Reptili - Opste !

Reptili, gmazovi ili gmizavci su grupa kralježnjaka. Pripadaju skupini tetrapoda, odnosno amniota - životinja čiji su embrioni zaštićeni amniotskom membranom. Danas se dele na četiri reda:

Crocodilia - krokodili i aligatori; 23 vrste
Rhynchocephalia - tuatara na Novom Zelandu; 2 vrste
Squamata - gušteri, zmije i crvoliki gmazovi; 7500 vrsta
Chelonia - kornjače; 300 vrsta

Reptili se mogu naći na svakom kontinentu osim Antarktika, iako ih najviše ima u tropskim i suptropskim predelima. Razlog tome je što moderni reptili nemaju sposobnost generiranja dovoljne količine topline da imaju konstantnu telesenu temperaturu, pa je umesto toga moraju pribavljati iz okoline. Većina vrsta reptila leže jaja, ali neke vrste rađaju žive mlade. Smatra se da su ptice i sisari evoluirali iz reptila.

To su hladnokrvne životinje, imaju rep, kožu s rožnatim ljuskama i uglavnom s četiri noge i pet prstiju. Iznimka su zmije kod kojih su se noge povukle. Svi gmizavci dišu plućima. Srce gmizavca sastoji se od jedne komore i 2 predkomore, no kod krokodila srce ima 2 komore i 2 predkomore. Krvotok im je zatvoren. Legu jaja ili rađaju žive mlade (ovoviviparnost kao npr. planinska gušterica), a razvijaju se direktno, što znači bez larve kao razvojnog međuoblika. To su ektotermne i poikilotermne životinje, koje temperaturu tela koliko je to moguće, određuju svojim ponašanjem.
Znanost koja se bavi gmizavcima naziva se herpetologija. Znanje o njihovoj nezi i uzgoju u terarijima naziva se teraristika.

Reptili su se pojavili sredinom karbona, a razvili su se iz vodozemaca. Razlikovali su se od vodozemaca prvenstveno po amniotskom jajetu s ljuskom koja služi za zaštitu od isušivanja, što im je omogućilo da u potpunosti vode kopneni život, za razliku od vodozemaca. To se pokazalo iznimnom prednošću jer su tadašnja mora bila puna opasnih grabljivaca. Ostali kopneni kralježnjaci se prema tom obeležju nazivaju amniotima. Za razliku od vodozemaca, amnioti više nisu vezani u razmnožavanju za vodu, a i opste su bolje prilagođeni životu u suvoj okolini.

Amnioti se razdvajaju na dve grane koje se razlikuju prema broju bočnih otvora na lubanji u predjelu slepoočnice (temporalni otvor). Amnioti s jednim bočnim otvorom nazivaju se sinapsida (jedan otvor), a s dva diapsida. Praamnioti nisu imali nijedan otvor, pa ih se naziva anapsida. Od diapsida poteču dinosaursi kao i danas izumrli pterosaursi. Prema najnovijim saznanjama, kao jedini i danas živi predstavnici dinosaursa smatraju se ptice.

Do danas nije nedvosmisleno utvrđeno mesto koje u sistematici pripada kornjačama. Njihova lubanja nema bočnih otvora, pa se zbog toga ova grupa svrstava u anapside. Neki paleontolozi smatraju, da su se kornjače razvile od diapsida koje su naknadno redukovale ove otvore. Prema položaju njihove vratne arterije i postojanju aorte, danas ih se svrstava u gmizavce kao sestrinska grupa. No, do sad nađeni fosili ne omogućuju definitivno objašnjenje.



Wikipedia

Isusovski trkač po vodi
BAZILISK GUŠTER, ČUDO PRIRODE I NESVAKIDAŠNJI UKRAS U DOMU



Bazilisk (Basiliscus basiliscus)

Bazilisk (Basiliscus basiliscus) je mali gušter, poznat po tome što može da trči po vodi. Zbog ove osobine dobio je i nadimak `Isus gušter`, prema biblijskom predanju o Isusovom hodanju po vodi. Potiče iz familije iguana i naseljava prostor Srednje Amerike. Može da ostvari brzinu od 1,5 do 4 metra u sekundi, što je fantastična sposobnost koja mu, uz fizionomiju njegovog stopala i malu telesnu masu, omogućava da trči po vodi. To se obično dešava kad beži od predatora, i tada uskače u vodu i aktivira svoju brzinu i specifična zadnja stopala. Tako jureći, može po vodi da prevali i do dvadesetak metara, a da ne potone. To važi za mlađe i lakše primerke, dok stariji, iako nisu sporiji, zbog težine prevale tek nekoliko metara na površini vode.

Karakteristike

Isus gušter izgleda kao da je izašao iz 'Parka iz doba Jure', samo u minijaturnoj varijanti. Ima krestu na glavi, koja postoji i na leđima i na repu. Kod mužjaka su ove kreste izraženije. Oba pola su braon do zeleno-maslinaste boje, sa belim, krem ili tirkiznim prugama i tačkama po obodima kresta, i sa obe strane tela. Kontrast ovih pruga veći je kod mlađih primeraka, dok kod starijih polako blede.
Mladi gušteri su teški dva grama i dugi 37 do 43 mm. Dužina tela im je 70-75 cm, a težina oko 90 grama. Rep ovih guštera čini 70 do 75 odsto njihove ukupne dužine. Pored toga što su poznati kao hodači po vodi, oni su i odlični penjači i plivači. U zarobljeništvu mogu da žive i do sedam godina, dok je u prirodi, zbog predatora, njihov životni vek obično kraći. Bazilisk gušter ima mnogo prirodnih neprijatelja, kao što su veliki gmizavci, ptice, sisari. Da bi ih izbegao krije se ispod lišća u šumi, gde ostaje dok opasnost ne prođe.
Bazilisk gušter se gaji kao kućni ljubimac u staklenom akvarijumu, ali potpuno zatvorenom. Ukoliko ih ima više, najbolje je na tri ženke držati jednog mužjaka. Veličina staklenog terarijuma za ovakvu populaciju je minimum 200 litara, a bolje ako je veći. Terarijum treba aranžirati što bliže prirodnim uslovima, s vodenim delom, isprepletenim granama i biljkama, koje se sade i u saksijama. Od biljaka se preporučuju pothos, filadendron i dracena, koje će učiniti ambijent lepšim, a sredinu prirodnijom. To će gušteru dati osećaj sigurnosti.

Razmnožavanje

Uspešno razmnožavanje ovog guštera u zarobljeništvu, rezultat je podešavanja osnovnih faktora kao što su: vlaga, temperatura, trajanje osvetljavanja, zdravlja primeraka i pažljive inkubacije jaja. Za podsticaj na razmnožavanje potrebna je povišena temperatura posle hladnog i suvog perioda, kao i povećana vlažnost. Dan i noć treba da traju pola - pola, odnosno 12 sati svetlosti, 12 sati tame. Ženke ležu oko 10 do 20 jaja godišnje. Mladi se izlegu iz jaja nakon tri meseca. Odlična kamuflaža pomaže im da budu neprimećeni kad ostaju sami.



Ishrana

Isus gušter je svaštojed i jelovnik mu se sastoji od insekata, biljaka, malih kičmenjaka, kao što su zmije, ptice, jaja i ribe. U terarijumu će rado jesti cvrčke, crve, skakavce, paukove, i tek izlegle miševe. Uz hranu koja im se daje, jednom nedeljno treba dodavati vitamine i kalcijum.



Vlažnost

U terarijumu vlažnost vazduha treba da je oko 60 do 70 procenata, što se postiže sistemom koji pravi maglu nekoliko puta dnevno. Ponekad je ovom gušteru potrebna i veća vlažnost oko 80 procenata, da bi se indukovala potreba za razmnožavanjem. U terarijumu treba obezbediti zone sasvim izložene svetlosti ili toploti, kao i delove u senci. Tako će gušter sam izabrati mesto i obavljati termoregulaciju.

Pripremio dr Saša T. ŽIVANOVIĆ