Poznati istoričar filma Rodžer Menvil im je posvetio opsežnu knjigu pod naslovom „Boginje ljubavi“, a američki reditelj Robert Oldrič ih je nazvao „erotskim simbolima koji svakih deset godina spasavaju kinematografiju“.
Film je na početku 20. veka, kad su ga nazvali nemim, stvorio zvezde koje su otelovljavale mistiku i tajnu erotizma. Snovi generacija su se oblikovali zahvaljujući njima. U tami bioskopskih ekrana velike zvezde su bile mistične i erotizam je izbijao iz onog što je nagovešteno i skrivano. Ali nešto se bitno promenilo pre tridesetak godina: ukidanje cenzure (daleko joj bila kuća) i prodor eksplicitnih seksualnih sadržaja doveli su do gubitka aure koju su negovale filmske zvezde. Danas, u eri prevage televizije, kućnog videa i interneta, zvezde su izgubile čar tajanstvenosti, zvezde su kao potrošna roba, a ugrožene su modelima, pa i porno-junakinjama. Nova vremena. Pa ipak podsetimo se vremena kad su, kako reče Glorija Svanson u čuvenom „Bulevaru sumraka“, zvezde bile velike a ekrani mali.
1. Marlen Ditrih
Touch of Evil
Rođena 1901. posle svetskog i uspeha „Plavog anđela“ 1929. otišla sa rediteljem Jozefom fon Šternbergom u Ameriku, i sledećih 40 godina ostvarila ogroman broj sjajnih uloga kobnih i zagonetnih junakinja, od „Šangaj ekspresa“ do Langovog vesterna „Ranč prokletih“. Njena verzija šlagera „Lili Marlen“ - dugačke noge, izazovan pogled kroz trpavice i otpor Hitleru - zaokružila je mit o njoj.
2. Glorija Svanson
Queen Kelly
Rođena 1898. stigla je u Holivud 1919. gde je postala najomiljenija glumica velikog Sesila B. Demila. Uvek je igrala lepotice bogatog društva, po visokoj modi tog vremena, a njene domete su neki istoričari filma označili kao uzrok za pad moralnih vrednosti tokom dvadesetih. (!) Igrala je sa Rudolfom Valentinom, Daglasom Ferbanksom Mlađim, a sa 42 godine bila je pregažena zvezda u „Bulevaru sumraka“.
3. Greta Garbo
Mata Hari
Po mnogim istoričarima najveća filmska zvezda u istoriji. Rođena u Švedskoj kao Greta Gustavson 1905. najpre se probila tokom dvadesetih u domovini i Nemačkoj, da bi otišla u Holivud, gde je do rata ostvarila senzacionalnu karijeru fatalne žene na filmu. Igrala je u filmovima najboljih reditelja i sa najvećim glumcima, i početkom rata se povukla sa ekrana čuvajući se sledećih četrdesetak godina od javnih pojavljivanja.
4. Merilin Monro
Niagara
U svom nesrećno kratkom životu (1926-1963) ostvarila je niz glamuroznih uloga kao zamamna lepotica, pevačica u mjuziklima, komičarka u „Neki to vole vruće“ Bilija Valjdera... O njoj je napisano tuce monografija, sa naglaskom na njene seksualne veze i zagonetno samoubistvo. U knjizi „Merilin“ veliki američki pisac Norman Mejler tvrdi da je ona ušla u vlažne snove nekoliko muških naraštaja.
5. Teda Bara
A Fool There Was
Rođena kao Teodosija Gudmen 1890. u Sinsinatiju, pod imenom Teda Bara se pojavila 1917. u nizu tajanstveno satanskih uloga, kao otelotvorenje zlokobne ženskosti (žena-vampir, otuda pojam vampa). Prva je bila ženska „Saloma“ i u jednoj godini je odigrala 35 filmova. Povukla se l918. a nekoliko pokušaja iz tridesetih je neslavno propalo.
6. Brižit Bardo
Le trou Normand
Rođena 1934. pojavila se u Vadimovom filmu „I bog stvori ženu“ (1956) koji je izazvao metež i moralno zgražanje u francuskom društvu. Postala je BB, najveći izvozni proizvod uz Reno i Šanel. Stvoren je mit nalik onom Džejmsa Dina i Merilin Monro, ali BB je uglavnom igrala samo u sledećoj deceniji. Potom je stala i sada štiti životinje.
7. Meri Pikford
Pollyanna
Sredinom dvadesetih prošlog veka otkrio ju je veliki D. V. Grifit i njena devojačka senzualnost i lepota doneli su joj nadimak „svačija dragana“. Sledećih dvadesetak godina igrala je u najznačajnim filmovima neme epohe, ponajviše sa Čaplinom, dobila prvog Oskara 1929, i sredinom sledeće decenije karijera joj se praktično završava.
8. Ingrid Bergman
Casablanca
Još jedna Šveđanka (1915-1982) koja je u Holivudu napravila vrtoglavu karijeru u „Kazablanki“ (1942) uz Hamfrija Bogarta, a njena uloge u Hičkokovom filmu „Ozloglašena“ sve do oproštajne u „Jesenjoj sonati“ (1978) Ingmara Bergmana čine vrh u umetnosti i lepoti glume.
9. Rita Hejvort
Gilda
Rođena 1918. kao Margarita Karmen Kansino, teško se probijala najpre kao mjuzikl igračica, da bi se proslavila u čuvenom filmu „Gilda“ 1946. sa muzičkom numerom i striptizom koji ostaju neprevaziđeni do danas. Na prvoj atomskoj bombi je bilo ispisano ime ove junakinje, a njena karijera u filmu Orsona Velsa „Dama iz Šangaja“ je vrhunac njene kratke karijere. Povukla se 1949. zbog udaje za princa Ali Kana i nikad se više nije pojavila u zapaženijim ulogama. Ali mit je ostao.
10. Žana Moro
Les Amants
Rođena 1928. zablistala je u „Ljubavnicima“ (1958), potom u „Žilu i Džimu“ (1961) Fransoa Trifoa, postavši tako najzagonetnija zvezda francuskog novog talasa. Možda najfascinantnija njena uloga je u „Liftu ta gubilište“ u kojem cele noći šeta kroz Pariz praćena solo trubom Majlsa Dejvisa. Igra do danas, podsećajući nas da slava ne prolazi, ali ženska lepota... Avaj.
/blic
