu?

Mogli bismo slobodno da kažemo da su asteroidi planete u pokušaju, koje su ostale na tome! Upravo tako - oni su ostaci materijala, kojem nije uspelo da se sjedini i postane stenovita planeta. Da im je kojim slučajem uspelo, bile bi to ogromne, masivne planete, i do četiri puta masivnije od naše Zemlje.

Umesto planeta, ostali su samo mali, suvi i prašnjavi objekti, koji nemaju svoju atmosferu. Naučnici su do sada otkrili više od 200 hiljada asteroida, koji su dobili i svoja imena. Postoji pretpostavka da ih ima više od milijardu.

Najveći broj do sada otkrivenih asteroida nalazi se između orbita Marsa i Jupitera. Ta grupa asteroida nazova se Glavni pojas. Ovi asteroidi teže da se kreću u smeru planeta Sunčevog sistema, a za obilazak oko Sunca potrebno im je oko 5 godina. Svaki od njih ima zacrtan pravac, ali i pored toga, dešavaju se sudari među asteroidima. Kada se, pri velikoj brzini, asteroidi sudare, raspadaju se na manje delove, ili znatno menjaju prvobitni oblik.

Kako asteroidi zapravo izgledaju, kada se posmatraju sa manje udaljenosti? Na površini asteroida nalaze se krateri, a ukoliko postoje glatke površine, one su nastale od brojnih sudara sa drugim asteroidima. Neki od najvećih asteroida - Ceres (Cerera) i Vesta, imaju sferni oblik, dok su manji primerci nepravilnog oblika.

Još u 16. veku se smatralo da u ovom delu postoji nešto, ali je Johan Kepler smatrao da je u pitanju planeta. Istu pretpostavku imalo je i 12 nemačkih naučnika, na čelu sa Francom Ksaver fon Zahom, koji su pokrenuli veliku pretragu ovog delića neba. Iznenadno otkriće Đuzepea Pjacija poremetilo im je planove - Pjaci je otkrio Ceres. Kasnije je otkriveno da nije u pitanju planeta, već potpuno novo telo - asteroid.

Najveću opasnost po Zemlju predstavljaju oni asteroidi koji se nalaze bliže Zemlji, upravo zbog mogućnosti da se sudare sa njom. Tri grupe asteroida koje su najopasnije po nas, zovu se Amor, Apolon i Aren. Postoje nagađanja da je, u želji da Zemlja ne prođe kao u nekim naučnofantastičnim filmovima, Američki Kongres zadužio NASU da prati sve potencijalno opasne asteroide, ali su ovi, zbog nedostatka novca, obavili tek trećinu zadatka.

Prvi bliski susret Zemlje i asteroida, kako su upozorili astronomi, mogao bi da se dogodi 2029, a pravi udar nebeskog tela Afoipis očekuje se 2036. godine.

Prva asocijacija većine ljudi, kada se pomenu asteroidi, komete ili meteori, jesu svetli tragovi koji ostaju iza njih. Upravo ti tragovi - kod asteroida su to plave linije - omogućavaju naučnicima da ih snime pomoću teleskopa, i verno nam prikažu njihov izgled. Uz sve divljenje, nadajmo se da ipak nećemo imati pilike da ih vidimo izbliza!

Koliko je Zemlja stara?

Istorija Zemlje kreće ovako: ova planeta je bila gorostasno, crveno, vrelo, ključalo more rastopljenih stena – okeanska magma. Toplota je bila izazvana velikom brzinom sudara mnogo manjih tela, asteroida, koji su se neprekidno grupisali i sudarali, dok nisu formirali ovu planetu. Prestankom sudara, Zemlja je počela da se hladi, formirajući tanku koru na površini. A, kako se hlađenje nastavilo, vodena para je počela da isparava i kondezuje se stvarajući Zemljinu atmosferu. Oblaci su se formirali, nastala je oluja koja je izlivala kišu sve više i više na Zemlju, rashlađujući površinu sve dok nije bila potopljena vodom, formirajući mora.

Na osnovu teorija, starost Zemlje iznosi oko 4,6 milijardi godina, a formirale su je solarne magline, mase prašine i gasa, u obliku diska, koji su zaostali nakon formiranja Sunca. Nastala je u približno isto vreme kao i ostatak našeg solarnog sistema. Geolozi su pronašli najstarije stene koje su stare 3,9 milijardi godina, pri čemu su se oslonili na metod radiometrijskog datiranja i datiranja uz pomoć geoloških slojeva za određivanje starosti stena. Ali, u detinjstvu, cela Zemlja je bila rastopljena stena.

Obzirom da možemo da izmerimo, vraćajući se nazad u vremene, da smo imali čvrste stene na planeti, ograničeni smo u merenju tačne starosti Zemlje. Zbog sile tektonskih ploča, naša planeta je vrlo dinamična – formirane su nove planine, stare su oronule, tope se vulkani i preoblikuju Zemljinu koru. Stalno menjanje i preoblikovanje Zemljine površine, koja uključuje topljenje i rekonstrukciju starih stena, prilično je eliminisalo najveći deo originalnih stena koje su činile Zemlju kada je tek formirana. Dakle, starost Zemlje je samo teorijska.

Život na Zemlji može biti duži


Naučnici predviđaju da će Sunce kroz milijardu godina zračiti toliko jakom radijacijom da će Zemlju načiniti potpuno nepogodnom za postojanje bilo kojeg oblika života. Vazduh koji sad udišemo više neće postojati u sadašnjem obliku, ugljen dioksid, koji služi kao izvor hrane za biljni život, će potpuno nestati, okeani će presušiti i svi živi oblici će izumreti.

A možda i neće. Grupa istraživača sa univerziteta KalTek su proučavali mehanizam koji omogućava bilo kojoj planeti da ostane pogodna za život duže nego što procenjuje grupa naučnika sa početka teksta. Ovo uliva nadu da će naši potomci ipak naseljavati Zemlju, ali ovaj mehanizam takođe može uvećati šanse da život u nekom naprednijem obliku može postojati na drugim mestima u univerzumu.

Istraživači objašnjavaju da je atmosferski pritisak prirodni klimatski regulator za planetu sa biosferom. Trenutno, a i u prošlosti, Zemlja je održavala svoju površinsku temperaturu pomoću efekta staklene bašte. Pre više od milijardu godina, na Zemlji je bila pristuna znatno veća količina ugljen dioksida i drugih gasova koji su omogućili razvitak života kakav danas znamo. U suprotnom, Zemlja bi postala poput zamrznute kocke leda. Kako je Sunce sijalo jače i emitovalo veće temperature narednih milijardu godina, Zemlja se prilagodila tim promenama i smanjila količinu gasova u atmosferi, čime je ujedno smanjila i efekat zagrevanja, čineći površinu planete pogodnom za život.

Nasuprot mišljenju većine naučnika, profesor Džozef L. Kiršvink sa KalTeka veruje da se Zemlja približava tački gde više neće moći da proizvodi dovoljnu količinu ugljen dioksida neophodnog da reguliše temperaturu koristeći prethodno opisanu proceduru. Ali nema potrebe za brigom. On je pronašao još bolji način da reguliše temperaturu na Zemlji, čineći našu planetu pogodnom za život mnogo duže nego što je iko predvideo. U svom istraživanju, Kiršvink i njegovi saradnici, profesor Juk L. Jung i studenti King-Fai Li i Kavej Palevan su dokazali da je atmosferski pritisak faktor koji podešava globalnu temperaturu tako što povećava apsorpciju gasova iz staklene bašte. Njihov model ukazuje da se smanjenjem atmosferskog pritiska životni vek biosfere može produžiti do 2,3 milijarde godina, što je duplo više od ranijih modela.

Istraživači koriste analogiju sa ćebetom kako bi objasnili mehanizam. Za gasove iz staklene baše, ugljen dioksid se prikazuje kao pamučna vlakna koja čine ćebe. Pamučno vlakno može imati rupe, koje omogućavaju toploti da izađe, naglašava Li, vodeći autor na projektu. Veličina rupe je definisana pritiskom, objašnjava dalje Jung. Zgnječite ćebe, čime ćete povećavati atmosferski pritisak, i rupe postaju manje, čime se otpušta manje toplote. Sa smanjenjem pritiska, rupe postaju veće i više toplote se otpušta, čime se planeti pomaže u odstranjivanju viška toplote koje generiše Sunce.

Rešenje se sastoji u drastičnom smanjivanju ukupnog pritiska u samoj atmosferi, uklanjanjem ogromnih količina molekularnog azota, nereaktivnog gasa koji sačinjava oko 78 procenata atmosfere. Ovim procesom se reguliše površinska temperatura i omogućava ugljen dioksidu da se zadrži u atmosferi i time omogući razvoj živog sveta. Ovo je proces koji se ne izaziva veštačkim putem, on se u prirodi događa stalno. Biosfera konstantno izbacuje azot iz vazduha, jer je azot sastavni deo ćelija živih organizama i prisutan je tokom čitavog životnog ciklusa, a i nakon smrti ostaje vezan za te iste ćelije.

Zapravo, smanjivanje količine azota je nešto što se možda upravo i dešava u prirodi, kaže Palevan, i to se sigurno dešavalo nebrojen broj puta tokom Zemljine istorije. Ova teorija upućuje na saznanje da je trenutni atmosferski pritisak mnogo manji nego što je bio do pre nekoliko miliona godina.

U prilog ovoj hipotezi idu istraživanja mehura gasova formiranih u starim magmatskim stenama, kako bi odredili atmosferski pritisak u prošlosti: maksimalna veličina mehura određena je količinom atmosferskog pritiska. Sa većim pritiskom stvaraju se manji mehuri, i obrnuto. Ako se teorija pokaže tačnom, to bi dokazalo činjenicu da se isti procesi odvijaju i na drugim ekstrasolarnim planetama sa atmosferom i biosferom.

Nadamo se da ćemo u budućnosti biti u mogućnosti da detektujemo planete slične Zemlji, koje kruže oko drugih zvezda, i ujedno naučiti nešto više o njihovoj atmosferi i ambijentalnom pritisku, optimističan je Palevan. I ako se pokaže da starije planete imaju tanje atmosferske pojaseve, to bi bila indikacija da je proces univerzalan. Istraživači se nadaju da će moći da istražuju atmosfere egzoplaneta kako bi dokazali svoje teorije. A, ako planeta ovim procesom prudužava svoj život, to bi ujedno bio i odličan pokazatelj kako i na drugim mestima u univerzumu postoji inteligentan život.

Nije potrebno mnogo vremena da bi nastao život na planeti, ali je potrebno više vremena da bi se razvio inteligentan život, kaže Jung. Na Zemlji je taj proces trajao četiri milijarde godina. Dodatnih milijardu godina nam daje dovoljno vremena za razvoj i više vremena da upoznamo druge civilizacije, čija egzistencija može biti produžena ovim mehanizmom. A time dobijamo šansu da se sretnemo.

Zemlja će se pretvoriti u pustinju do 2100.

Visoke temperature će do 2100. godine veliki deo sveta pretvoriti u pustinju. Zbog nestašice hrane i pitke vode doći će do masovnog izumiranja živih bića, uključujući i ljude, čija bi se populacija sa sadašnjih sedam mogla svesti na svega jednu milijardu, upozorava Džejms Lavlok, vodeći britanski stručnjak za klimu. Džejms Lavlok poznat je po svojoj teoriji prema kojoj je Zemlja živi organizam. On tvrdi da će prosek letnjih temperatura već do 2040. godine biti 43 stepena Celzijusa. Broj ljudi koji živi na planeti pašće sa sedam na samo milijardu. Sahara će se proširiti na Evropu, a doći će do izumiranja živih bića neviđenih razmera zbog nestašice hrane i pitke vode.

Lavlok smatra da je već kasno da se ovaj proces zaustavi. On kaže da su posebno smešni pokušaji da se taj cilj ostvari smanjenjem emisije staklenih gasova ili promocijom alternativnih izvora energije, poput turbina na vetar ili sunčevih kolektora. Lavlok smatra da su najbolje rešenje za usporavanje globalnog zagrevanja nuklearne elektrane.

Misteriozni nestanak neandertalaca

Paleoantropolozi znaju mnogo više o neandertalcima nego o ijednoj drugoj iščezloj vrsti ljudi. Ipak, njihov nestanak i dalje ostaje misterija koja je svakim danom sve privlačnija i zanimljivija. Neandertalci, naši najbliži rođaci, gospodarili su Evropom i zapadnom Azijom više od 200.000 godina. Ali pre nekih 28.000 godina, jednostavno su nestali. Poslednji živi primerci izumrli su na obalama Gibraltara. U ostatku Evrope i zapadne Azije, do izumiranja je došlo mnogo ranije. U odgovoru na pitanje šta je dovelo do njihovog nestanka, naučnici su izložili teorije koje se fokusiraju na klimatske promene i postepene promene u ponašanju i biologiji koje su proizvele modernog čoveka.

Još od prvog otkrića fosila neandertalca 1856. godine, naučnici su pokušavali da postave ove bigone ljude na porodično stablo. Dve teorije bile su dominantne decenijama. Prema prvoj, neandertalci su bili arhaična varijanta naše vrste, Homo Sapiens, koja je ili evoluirala ili je asimilovana od anatomski moderne evropske populacije. Druga zagovara stanovište da su bili vrsta za sebe, Homo neandertalensis, koju su moderni ljudi bez imalo problema doveli do potpunog nestanka. Ipak, najnovija istraživanja upućuju na mogućnost da su se moderni ljudi u periodu od pre 40.000 godina počeli mešati sa neandertalcima, što je u narednom periodu od 15.000 godina dovelo do potpunog izumiranja neandertalaca kao vrste, i pojave modernog čoveka.

Pre nekih 65.000 godina u većem delu Evrope i Azije bilo je ledeno doba. Neandertalci su kao vrsta koja je tad postojala već nekoliko desetina hiljada godina bili genetski podešeni za preživljavanje u ovako ekstremno hladnim uslovima. Bili su izuzetno dobri lovci, što ukazuje činjenica da su se oblačili u odeću od životinjske kože, i mazali se zemljom kako bi bili nevidljivi u procesu lova. Ipak, poslednje glacijalno doba je okarakterisano izuzetno brzom smenom u pogledu klimatskih uslova. U toku životnog veka jedne osobe desila se toliko drastična promena, da su životinje i biljke sa kojim je pojedinac odrastao bile zamenjene potpuno drugim tipovima flore i faune. Ovo se smatra jednim od ključnih razloga što su neandertalci nestali, iako je određen broj njih uspeo da se adaptira novim uslovima, njihova evoluciona putanja ih je odvela do stapanja sa Homo Sapiens grupom.

Druga objašnjenja nestanka neandertalaca svode se na invaziju modernih ljudi na njihovu teritoriju. Pošto većina naučnika ne zauzima stanovište da su ih moderni ljudi istrebili masovnim pokoljem, razlog onda nalaze u procesu ishrane koji je za neandertalce bio izuzetno specifičan. Na osnovu svih istraživanja, zaključuje se da su se hranili samo mesom velikih životinja, poput mamuta, kojih je u vreme dolaska modernih ljudi već bilo izuzetno malo. Moderni ljudi su, sa druge strane, u to vreme bili svaštojedi, pa su uspeli da u nedostatku mesa mamuta, svoje potrebe zadovolje drugim izvorima hrane, dok je neandertalce to dovodilo do nekontrolisanih dijeta, koje su na kraju i dovele do njihove propasti. Kao još jedan od razloga spominje se i činjenica da su moderni ljudi, sa razvijenijim moždanim veštinama, pravili veći broj raznovrsnih oruđa, što im je omogućavalo lakši lov, dok su sa druge strane neandertalci imali ograničen broj oruđa za lov i preradu mesa, a zanimljivo je da je kod njih jezik tek bio u početnim stadijumima razvitka, i odlikovao se najviše crtanjem oblika po sopstvenim telima.

Pored ova dva opšta objašnjenja, mnogi se vraćaju i na pitanje razvitka kulture i umeća. Za neandertalce se ne može reći da su bili previše organizovana vrsta, kako nisu imali raspodelu poslova ni udruživanje u grupe prilikom lova, niti su koristili ikakve vrste nastambi za zaštitu od eksternih uslova. Za razliku od njih, moderni ljudi su posedovali navedene funkcionalne mogućnosti, i to je definitivni dokaz da su neandertalci nestali kao posledica svog evolutivnog razvoja i nemogućnosti za dalje razvijanje. Kako su bili mnogo krupniji od današnjih ljudi, imali su potrebu za većim unosom kalorija, što je, pored korišćenja naprednijih oruđa za lov od strane modernih ljudi, bila dodatna poteškoća.

Još jedan razlog se pominje u objašnjenju nestanka neandertalaca kao vrste. On se odnosi na činjenicu da su moderni ljudi razvili evolucionu sposobnost da budu čak pra-roditelji, što je značilo da im je životni vek bio mnogo duži od neandertalaca. Samim tim, trudnički potencijal je bio dodatno ojačan, počele su da se stvaraju porodične i krvne grupe koje su zajedničkim snagama rešavale sve problema života.

Koji god razlog bio za nestanak neandertalaca, naučnicima se nameće odgovor da je za svaku grupu neandertalaca razlog bio drugačiji. Što se tiče poslednje grupe neandertalaca, koji su naseljavali Gibraltar, ne može se reći da su nestali pod uticajem modernih ljudi, kako su moderni ljudi naselili tu oblast nekoliko hiljada godina kasnije posle nestanka poslednjeg neandertalca.

Stariji mobiteli imaju bolji signal od smartphonea


Ljudi koji žive u ruralnim regijama bi trebali izbjegavati kupovinu tzv. pametnih telefona ukoliko žele imati dobar prijem tokom telefonskih poziva.

Stariji mobiteli koji podržavaju 2G mrežu su uglavnom bolji za pozive iz ruralnih regija jer u svojim kućištima imaju više mjesta za antene, dok su pametni telefoni, koji podržavaju 3G mrežu poput Appleovog iPhonea, mnogo sofisticiraniji i nude pristup "brzim" mrežama, emailu i internetu, te imaju slabije performanse pri uspostavljanju i obavljanju razgovora.

"U ruralnim regijama u kojima smo testirali mobitele, stariji uređaji su imali bolje performanse od pametnih telefona. To je vjerovatno zbog smanjene kompleksnosti antena ovih uređaja, a 2G mobiteli nemaju problema sa prebacivanjem sa 2G na 3G mrežu", saopćeno je iz britanske regulatorne organizacije Ofcom.

Organizacija Ofcom je u nedavnom istraživanju dobila podatke da ljudi sve više ovise o "pametnim" telefonima. Samo u Velikoj Britaniji je o njima ovisno postalo 60 posto tinejdžera. Četvrtina odraslog britanskog stanovništva, kao i trećina tinejdžera koriste ove mobitele i za vrijeme jela.

Petina odraslog i mlađeg britanskog stanovništva koristi mobitele na mjestima gdje je to zabranjeno.

Čak polovina britanskih tinejdžera i 22 posto odraslih koriste mobitele i u toaletu. Polovinu takvih uređaja čine mobiteli kao što su Blackberry, iPhone i mobiteli sa operativnim sistemom Android.

Ovi mobiteli omogućavaju korisnicima da obavljaju pozive, šalju SMS-ove, omogućavaju im i pristup internetu, emailu, društvenim mrežama. Također, korisnici s interneta mogu kupovati muziku, preuzimati klipove i fotografije, te ih dijeliti sa drugim ljudima, objavio je Daily Mail.

izvor: www.sarajevo-x.com

Bioničke naočale vraćaju vid slijepima


Bioničke naočale, koje bi se uskoro mogle naći u prodaju, pomoći će stotinama hiljada slijepih ljudi da ponovno "progledaju", piše Daily Mail.
Istraživači sa Oxforda razvijaju "pametne naočale" koje koriste sićušne kamere i džepna računala, koja upozoravaju osobe koje ih nose na predmete i ljude ispred njih.

Ove naočale će slijepim ljudima olakšati kretanje kroz tržne centre i prometna mjesta kao što su stanice javnog prijevoza, te im čak omogućiti da "pročitaju" brojeve na autobusima i bankomatima.

Ako testovi budu uspješni, lagane i jeftine naočale bi se na tržištu mogle naći već 2014. godine, a najviše koristi od ovog izuma imat će starije osobe čija je makularna degeneracija povezana sa starenjem.

Prethodni pokušaji da se stvori jedan ovakav uređaj rezultirali su velikim, tamnim naočalama s nezgrapnim kamerama i pozamašnim računarom.

Međutim, napredak u tehnologiji omogućio je stvaranje bioničkih naočala koje se izgledom gotovo ne razlikuju od standardnih naočala, a najvažnije od svega je što bi cijenom trebale biti pristupačne većini.

Doktor Stephen Hicks, klinički neuroznanstvenik je završio temeljna istraživanja, a sada radi na prototipu naočala.

On predviđa transparentne naočale sa lećama okovanim malim svjetlećim diodama i kamerama veličine špenadle na vanjskom kutu okvira.

Kamere će primati informacije koje bi oči trebale vidjeti i slati ih na računar veličine mobitela, koji osoba nosi u džepu.

Računar će obraditi informacije i pojednostaviti ih. LED svjetla u lećama će, zatim, zasvijetliti, dajući nosiocu naočala značajne informacije o tome što se nalazi ispred njega.

Dodavanje slušalice u uho može dozvoliti prenošenje složenijih informacija.

Onima koji su izgubili veliki procenat vida, ovo otkriće će pomoći da budu neovisni dovoljno da mogu sami ići u kupovinu ili se voziti javnim prijevozom.

Korist od bioničkih naočala imat će oni koji su u mogućnosti da razaznaju svjetlo, tako da neće biti pogodne za one koji su potpuno slijepi.

izvor: www.sarajevo-x.com

NASA dokazala Preobraženje


Podaci sa svemirskih sondi pokazuju da se datumi naših najvećih verskih praznika poklapaju sa godišnjim Sunčevim elektromagnetnim ciklusima - tvrdi mr Milan Stevančević.

SATELITSKA merenja aktivnosti Sunca potvrđuju tačnost srpskog narodnog kalendara i izreku da se na Preobraženje menjaju gora i voda - tvrdi mr Milan Stevančević, ekspert za telekomunikacije i istraživač Beogradske škole meteorologije. Podaci sa svemirskih sondi pokazuju i da se datumi naših najvećih verskih praznika poklapaju sa godišnjim Sunčevim elektromagnetnim ciklusima koji dovode do najvećih meteoroloških promena u Zemljinoj atmosferi.

Međutim, ostaje tajna, kaže Stevančević, kako su naši preci znali za te procese na našoj zvezdi kad se oni mogu registrovati samo najnovijim instrumentima pomoću satelita.

- Rezultati najnovijih istraživanja padavina pokazuju da kiša zaista suštinski menja hemijski sastav u nedelji oko Preobraženja. Naime, analize pokazuju da se u kapima kiše od Đurđevdana do Preobraženja nalaze teški hemijski elementi koji dolaze sa naše zvezde kao mlaz elementarnih čestica - Sunčev vetar. Posle Preobraženja koncentracija tih elemenata naglo se smanjuje i kiša od blago kisele, s pH vrednošću od 5 do 6, postaje neutralna.

Večernje novosti

Predstavljena Nokia 603


Kompanija Nokia predstavila je model "nokia 603", smart telefon sa "symbian belle" softverom, sa preinstaliranim aktuelnim aplikacijama i lakšim uzajamnim povezivanjem uređaja



BEOGRAD - Kompanija Nokia predstavila je danas model "nokia 603", smart telefon sa "symbian belle" softverom, sa preinstaliranim aktuelnim aplikacijama i lakšim uzajamnim povezivanjem uređaja.

"Nokia 603" nudi kompaktni dizajn uz izdržljivi "ClearBlack" ekran od 3.5 inča otporan na ogrebotine i optimizovan za korišćenje pod jakim sunčevim svetlom.

Prevazilazeći očekivanja smart telefona koji košta 200 evra (bez cene i poreza), ova "nokia" poseduje i preinstalirane mape, najnovije aplikacije za društvene mreže i mogućnost fotografisanja, kao i obrade i razmene fotografija, zahvaljujući brzom procesoru zaduženom za grafiku.

Ovaj model "nokia" telefona omogućuje uživanje u NFC (Near Fild Communication) inovacijama, čineći ih dostupnim velikom broju ljudi koji sada svoje uređaje mogu jednostavnije povezati međusobno, kao i sa dodacima poput "nokia luna bluethoot" slušalica i uživati u sasvim novom iskustvu, kao što su specijalni nivoi igrice "Angry birds".

Novi "nokia" model dizajniran je tako da bude dopadljiv onima koji prvi put kupuju i onima koji već imaju smart telefon, a posebno korisnicima nokija smart telefona koji traže uređaj sa najnovijom tehnologijom i prepoznatljivim karakteristikama.

Na konferenciji za novinare viši potpredsednik kompanije Tula Rajtila je kazao da "nokia 603" nastavlja put inoviranja palete smart telefona sa proizvodima koji su jedinstveno prilagođeni korisnicima širom sveta.

"O kojem god da cenovnom rangu govorimo, naš je cilj da osiguramo da su telefoni prilagođeni potrebama korisnika, imaju proveren kvalitet i neka prijatna iznenađenja, kao što je sposobnost povezivanja i razmene sadržaja preko NFC tehnologije", dodao je Rajtila.

Koristeći najnoviji "symbian belle" softver, "nokia 603" nudi do šest podesivih početnih ekrana i dinamične vidžete koji omogućuju unapređenu personalizaciju i određivanje prioritetnog sadržaja.

Nastavljajući unapređenja inovativnih dodataka za telefone kompanije, "nokia luna bluethoot" slušalice su jedinstveno dizajnirane i imaju podršku za NFC povezivanje.

Dostupna u nizu boja, slušalica ima autonomiju od osam sati razgovora i jednostavno punjenje preko bilo kojeg nokija mikro USB punjača.

"Always Ready" tehnologija kompanije "Nokia" omogućuje javljanje na poziv jednostavnim podizanjem slušalice sa ležišta i prekidanje veze njenim vraćanjem u ležište.

Sa cenom od 69 evra, bez taksi i poreza, "bluethoot" slušalica je osmišljena da bude odličan dodatak sa smart telefonom "nokia 603", donoseći mogućnosti za NFC povezivanje velikom broju ljudi širom sveta, ističu u kompaniji.

Večernje novosti

Zahvaljujući sjajnoj prodaji modela Galaxy S II sa Android operativnim sistemom, prodaja Samsungovih modela u svetu je prešišala prodaju iPhona, a Samsung je postao "broj jedan" na tržištu smartphonova.


Samsung Galaxy S i Apple iPhone 4, Beta/AP

Korejska kompanija objavila je podatke za treći kvartal 2011, koji pokazuju rekordnu prodaju njenih smartphone modela.

Podaci Strategy Analyticsa pokazuju da Samsung drži 23,8 odsto tržišta pametnih telefona, sa 27,8 miliona isporuka, dok Apple zauzima 14,6 odsto tržišta sa 17,1 milion isporuka.

Ovo, naravno, dolazi kao sjajna vest u pravom trenutku za azijskog giganta, u jeku pravnog "natezanja" sa rivalskom kompanijom Apple. Ali, nema sumnje da će podaci o prodaju navesti suparnika iz Kupertina da dodatno zaoštri sudsku bitku u pokušaju da spreči prodaju Samsungovih tableta i smartphonova iz Galaxy palete.

"Samsungov uspon rezultat je elegantnog dizajna u kombinaciji sa popularnim Android operativnim sistemom", zaključuju u Strategy Analyticsu.

Ipak, s obzirom na to da prodaja iPhona 4S sjajno ide, pitanje je koliko dugo će Samsung uspeti da zadrži prvu poziciju, naročito ako se ima u vidu da je 64 odsto korisnika BlackBerry modela koji su odlučili da nakon nedavnih problema promene telefon izjavila da će se odlučiti za iPhone.

Ipak, iz ove bitke titana Samsung zapravo ne može da izađe poražen, jer upravo ova kompanija izrađuje komponente za Apple, prenosi portal Digital Trends.

(MONDO)

Sony je za 1,05 milijardi evra otkupio udeo švedskog Ericssona u zajedničkoj kompaniji.



Japanska kompanija Sony će preuzeti kontrolu nad celom kompanijom koju je formirala sa švedskim Ericssonom - Sony Ericsson, specijalizovanom za mobilne telefone, navedeno je u današnjem saopštenju dvaju kompanija.

Sony, koji pokušava da nadohnadi zaostatak za ostalim proizvođačima "pametnih" telefona i proširi svoju ponudu elektronskih uređaja, otkupiće za 1,05 milijardi evra 50 odsto Ericssonovog udela u zajedničkoj kompaniji, prenela je agencija Rojters.

Sony Ericsson, osnovan 2001. godine, imao je u početku veliki uspeh zahvaljujući telefonima koji omogućuju snimanje fotografija i slušanje muzičkih sadržaja. Kompanija 2008. okrenula Androidu, a danas na tržištu smartphone modela sa ovim operativnim sistemom ima udeo od 11 odsto.

(Tanjug)

Nove funkcije na Google +

Društvena mreža Google + dobila je niz novih funkcija: "What's hot", "Ripples"...



"What's hot" omogućava korisnicima da pogledaju interesantne sadržaje ljudi koji nisu na spisku prijatelja.

"Ripples" pokazuje, u vidu dijagrama, ko je i kada pogledao zapis i kakav je komentar ostavio.

Poboljšane su, takođe, mogućnosti sređivanja objavljenih fotografija, kao i poboljšanje njihove oštrine, ispravljanje grešaka na fotografijama, dodavanje teksta i slično.

Planirano je da 3. novembra žiri koji će sačinjavati poznate ličnosti, izabere najinteresantnije fotografije.

Društvena mreža Google + predstavljena je 29. juna, i do sada je registrovano oko 50 miliona ljudi širom sveta.

(Tanjug)

Kompjuterski stručnjaci predstavili su novu tehniku pomoću koje je moguće ukrasti lične podatke korisnika Facebooka.

Ovi programi, koji su dobili ime Socialbots, imitiraju stvarne profile na Facebooku. Cena ovog softvera je 29 dolara, saopštio je BBC. U Facebooku kažu da je ovo istraživanje preuveličano i netično.

"Društveni bot" je prepravljeni program iz bot mreža koje kriminalci koriste za slanje neželjene elektronske pošte. U tradicionalnoj bot mreži, kompjuteri koji su zaraženi virusom padaju pod uticaj kriminalaca i oni mogu da im izdaju komande, bez obzira na to gde se nalaze.

"Društveni bot" razlikuje se po tome što se predstavlja kao stvarni Facebook korisnik. Softver tada preuzima kontrolu nad određenim profilom na mreži i odatle šalje poruke ili pozive da mu neko postane "prijatelj".

Četiri istraživača sa Univerziteta Britanska Kolumbija u Vankuveru, napravili su 102 "društvena bota" u okviru svog eksperimenta i u period u od osam sedmica uz njihovu pomoć postali prijatelji sa 3.055 od 8.570 korisnika Facebooka kojima je poslat zahtev.

Naučnici su zaključili da verovatnoća prihvatanja "lažnog prijatelja" raste sa povećanjem broja realnih prijatelja na Facebooka.

Da ne bi aktivirao automatski sistem zaštite na Facebooku, "društveni botovi" šalju dnevno samo 25 zahteva za sklapanje prijateljstva.

Programi su tokom eksperimenta sa naloga stvarnih korisnika "ukrali" 46.500 adresa elektronske pošte i 14.500 kućnih adresa.

(Srna)

Savitljivi telefoni zvuče kao naučna fantastika, ali iz Samsunga stižu najave da će se prvi takvi modeli pojaviti za nekoliko meseci, već 2012. godiine.


Foto: Samsung Galaxy Skin koncept

Iz kompanije Samsung najavili su da će se njihovi savitljivi telefoni na tržištu pojaviti u prvim mesecima 2012.

"Felksibilan ekran predstavićemo tokom iduće godine, nadamo se u prvoj polovini 2012", rekao je Robert Ji, jedan od direktora Samsunga na konferenciji na kojoj su sumirani rezultati rada kompanije.

On je precizirao da će prvi uređaji na kojim će ova tehnologija biti primenjena biti mobilni telefoni, ali su u planu i tableti.




Samsung je AMOLED savitljive ekrane dijagonale 4,5 inča i "debljine" od 0,3 milimetra predstavio još u januaru ove godine. Tehnologija se sastoji od upotrebe materijala koji stvara svetlost u svakom pikselu, tako da nije neophodno pozadinsko osvetljenje.

Iz kompanije su najavili da će pratiti uspeh pametnog telefona Galaxy S II, koji se u prvih pet meseci prodao u 10.000.000 primeraka, a prema podacima Strategy Analyticsa, Samsung je u trećem tromesečju ove godine isporučio 27.800.000 pametnih telefona.

(MONDO)

Fujitsuov superkompjuter K oborio je rekord u snazi dostigavši deset petaflopsa. Jedna sekunda rada snage od jednog petaflopsa jednaka je onome što bi se postiglo kad bi svaka živa osoba na planeti, tokom dva dana.

Japanski superkompjuter K kompanije Fujitsu oborio je sopstveni rekord u snazi dostigavši prvi put 10 petaflopsa (deset kvadriliona operacija u sekundi).

Zabave radi, jedna sekunda rada snage od jednog petaflopsa jednaka je onome što bi se postiglo kad bi svaka živa osoba na planeti, tokom dva dana, svake sekunde izvodila jednu računsku operaciju.

Iako nije bio kompletiran, "japanac" je još u junu, na listi 500 najbržih računara, zauzeo prvo mesto koje je pre toga držao kineski Tjanhe-1A sa snagom od 8,1 petaflopsa.

Japanski K je sada potpuno operativan, sa više od 88.000 procesora od kojih svako ima po osam jezgra, a najavljeno je da će se koristiti u raznim projektima vezanim za naučna istraživanja.

(Tanjug)

Fujitsu računar operacije izvodi brzinom od 23,2 petaflopsa, što je skoro dva puta brže od dosadašnjeg rekorda.



Japanski Fujitsu je razvio superkompjuter - PRIME HPC FX10 koji teorijski omogućava brzinu računanja od 23,2 petaflopsa (petaflops je deset na petnaesti - operacija u sekundi), preneli su francuski elektronski mediji.

To je skoro dva puta više od superkompjutera K, takođe Fujitsuovog, koji je prvi u svetu premašio granicu od 10 petaflopsa.

Superkompjuter PRIME HPC FX10 je napravljen na istoj arhitekturi kao i K sa Sparc procesorima od 64 i 16 jezgara.

(Tanjug)

Leteće ekskurzije na crvenu planetu, Mars, sasvim izvesno će se dogoditi najkasnije 2033. godine. Tada je predviđeno da putovanja budu organizovana na svaka dva meseca, a naučnici tvrde da će među prvima i u najvećem broju žene biti te koje će leteti na Mars.



Uprkos činjenici da je muška ekipa koju je predvodio Nil Armstrong prva sletela na Mesec, čini se da će među prvima na Mars sleteti upravo žene.

Iz NASA-e tvrde da od 39 žena, koliko je zaposleno u ovoj organizaciji, gotovo sve bi volele da budu deo ekspedicija koje će otići na Mars.

Kako je za prvu ekspediciju kada će ljudi posetiti crvenu planetu odabrano šest muškaraca, žene su se usprotivile ovoj činjenici, smatrajući je "čistim šovinizmom". Iz NASA-e poručuju da to sa šovinizmom nema nikakve veze, već da su istraživanja pokazala da bi se odabrani muškarci najbolje snašli od svih prijavljenih kandidata.

Izvor:Blic

Google Inc "odvrnuo" je muziku u svojoj onlajn prodavnici: Google Music sa više od 13 miliona naslova integrisan je u Android Market.



To znači da korisnici Android smartphone modela i tableta mogu da kupuju muziku direktno iz Android Marketa. Numere su sortirane prema različitim kriterijumima, žanrovima, preporukama... a za svaku je omogućen "pregled" u trajanju od 90 sekundi.

Google Music rezultat je saradnje sa velikim izdavačkim kućama kao što su EMI, Sony Entertainment i Universal, oko 1.000 manjih izdavača, ali i sa samim izvođačima, pa će tako ovaj servis ekskluzivno nuditi muziku Rolling Stonesa, Šakire, Coldplaya, Pearl Jama...



nteresantno je i da će korisnici pesmu koju su kupili preko Google Musica moći da podele sa svojim prijateljima iz Google+ mreže, koji će moći besplatno jednom da je preslušaju.

"Preporuke prijatelja su najvažniji put kojim ljudi 'otkrivaju' muziku", objašnjava ovaj potez Zahava Livajn, jedan od direktora u kompaniji, dodajući da će svakoga dana jedna numera korisnicima biti ponuđena besplatno, prenosi Rojters.

Google Music dostupan je za Android 2.2 ili novije verzije, za sada samo na teritoriji Amerike.

(MONDO)

Kompanija Hewlett Packard predstavila je svoj prvi Ultrabook Folio koji će biti u prodaji od 7. decembra, po ceni od 899 dolara.



Taj računar, s ekranom od 13,3 inča, HP je predstavio kao prvi Ultrabook s autonomijom rada od devet časova, dosad najvećom na tom tržištu.

Folio sadrži, između ostalog, procesor Core i5 i četiri gigabajta RAM memorije. Hard disk SSD je od 128 gigabajta, a debljina je 18 mm.



Izvor:Tanjug

Većina direktora informatičkih odeljenja u evropskim kompanijama veruje da će tehnologija računarskog "oblaka" (cloud computing) do 2014. godine postati njihova glavna operativna platforma, pokazali su rezultati julskog istraživanja kompanije "Kolt" (Colt).



Iako je manji broj kompanija izjavio da su već počele da uvode usluge iz "oblaka" (16 odsto), mnoge druge veruju da će to postati njihov najznačajniji informatički operativni metod do 2014. godine (60 odsto).

U istraživanju je učestvovalo 500 direktora IT odeljenja, od kojih je 100 bilo iz Velike Britanije, a ostali iz Francuske, Nemačke, Španije i zemalja Beneluksa.

Rezultati istraživanja su pokazali glavne izazove u prihvatanju "računarstava u oblaku" s obzirom na to da kompanije žele da iskoriste prednosti skalabilnog planiranja resursa koje "oblak" može da ponudi.

Tokom istraživanja je ustanovljeno da 58 odsto ispitanika smatra da je jednostavnost prelaska glavni izazov za prihvatanje "oblaka", pored garancije kvaliteta (55 odsto), opravdanosti ulaganja (55 odsto) i upravljanja bezbednošću i kontrolom podataka (54 odsto).



Bezbednost podataka je poseban problem za kompanije u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, izjavilo je 74 odsto britanskih IT rukovodilaca i 70 odsto nemačkih.

Osim toga, zavisnost od jednog dobavljača (46 odsto) i geografska lokacija davaoca usluga računarskog "oblaka" (31 odsto) predstavljaju problem za IT rukovodioce, naveli su istraživači iz kompanije "Kolt".

Privatni "oblaci" su popularna opcija u Španiji (58 odsto), Nemačkoj (57 odsto) i Velikoj Britaniji (56 odsto).
Mnogi IT rukovodioci smatraju da privatni "oblaci" rešavaju problem bezbednosti, ali da su skalabilni u manjoj meri i prave veće operativne troškove.

(Tanjug)

Južnokorejski "Samsung" je predstavio izmenjenu verziju svog tableta - Galaxy Tab 10.1 namenjenog nemačkom tržištu.



Nemačka je zabranila prodaju na svom tržištu prve verzije tog uređaja, čiji je dizajn previše sličan dizajnu tableta iPad kompanije Apple.

"Izbačen" od septembra iz Nemačke, tablet Galaxy Tab 10.1 bi uskoro u novoj verziji trebalo konačno da uđe na tržiše te zemlje.

"Samsung" je u dizajn svog tableta uneo određene izmene, kao što su srebrni metalni okvir po obodu i promene na zvučnicima.

Trenutno ne postoji zvaničan datum lansiranja izmenjene verzije tog tableta u Nemačkoj, jer sud treba da odluči da li se dovoljno razlikuje od Apple konkurenta kako bi se ukinula zabrana prodaje.

(Tanjug)