Više od dvadeset osoba umrlo je na misteriozan način nakon otvaranja grobnice faraona Tutankamona, a jedan istoričar tvrdi da je za neke od tih smrti kriv čuveni engleski okultista Alister Krouli.
Grobnica Tutankamona, faraona 18. dinastije
Istoričar Mark Bejnon napisao je knjigu “Londonska kletva: Ubistvo, crna magija i Tutankamon u Vest Endu 1920-ih”, u kojoj je izneo teoriju koja povezuje Kroulija i žrtve “Tutankamonove kletve”, prenosi britanski “Telegraf”.
Nakon velikog pronalaska Tutankamonove grobnice 1922. godine, tokom sledećih desetak godina na neprirodan način su umrli mnogi koji su bili povezani sa tim otkrićem.
Krouli, koga mnogi smatraju začetnikom satanizma, pod uticajem staroegipatske religije, kabale, istočnjačkih učenja i alhemije utemeljio je filozofsko učenje Telemu.
Bejnon tvrdi da je Kroulija lično pogodilo skrnavljenje grobnice i da je bio besan zbog toga, pa mu je to bio motiv za neka od ubistava.
Istoričar smatra da je u smrt sedam osoba, koje su umrle u Londonu, a koje su povezane sa otkrićem grobnice, bio umešan Alister Krouli.
Alister Krouli
Krouli je, prema Bejnonovom mišljenju, kriv za smrt Raula Lavdeja, egipatskog princa Alija Kamela Fahmi Beja, Obrija Herberta, Ričarda Betela, Lorda Vestberija, Edgara Stila i ser Ernest Volis Badž.
Raul Lavdej, koji je preminuo istog dana kada je otvorena Tutankamonova grobnica i arheolog Hauard Karter ušao u nju, bio je Kroulijev sledbenik i tog dana je pio krv mačke žrtvovane u jednom ritualu. Bejnon tvrdi da ga je Krouli namerno otrovao.
Egipatskog princa Alija Kamela upucala je jedna od njegovih supruga, Francuskinja Mari Margerit u londonskom hotelu Savoju, a Bejnon kaže da su ona i Krouli bili ljubavnici i da ju je on nagovorio na zločin. Princ Kamel ubijen je ubrzo nakon posete faraonovoj grobnici.
Obri Herbert, polubrat Lorda Karnavona (glavni finansijer ekspedicije iskopavanja Tutankamonove grobnice) umro je od trovanja tokom rutinskog zubarskog zahvata, a Bejnon misli da su Krouli i Mari Margerit bili umešani i u ovo ubistvo.
Ričard Betel, Karterov lični asistent umro je u krevetu u ekskluzivnom klubu koji je Krouli često posećivao. Iako se isprva činilo da se radilo o srčanom udaru, nađeni su dokazi koji ukazuju na to da ga je neko ugušio.
Ubrzo nakon Betela, život je završio i njegov otac lord Vestberi, koji se navodno bacio sa sedmog sprata, a Bejnon kaže da je verovatnije da ga je neko gurnuo. Vestberi je čuvao neke od artefakata iz grobnice, koje mu je poklonio sin.
Knjiga Marka Bejnona
Edgar Stil, koji je bio zadužen za artefakte nađene u grobnici, preminuo je nakon operacije stomaka, a Bejnon tvrdi da iza njegove smrti stoji ponovo Krouli.
Ser Ernest Volis Badž, egiptolog i prijatelj lorda Karnavona, bio je zadužen za prikazivanje artefakata u Britanskom muzeju u odeljenju za egipatske i asirske antikvitete. On je pronađen mrtav u svom krevetu 1934. godine, a Bejnon smatra da nije u pitanju prirodna smrt. Prema njegovim rečima, postoje dokazi o tome da su se Badž i Krouli zajedno bavili raznim okultnim ritualima.
Bejnon takođe govori i o povezanosti Džeka Trboseka i Alistera Kroulija.
Nakon pročitanih Kroulijevih knjiga i dnevnika, Bejnon je zaključio da je okultista bio opsednut Džekom Trbosekom i da su njegova ubistva inspirisana ubistvima u Vajtčepelu.
“Dok sam istraživao ove slučajeve, ime Alistera Kroulija se iznova pojavljivalo. Postoji mnogo dokaza koji ga vezuju za te događaje. Veliki deo njegove religije je zasnovan na staroegipastkoj mitologiji, zbog toga bi on smatrao otvaranje grobnice skrnavljenjem. Ja sam samo sastavio slagalicu od tih delova”, izjavio je Bejnon za britanske medije.
Izvor:
Blic
