Lala i Sosa

Ide Lala ulicom i nosi veknu hleba pod miškom. Vidi ga Sosa, pa ga pita:
- Lalo je l' mek?
- Ta mek je, da je tvrd ne bi ja iš'o po 'leb.

Budi se Lala ujutru sav srećan i ozaren, osmeh mu od uveta do uveta. Gleda ga Sosa i nije joj jasno, pa ga pita:
- Šta ti je Lalo, što si tako srećan?
- Soso, sanjao sam divan san.
- Stvarno? Ispričaj mi!
- Sanjao sam da putujem za Beograd!
- Pa šta je tu toliko divno?
- Al' sa pasošom...

Ide Lala ulicom i nosi u rukama dve velike lubenice. Presreće ga neki čovek i pita ga:
- Izvinite, tražim ulicu Gornju Vodoplavnu. Da li znate gde je?
Gleda ga Lala, gleda, misli nešto, pa kaže:
- Vi, gospodine, tražite ulicu Gornju Vodoplavnu, je l' da?
- Da, baš tu.
- I ne biste je znali naći, je l' da?
- Da, baš tako, znate li vi gde je?
- Moliću fino, pridrž'te mi ove dve lubenice.
Čovek uzme lubenice u ruke, a Lala širom raširi ruke i kaže:
- E, da ide u ocin, pooooojma nemam!

U apoteku užurbano ulazi Sosa, potpuno izvan sebe, sva u crnom i obraća se apotekaru:
-Hitno mi treba jedna tableta antiviagre!
Apotekar sav u čudu, nikada nije čuo za takav lek, čisto da dobije na vremenu dok se malo ne sabere i preispita, upita je:
- Kakva antiviagra, Soso, šta će ti to?
- Znate moj Lala, koristio je onu viagru, i dobro mu je činila... dok je bio živ... ali sada ne možemo da zatvorimo sanduk pa sam mislila...

Otišao Lala u banju na lečenje. Posle sedam dana šalje Sosi pismo:
'Soso pošalji mi hitno1000 dinara, jerbo mi je doktor produžio kuru.'
Ubrzo stiže Lali odgovor:
'Evo ti Lalo šaljem 2000 dinara, te ostani kol'ko treba, i zamoli tog doktora da ti je malo i podeblja.'

Završili letovanje Lala i Sosa. Lala plaća račun, a Sosa pakuje kofere.
-Za korišćenje lifta sto dinara, - kaže i piše portir.
-Otkud to? - buni se Lala. - Mi ga nismo koristili. Bili smo u prizemlju.
-Šta ćete, bio vam je na raspolaganju. Dvesto dinara za korišćenje čamca...
-Pa ni vid'o ga nisam!
-Bio vam je, kao i drugim gostima, na raspolaganju... - kaže portir.- A sto dinara za bilijar.
-Auuuu, pa ni to nismo koristili.
-Aaaa, - obrecnu se portir sabirajući račun. - zašto niste, bio vam je na raspolaganju.Dakle, dve hiljade dinara, ukupno.
Uzeo Lala račun i pružio hiljadu dinara.
-Ostalo vi meni plaćate zato što ste svako veče spavali s mojoj Sosom.
-Molim vas, ne pričajte koješta! - ljutito će portir, - Mi je takoreći nismo ni videli.
-Vaša šteta. Bila vam je na raspolaganju...

U selu se najlepša devojka zvala Mara. Zato Sosa reče lali:
-Da bismo imali srećan seks, dok to radiš, treba da misliš na Maru.
Kada su legli i kada je Lala počeo, odjednom, onemoćao.
-Koji ti je andrak, Lalo? Što na Maru ne misliš? - pita Sosa.
-Šta vredi da mislim, kad te 'on' prepozn'o.

-Gospoj'ce, evo Tomaševac. 'Oćete l' da siđemo da malo valjamo travu? Poskoči lepotica i razvuče lali dobru šamarčinu. A nekoliko minuta docnije kaže:
-Eto kakvi ste vi! Da niste takvi, ne bih vas udarila. Uostalom, ovakvi kakvi ste, nadobijali ste se u životu batina.
-Jesam, kak' nisam... Al' sam se i navalj'o trave, - kaže joj Lala.

-Kako si Lalo? - pita ga Panta.
-Ne pitaj! K'o kera.
-K'o kera?!
-Da. Na Sosu ni da lanem, a na tudju ženu lanac da iskidam...

-Kol'ko puta, Lalo, radiš 'ono' sa Sosom?
-Pa, kol'ko znam, ovaj, jednom.
-Svaki dan?
-Svašta! Lane.
-A ove godine?
-Ove sam nešto proredio.

Posle rata oženio se Lala. Svatovi se razišli, a on i Sosa pravo u krevet. Miluje Lala Sosu po celom telu, a naročito po 'maci' i šapuće:
-Njivo moja... neorana...
Sutradan, u krevetu, Lala isto:
-Njivo moja... neorana...
Treće veče, miluje Lala i tepa:
-Njivo moja... neorana...
-Lalo-zasikta Sosa- il' je ori, il' je sutra nosim u zadrugu!

-Šta bi više voleo, Lalo, ženu koja je prava lepotica, ali koja se švalera, ili rugobu, koja bi ti bila verna?-pita Panta.
-Lepoticu!-kaže Lala.-Pa bilo šta bilo.
-A švaleri?
-Bolje je tortu jesti sa svima, neg' pomije sam!

Otišao Lala u Bosnu da vidi bosance. Pita on jednog:
- 'Jesil' ti bosanac?'
Kaže ovaj:
- 'Nisam.'
Pita on drugog:
- 'Jesil' ti bosanac?'
Kaže ovaj:
- 'Nisam.'
Naiđe on na hodžu (sa štapom i turbanom), pa ga pita:
- 'Jesil' ti bosanac?'
Kaže ovaj:
- 'Jesam.'
Lala:
- 'E tako sam vas glupo i zamišlj'o. Boli vas noga a umotali glavu.'

Kupuje Lala košulju boje jorgovana. Trgovac iznosi razne košulje, ali nijedna Lali ne valja: te ova je plava, te ona modra,ova ljubičasta, ona zelenjicava. Prodavac izgubi živce:
Pa jes' ti negde vid'o takvu košulju?
Ta kak' da nisam. Eno ti u ijzlogu.
Pa ta je bela!
A šta, ti nikad nisi vid'o beli jorgovan?

Došao Lala na železnicku stanicu i pita otpravnika gde je voz za Kikindu. Povede ga otpravnik na peron, a tek će ti Lala:
Je l' ide ovaj vagon za Kekendu?
Ide.
Dođu do drugog vagona, a Lala:
A ide li ovaj vagon za Kekendu?
Ide, naravno.
Krene otpravnik dalje svojim poslom, a Lala ga spopade kod svakog vagona istim pitanjem. Ovom to najzad dojadi, pa ga pita:
A ti to mene kanda zajebavaš?
Ta još od prvog vagona, druže otpravniče!

Dolazi Lala kući... I tek što je ušao kaže Sosi:
Soso, navlači roletne!
Sosa brže-bolje navuče roletne, misleći - može ovde još svašta da se desi!
Soso, gasi svetlo!
Sosa ugasi svetlo.
Soso, u krevet!
Sosa se skine i uleti u krevet. Uđe i Lala u krevet, navuče sebi i Sosi jorgan preko glave:
Soso, kupio sam sat..., vidi kako svetli u mraku.

Vodi Lala dva kera. Sretne ga komšija:
Ju Lalo kako im je fina dlaka. Je l' ih ti to sam češljaš ili neko drugi?
Pa ovog desnog sam češljam.
A ovog drugog?
Pa i njega.
A jesi li im ti sam sekao uši?
Pa ovom desnom sam sam sek'o.
A ovom drugom?
Pa i tom sam ja sek'o.
A repovi? Ko im je podrezivao repove?
Pa ovom desnom sam ja podreziv'o.
A ovom drugom?
Pa i tom sam.
Da ti to mene, Lalo, malo ne zezaš? Što god te pitam ti kažeš prvo za ovog desnog pa onda to isto za onog drugog.
Pa to je zato što je ovaj desni moj.
A ovaj drugi?
Pa i on je.

Zapitkuje u vozu mladić Lalu koliko je sati, a on se pravi da ne čuje.
Eto kakvi ste - reče mladić - nećete da mi kažete ni koliko je sati.
Sinko, kakav sam ja... pa da ti kažem koliko je sati... A kakav si ti, ne bi se zaustavio, već bi pit'o odakle putujem. Kakav sam ja, rek'o bi da idem iz Tomaševca. A kakav si ti, pit'o bo koga u selu imam. Kakav sam ja, rek'o bi' da imam ženu i kćer za udaju. A kakav si ti, pit'o bi da li možeš da me posetiš. Rek'o bi' da su nam gosti dobro došli. Kakav si, ti bi doš'o, i kad' bi vid'o kakvu kćer imamo, pit'o bi da li možeš da je oženiš... A ja, 'BEM ZETA KOJI NI SATA NEMA!

Pecali Lala, Hercegovac i Crnogorac, kada upecaše zlatnu ribicu. Pošto su ih bila trojica, ribica odluči da svakom od njih ispuni po jednu želju.
Ja bih jednu državu za mene i moje. - Kaže Hercegovac.
Nema problema, - odgovara ribica, eno država te čeka.
Oću i ja jednu državu! - Javi se i Crnogorac.
Nema problema, - odgovara ribica i njemu, eto i tebi jedna država... A ti Lalo, šta ćeš ti?
A Lala razmišlja, i razmišlja, pa će:
A reci ti meni sad, kada oni imadu te svoje države, oće oni onda svi odavde da odu da živedu u tim svojim državama?
Hoće Lalo! - Odgovara ribica.
E, meni onda jedan ladan špricer da nazdravim! - Naredi Lala.

Sedi Lala pod bagremom u polju, taman se najeo slanine, malo da počine, pa da nastavi da okopava kukuruz, kad niz poljski put ide neki auto i zaustavi se baš pred njim. Vozač izađe:
Dobar dan želim!
Do 'bardan, mladiću! A koji bi to andrak bio da vi ovuda idete?
Hteo sam prečicom do Elemira, pa sam malo zalutao!
Ej, mladiću, pa tako ti je to! Preko preče, naokolo bliže!
Da li biste mogli da me uputite?
Ta, mog'o bih, kako da ne bih! Pazi ovako: ideš pravo kako si kren'o, pa brojiš do treće preke duži, i ondak ćeš da ideš levo, pa skroz do onog tamo bagrenjara što se vidi odavde, a ondak... ček' malo, nije dobro tuda, onaj mamlaz Steva uzor'o do jendeka, ne'š moći proći tim kolima.... Ne, bolje da ti ne ideš do treće duži, nego do šeste duži, pa ondak ideš malo levo nuz jendek sve do ćuprije, pa preko ćuprije, i ondak desno kuda idu bandere, ali ti bandere ne gledaš... ček' malo, ne valja, pa to je zdravo okolo... Znaš šta, da se ti lepo vratiš na onu ćupriju di si preš'o kad si dolazio ovamo, pa ondak prođeš i bandere i drugi jendek, i desno ima put... Stani, stani... ne valja, nego aj' ti pravo pa kad vidiš beli kamen...
Čoveku se smučilo da sluša tiradu, pa upita:
Zaboga, čoveče, znate li vi put za Elemir uopšte?
Ideš ti malo u ocov, je l' znaš! Ja sam iš'o ne u Elemir, nego u Bećkerek kad si ti mislio da su gušć'ja govna klikeri, derane moj!
Pa dobro onda, kako ne umete da mi kažete kuda da idem?
Jebeš ga, pa ja ne bi iš'o odavde!

Neki mangupi prodavali lubenice na pijaci, pa začikavali Lalu koji je na obližnjoj tezgi prodavao š:
Ej, čika Živo, evo jedne lubenice od 12 kila, je l' bi mog'o da je pojedeš? Evo, kladimo se u gajbu piva da ne možete!
E, moji derani... Sačekajte malo, pričuvajte mi tezgu!
I ode Lala nekud. Vrati se posle nekih pola sata i kaže:
Daj tu lubenicu!
Izvadi Lala bricu, pa opal' po lubenici. Dok dlanom o dlan, slisti Lala celu lubenicu. Kad je završio, pitaju ga ovi:
A 'di si bio malopre, čika Živo?
E, pa da vam pravo kažem, iš'o sam kući... Kad sam vid'o tu vašu lubenicu od 12 kila, nisam baš bio jako zdravo siguran da mogu da je pojedem. E, ondak sam se opsetio da imam ja kod kuće jednu lubenicu iz moje njive, tako ima 16 kila. Pa sam prob'o nju da pojedem, da vidim je l' mogu, pa da se ne sramotim o'dena. E, kad sam poj'o tu lubenicu, ondak sam bio siguran da mogu i ovu vašu...

Brakorazvodna parnica između Lale i Sose.
Sudija: Da li ste dobro razmislili? Možda da se pomirite?
Lala: Pa, ako vi tako kažete, gos'n sudija...
Sosa: JA NEĆU DA SE MIRIM!
Sudija: Pa zašto nećete da se mirite?
Sosa: Ne dolazi u obzir! Jes' vredan i radan, al' meni treba muško! A njegov, da prostite, ud je jako mali!
Sudija: Pa, sad... Šta vi, gospodine, imate da izjavite?
Lala: Pa, gos'n sudija, jeste mali, al' je zato mekan k'o duša...

Otišao Lala kod lekara,
žali se da ne vidi ko prolazi sa druge strane ulice, sve mu mutno u očima.

Kaže DR, posle urađenih analiza:

"Lalo, loši su ti rezultati, holesterol, šećer, krvna slika...ništa ne valja.
Moraćeš da pripaziš na ishranu, manje slanog, masnog, kobasica, slanine, slatkog,
vina, rakije, piva...

Razmisli Lala pa odluči
"Znate šta doktore, kad ja malo bolje razmislim, j..e se meni ko prolazi s druge strane ulice"

Lali je svako jutro, jedna kokoška snela po jedno jaje, koje je on fruštukovao. Jednoga dana, njegova kokoška je snela jaje u komšisko dvorište, vikendaša iz Beograda. Raspravljali su čije je jaje, onda se Lala doseti kako da reše problem i kaže vikendašu:

- Ajd da rešimo problem na lalinski način. Udaričemo jedan drugog u jajca i ko bude duže ležao na zemlji taj je izgubio a drugi uzima jaje.

Rečeno, učinjeno. Lala je jako udario vikendaša i ovaj nije mogao da ustane 5-6 min. i da se pribere od bolova. Kada se pridigao, spremi se sada da on udari Lalu. Kaže Lala:

- Znaš šta, zadrži ti jaje, ja ću danas da fruštukujem paštetu.