Akvarijumska voda

Metabolički procesi u akvarijumu

Hemijske karakteristike

a) pH (kiselost)

b) KH (karbonatna tvrdoća)

c) GH (ukupna tvrdoća)

d) salinitet

Podešavanje hemijskih karakteristika

a) podešavanje pH vrednosti vode

b) povećavanje tvrdoće vode (GH i/ili KH)

c) smanjivanje tvrdoće vode (GH)

Kiseonik

a) Rastvorljivost kiseonika u zavisnosti od veličine mehurića

b) Rastvorljivost kiseonika u zavisnosti od veličine temperature

Aktivni ugalj

Zeolit

Pretvaranje stepena GH u ppm

Dobijanje vode željene tvrdoće

Parametri vode u Zrenjaninu

Pravilnik o opasnim materijama u vodama


Akvarijum

Voda - hemijske karakteristike

Šta treba da znate o hemijskim karakteristikama vode i zašto

Voda u prirodi je retko čista u smislu "destilovana voda"; ona sadrži rastvorene soli, minerale, hranjive materije itd., čija tačna koncentracija zavisi od lokalnih uslova. Ribe (i biljke) su se razvijale milionima godina prilagođavajući se specifičnim uslovima u njihovim prirodnim staništima i ne mogu uvek da prežive u bitno drugačijoj sredini.

Početnici (naročito lenji) treba da zauzmu pristup da biraju ribe čijim potrebama odgovara kvalitet njihove normalne sveže vode. Alternativno, napredni i energični akvaristi mogu da promene karakteristike vode tako da odgovaraju potrebama riba, iako je to gotovo uvek komplikovanije nego što se to na prvi pogled čini. U bilo kom pristupu, treba da znate dovoljno o hemiskim osobinama vode da osigurate da voda u vašem akvarijumu ima odgovarajuće osobine za ribe koje vi držite.

Voda ima četiri merljive osobine koje se uglavnom koriste da se okarakterišu njene hemijske osobine. To su:

pH (kiselost)
KH (karbonatna tvrdoća)
GH (ukupna tvrdoća)
salinitet (količina rastvorene soli NaCl)

Hranjive materije i mikro-elementi su posebno obrađeni u poglavlju o biljkama.

pH

pH se odnosi na to da li je voda kisela, bazna ili neutralna. Za pH 7 kažemo da je neutralna, pH ispod 7 je "kisela" i pH iznad 7 je "bazna" ili "alkalna". Kao i Richterova skala koja sekoristi za merenje zemljotresa, pH skala je logaritamska. pH 5.5 je 10 puta kiselije nego voda čija je pH vrednost 6.5. Zbog toga, mala promena pH (iznenada) je veća hemijska promena (i veći stres za ribe) nego što se to na prvi pogled čini.

Za akvariste, dva aspekta pH su bitna. Prvo, brze promene pH su stresne za ribe i treba ih izbegvati. Poznato je de je promena pH za više od 0,3 jedinice dnevno stresna situacija za ribe. Zbog toga, želja je da pH vrednost u vašem akvarijmu ostane konstantna i stabilna i ako je za to potrebno malo truda. Drugo, ribe su se privikle da uspevaju u jednom (ponekad jako uskom) pH opsegu. Zato morate biti sigurni da pH vašeg akvarijuma odgovara specifičnim zahtevima riba koje gajite.

Većina riba može da se prilagodi pH uslovima koji su malo izvan njihovog optimalnog opsega. Ako je pH vaše sveže vode u opsegu 6,5-7,5 biće te u mogućnosti da gajite većinu vrsta riba bez ikakvih problema. Ako se pH vrednost nalazi u ovom opsegu, tada verovatno nema potrebe da je podešavate i menjate bilo na gore ili na dole.

KH

Puferski kapacitet vode se odnosi na mogućnost vode da zadrži pH stabilno kada su u nju dodate kiseline ili baze. pH i puferski kapacitet su isprepletani jedo sa drugim.

Iako mislimo da ako dodamo istu količine kiseline i neutralne vode da će mo dobiti vodu čija pH vrednost se nalazi na sredini, to se retko događa u praksi. Ako voda ima dovoljno veliki puferski kapacitet, tada puferski kapacitet može da absorbuje i neutralizuje dodatu kiselinu bez znacajnog menjanja pH. U principu puferski kapacitet deluje kao veliki sunđer. Što se više kiseline dodaje, sunđer je absorbuje bez velike promene pH. Međutim ovaj kapacitet je ograničen i kada količina kiseline postane tolika da "zasiti" puferski kapacitet, tada pH odjednom, naglo počinje da raste kako dodajemo kiselinu.

Puferski kapacitet ima istovremeno i pozitivne i negativne posledece. Pozitivna strana:U nitogen ciklusu proizvedi se azotna kiselina (nitrati) i bez puferskog kapaciteta, pH vašeg akvarijuma bi opala tokom vremena (loše). Sa dovoljnim puferom, pH ostaje sabilna (dobra stvar). Negativna strana: Tvrda sveža voda skoro uvek ima veliki puferski kapacitet. Ako je pH vode u vašem akvarijumu jako visoka za vaše ribe, puferski kapacitet vam predstavlja poteškoću da smanjite pH na neke prihvatljivije vrednosti. Naivni pokušaji da promenite pH vode obično propadaju jer puferski kapacitet nije uzet u obzir.

U slatkovodnom akvarijumu, većina puferskog kapaciteta potiče od karbonata i bikarbonata. Zbog toga termini kao "karbonatna tvrdoća" (KH) i "puferski kapacitet" se ravnopravno koriste.

Koliko je dovoljno? Većina testova za merenje ustvari meri karbonatnu tvrdoću. Što je KH veća, voda u akvarijumu je "otpornija" na promenu pH vrednosti. Obično se smatra da ako je KH ispod 4.5 dH, tada bi trebali obratiti posenu pažnju na pH vrednost u vašem akvarijumu.

GH

Ukupna tvrdoća (GH) se odnosi na koncentraciju rastvorenih magnezijumovih i kalcijumovih jona. Kada kažemo da neke ribe više vole "meku" ili "tvrdu" vodu to se odnosi na ukupnu (GH) a ne na karbonatnu (KH) tvrdoću.

Napomena: GH, KH i pH su Bermudski trougao hemije akvarijumske vode. Iako su ove tri osobine različite, sve one reaguju međusobno u različitom odnosu, i otežavaju podešavanje jedne vrednosti bez uticaja na druge dve. Ovo je razlog zašto za početnike NIJE preporučljivo da podešavaju ove parametre osima ako to nije apsolutno neophodno. Na primer, "tvrda" voda često dolazi od krečnjaka. Krečnjak sadrži kalcijum karbonat, koji kada se rastvori u vodi istovremeno povećava GH (od kalcijuma) i KH (od karbonata). Povećanjem KH se obično povećava i pH. KH se ponaša kao "sunđer" absorbujući kiselinu prisutnu u vodi i na taj način povećava pH vrednost vode.

Tvrdoća vode prati sledeće vodilje. Jedinica dH znači "stepen tvrdoće", dok ppm znači "parts per million", (delova u milion) što je grubo ekvivalentno sa mg/L u vodi. 1 jedinica dH equals 17.8 ppm CaCO3. Većina testova daje tvrdoću u jedinicama CaCO3; to znači da je tvrdoća ekvivalentna tome koliko je CaCO3 u vodi ali to ne znači da ona i stvarno dolazi od CaCO3.

Ukupna tvrdoća

0 - 4 dH, 0 - 70 ppm : veoma meka
4 - 8 dH, 70 - 140 ppm : meka
8 - 12 dH, 140 - 210 ppm : srednje tvrda
12 - 18 dH, 210 - 320 ppm : prilično tvrda
18 - 30 dH, 320 - 530 ppm : tvrda
više : tečno kamenje (Jezero Malawi i Los Angeles, CA)

Salinitet

Salinitet predstavlja totalni sadržaj rastvorenih substanci. Salinitet meri zbir GH i KH komponente kao i ostale substance kao što je natrijum. Znati salinnitt vode postaje značano u morskim akvarijumima. U slatkovodnim akvarijumima je dovoljno znati pH, GH i KH.

Jedna komponenta saliniteta koja ne ulazi ni u GH ni u KH je natrijum. Neke slatkovodne ribe tolerišu (ili je čak poželjno) malu količinu soli (ona stimuliše stvaranje kožne sluzi). Čak šta više, paraziti (npr., ich) uopšte ne podnose so. Zbog toga, so u koncentraciji od (do) jedne kafene kašike na 10 litara vode može sprečiti i izlečit ich i ostale parazitske infekcije.

Sa druge strane, neke vrste UPŠTE ne podnose so. Ribe bez škrga i neki Koridorusi su daleko najosetljivije na so od svih slatkovodnih riba. Dodajte so samo ako ste sigurni da svi stanovnici u vašem akvarijumu vole ili barem podnose so.

Biljke su posebno osetljivena so i promena koncentracije može uništiti vaše iljke preko noći. Zbog toga budite posebno oprezni ako stavljate so u akvarijum sa biljkama.



Akvaristika

Aktivni ugalj je najpoznatiji hemijski absorbent.

Aktivni ugalj se sastoji od malih blokova atoma ugljenika koji su medjusobno povezani u specifičan raspored. Aktivni ugalj se proizvodi od raznih organskih materijala, kao što su ljuske od kokosovog oraha (najbolji aktivni ugalj sa najmanjim sadržajem fosfata), ljuski kikirikija, uglja... Ugalj se aktivira tako što oksidujući gasovi prolaze kroz osnovni materija pri ekstremno velikim temperaturama i pritiscima. Proces aktivacije proizvodi pore koje aktivnom uglju i daju tako veliku moć absorpcije. Aktivni ugalj je jako porozan materijal, zato ima ekstremno veliku površinu. Površina 1kg aktivnog uglja je oko 1000 kvadratnih kilometara!

U prodaji ga nalazimo u obliku praha, sitnih i krupnih granula. U akvaristici koristimo aktivni ugalj u obliku sinih granula, dimenzija od 0,5 do 1,5mm. Kada je opran i osušen treba da bude mat i ne-sjajan. Kada ga prvi put potopimo u vodu treba da se cuje šuštanje i u početku teži da ispliva na površinu. Obratite pažnju na običan ugalj, koji i ako je taman i pluta, kada ga stavimo u vodu od ne šušti. Običan ugalj je obično veoma mek i lako se mrvi pod prstima. Dobar aktivni ugalj tvrd ali krt, izgleda čvrst i ne mrvi se pod prstima.

Nije istina da su svi aktivni ugljevi isti. Većina ih spada u kategoriju ekonomičnih vrsta namenjeni prečišćavanju vode, koji se proizvode od drveta ili orahovih ljuski. Ovo nisu loši ugljevi ali postoje i bolji. Najbolje aktivni ugalj se proizvodi od bitumenskog uglja i ima visoku poroznost i malu gustinu. Takođe bi trebalo da ima mali procenat pepela u sebi i tako u najmanjoj meri utiče na pH. Svi aktivni ugljevi sadrže u sebi fosfate, iako neki proizvođači tvrde suprotno. Samo oni aktivni ugljevi koji oslobađaju najmanje fosfata mogu se koristiti u koralnim akvarijumima.

Aktivni ugalj pre upotrebe je potrebno dobro isprati. Često se u njemu nalazi i ugljena prašina nastala pri proizvodnji ili trasportu. Najbolji način je da ga sipamo u posudu sa vodom i ispramo dok iz njega izlazi crna prašina. Budite pažljivi jer u početku teži da pluta po površini. Kada ga isperete stavite ga u staru najlon čarapu, vežite kraj i stavite u filter.



Glavna upotreba aktivnog uglja u akvarijumu je da absorbuje organske komponente. Koje komponente će absorbovati zavisi od veličine pora. Ovo komponente daju vodi ustajali izgled (žuta boja) i miris. Aktivni ugalj absorbuje rastvorenu hranu, masti, boje, lekove, sitne čestice prašine... Aktivni ugalj absorbuje i male količine amonijaka, nitrita i nitrata ali su te količine minimalne. U većini akvarijuma bi bila potrebna čitava kanta aktivnog uglja da bi pokupila dovoljno nitrata, da bi to imalo nekog efekta.

Aktivni ugalj se ne može reciklirati u kućnoj varijanti! Za njegovo recikliranje je potrebna izuzetno velika tepmeratura i pritisak!

Prednosti: Lak je za upotrebu, relativno jeftin, brzo izbeli i izpolira vodu.

Nedostaci: Mora se oprati pre upotrebe, ima kratak vek koriščenja (oko mesec dana), mnogi aktivni ugljevi imaju tedenciju da kada se zasite, oslobode prljaštinu nazad u vodu, ne može se specificirati šta da absorbuje a šta ne (lekovi, đubriva za prihranjivanje biljaka...), na početku oslobađaju fosfate u akvarijum...


Akvaristika

Zeolit



Zeolit je bela, prašnjava glina, koja se često prodaje za uklanjanje amonijaka iz slatke vode.

U morskoj vodi, pa čak i u slakoj vodi sa malom količinom soli, zeolit je neefektivan! Zeolit je neefektivan što se tiče uklanjanja nitrata. Obično se prodaje u kutijama ili vrećicama specijalno dizajniranim za upotrebu u akvarijumima ili čak posebnoj vrsti akvarijumskih filtera. Ipak, zeolit je prilično skup kada se uzme u obzir koliko dugo je efektivan za upotrebu.

Zeolit stvarno treba koristiti samo kada startujemo sa novim akvarijumom, i to samo kao meru predostrožnosti. Takođe je korisno imati kutiju zeolita da se nađe pri ruci ako se desi da koncentracija amonijaka skoči u već oformljenom akvarijumu. Duža upotreba u već oformljenom akvarijumu može dovesti da bakterije koje se hrane amonijakom ostanu bez hrane i propadnu i tako se prekine ciklus kruženja azota.

Pre upotrebe moramo ga oprati da bi uklonili beli prah sa njega. U suprotnom će se desiti da se prah rastopi u vodi i zamuti je.

Prednosti: Brzo uklanja amonijak iz akvarijuma sa povećanom koncentracijom amonijaka, koristan kada startujemo sa novim akvarijumom.

Nedostaci: Prilično skup, ne traje dugo (oko mesec dana), mora se dobro isprati pre upotrebe.


Akvaristika