Dipl. vet. Miloš STANOJEVIĆ
Letnje vreline su idealne da sa svojim ljubimcima šetate, kupate se i uživate u vremenu provedenom van kuće. Međutim, treba znati da pas nije ljubitelj letnjih žega i da je to vreme kad psa možemo da izložimo opasnosti ukoliko ne pazimo.
Kad biste kratkodlakom psu ponudili da bira između tople sobe i temperature ispod nule, najverovatnije bi izabrao prvu varijantu, iako lakše podnosi niske temperature. Ukoliko je u dobroj kondiciji, zagrejaće se kretanjem, drhtanjem, pribijanjem uz drugog člana čopora (ako ih ima više), ukopavanjem u sneg, itd. Međutim, sve je drugačije kad je temperatura visoka.
Hlađenje
Pas nema znojne žlezde pa toplotu oslobađa preko šapa i jezika (leti pas bukvalno ne zatvara usta). On udiše vazduh kroz nos, vlaži ga dok prolazi kroz disajne puteve i dahtanjem izbacuje vlažan vazduh s kojim izlazi i višak temperature. Širenjem perifernih krvnih sudova na licu, ušima i šapama takođe reguliše svoju temperaturu, ali i tu postoje granice. Kad su u pitanju temperature, pa i do 30 stepeni, pas ih kako-tako podnosi, ali previsoke temperature u kombinaciji sa velikom vlažnošću vazduha psu prave velike probleme. Tada on ne može da reguliše temperaturu tela i da hladi organizam, zbog čega dolazi do pregrevanja. Zato psa treba da pazimo u ovom delu godine i ne dozvolimo da se preterano zagreje.
Vreme za šetnju
Najvažnije je izbegavati šetnje i izlaganje suncu između deset sati ujutru i pet sati popodne, kako zbog visoke temperature, tako i zbog zračenja. Psi nisu zaštićeni od UV zračenja koje je u tom periodu dana najjače. Ni slučajno ne ostavljajte svog ljubimca u kolima, pa makar to bilo i u hladovini! Pas neće moći dugo da se oslobađa viška toplote jer nema strujanja vazduha koje bi mu pomoglo da izbaci vlažan vazduh iz organizma.
Letnje temperature iznad prosečnih odražavaju se i na apetit vašeg ljubimca. Iako to nema veze sa pregrevanjem, i te kako utiče na zdravstveno stanje životinje. Odrasle pse hranite jedanput dnevno, i to uveče, kad temperatura padne. Hrana ne treba da stoji dugo ispred njega, pa ako ne želi da jede, sklonite ostatke jer će se pokvariti. Vodite računa da psu obezbedite dovoljno sveže vode jer on voli i da se brčka, pa će s vremena na vreme da priđe vodi kako bi ohladio njušku i šape. Zaboravite na šetnje u vrelim dnevnim satima, a ako treba da odvedete ljubimca veterinaru, obavite to ujutru.
Ukoliko se pseći organizam ipak pregreje, na vreme saznajte sve o posledicama.
Simptomi
Toplotni udar nastaje zbog nemogućnosti organizma da se oslobodi viška temperature. Normalna temperatura psa iznosi do 39 stepeni Celzijusa, ali ako se telo pregreje, temperatura će porasti do 43, pa i 44 stepena C. Posledice su obično opasne po život, ali neki simptomi ukazuju na probleme pa ih blagovremeno možemo uočiti i otkloniti.
Pas će početi glasno da diše što ukazuje na smanjenu razmenu gasova zbog otežanog prolaska vazduha kroz gornje disajne puteve. Takođe će preterano brzo dahtati i sluzokoža će mu se zacrveneti, što će biti vidljivo na desnima ili sluzokoži očiju. Pas koji je doživeo toplotni udar često se oblizuje, nervozan je, menja poziciju i traži hladnije mesto gde će maksimalno da se opruži.
Teži simptomi pregrevanja su malaksalost, nezainteresovanost za okolinu, dezorijentisanost, možda i povraćanja, kolaps, što podrazumeva loše stanje krvotoka i srca. Postaje opasno ako se nastavi komatoznim stanjem i izuzetno visokom temperaturom što dovodi do smrti.
Ako prepoznate neki od navedenih simptoma, psa odmah smestite u hladovinu. Stavljajte mu hladne obloge na glavu, hladite njegovo telo vodom, a još bolje je da mu propremite kupku. U međuvremenu pozovite i veterinara koji će preduzeti i druge korake ako budu neophodni.
Zima
Pas lako podnosi niske temperature, osim rasa bez dlake, loše uhranjenih, iscrpljenih i starih pasa. Pogrešno je mišljenje da psi sa kratkom dlakom teško podnose niske temperature.
Osetljivost
Najosetljiviji na velike vrućine su štenci do 6 meseci, veliki psi stariji od sedam godina i mali psi koji imaju više od 14 godina, predebeli i fizički preopterećeni psi, bolesne jedinke pod terapijom, psi sa kratkim njuškama, kao i oni sa oštećenjima kardiovaskularnog sistema.
