Teraristika

Teraristika je ljubav prema gmizavcima i reptilima kao i njihovo gajenje u zatvorenom ili otvorenom prostoru a što približnijim uslovima u kojima borave u prirodi.

Da bi se osoba bavila Teraristikom potrebno je da se upozna sa navikama i uslovima života novog kućnog ljubimca, kako bi se izbegle određene neprijatne situacije. Mnogi od nas imaju predrasude prema gajenju reptila i gmizavca u kućnim uslovima, mada ako im posvetite malo pažnje i ljubavi nemate razloga za brigu.

Teraristika i terarijumi

Nalik je akvarijumu, ali drugačije organizacije i staništa, stanovnici nisu ribice već malo drugačije živuljke.
Zmije, gušteri, žabe, pauci, kornjače... Terarijum možete kupiti, a možete napraviti i sami. Ono što je potrebno, kako stručnjaci savetuju, jeste poklopac kako ovi ljubimci ne bi pobegli i sakrili se negde.

Na dnu terarijuma se nalazi ili pesak ili zemlja, kamenčići,plitka plastična ili od pečene gline posuda sa vodom u zavisnosti da li je za piće ili kupanje ljubimca, pošuda za hranu i komad šupljeg drveta za skrivanje živuljke Obavezni su i lampa i termometar obzirom da neki od ljubimaca ( kornjača, zmija, žaba, gušter) nemaju konstantnu temperaturu, pa ista treba da varira na oko 30 stepeni Celzijusa.

Ono što predstavlja poteškoću, a u čemu se svi teraristi slažu jeste hrana. Većina gmizavaca se hrani živim insektima ili manjim glodarima koje bi u prirodi našli, ali u terarijumu - teško.

Čušteri jedu kišne gliste i insekte i oni se mogu naći u prodavnicama ili za kućne ljubimce ili za ribolov, dok zmija jede miševe, žabe, manje pacove... pa ukoliko je doneta iz prirode, teško da će jesti mrtvu hranu, a ona koja od rodjenja jede šta joj se da, je manje izbirljiva.

Tiliqua gigas gigas



Tiliqua gigas gigas je najveci skink i ujedno najveciu od svih Tiliqua...potice iz Indonezije i zovu ga i gigantski blu tonk skink.Prilicno je jasno dakle mu naziv , ima purpurno plavi jezik...i plazi ga kako bi zastrasio napadaca.Zilava i jako pitoma zivotinja. Jako je popularan jer je svastojed i insekti cine samo 10 % obroka...Jedino sto je kod njih problematicno je odredjivanje pola, jer seksulani bimorfizam ne postoji a sekundarne karakteirstike su blede i mogu se naslutiti samo. iskustvo igra glavnu ulogu ...

Kljucna razlika pored velicine jesu i njegove crne nogice koje su isprskane belim tackicama,ima jos nekoliko karakteristika po kojima se tilique raylikuju ali da ne dubim mnogo...Rastu do 60cm tako da dodje idealna velicina.

Pitomi su jako ali su i slati jer kod ih ne podignem malo se glupiraju pa sikcu, reze, i bacaju se kao da ce da ujedu...

Moguce je da ih neko vidi kao opasne ali daleko od toga...karakter im je skroz flegmatican, kopaju dosta tako da je podloga kljucna stvar. ja sma izabrao piljevinu...



UVB potrebna po mom misljenju mada dosta kopaju pa je mnogi ne koriste...temp 38C ispod lampe ,traze hladniji deo gde obicno i provode vreme zakopani..jedu jako sporo i glavom kidaju meso poput monitora s obzirom da vilica nije u mogucnosti da ide levo desno...mada to kidanje izgleda vise na kidanje autisticnog monitora jer je jako sporo i cakano...obicno dozvole tenebiri da se zakopa pa je onda jure,,,brze insekte ne jedu!

Madagaskarski piktus gekon



Madagaskarski piktus gekon (Paroedura pictus) pripada porodici Gekkonidae. Mali gekon koji nastanjuje suvlje delove južnog dela Madagaskara. Piktus je noćni gušter koji živi na zemlji. Prilično je rasprostranjen i ne preti mu istrebljenje. To je prava retkost na Madagaskaru s obzirom da je veliki broj kameleona, gekona i ostalih vrsta na ovom ostrvu na CITES listi ugroženih životinja.

Pictus je maleni guster koji raste ok 13-16cm dužine zavisno od pola, što ga smešta u grupu gekona srednje dužine. Po izgledu dosta podseća na leopard gekona (Eubleplarius macularis) mada potiču sa različitih područija.

Jako su izdržljivi, prilagodivi i otporni gekoni, što ih čini jedin od najčešće savetovanih guštera za početnike. Pogotovu ako već imate leopard gekone. Ovaj gekon je osnovne braon boje sa razbijenim belim šarama po celom telu. Mladi piktusi se radjaju sa poprečnim crnim, braon i pesak žutim štraftama koje se vremenom razbijaju dok ne dobiju boje odraslih jedinki. Mužijaci piktus gekona rastu oko 16cm. dok su ženke oko 12 do 13 cm. Od ukupne dužine guštera na rep odpada oko 4 do 5 cm. Odrasle jedinke imaju upadljivo velike glave. Pogotovu kod polno zrelih mužijaka može da se vidi nesrazmerna veličina glave u odnosu na telo. Zbog toga su jako simpatični i veoma popularni.

Što se tiče terarijuma i akomodacije nisu mnogo izbirljivi. Veličina terarijuma za jednog mužijaka i 2 ženke treba da bude 70cm širine, 40cm dubine i 40cm visine. Za odrasle jedinke se preporučuje pesak kao supstrat, ali ne preporučuje se da sloj peska predje jedan centimetar kako bi sprečili ženke da legu jaja svuda po terarijumu. Preporučuje se da se mladi piktusi čuvaju na novini ili toalet papiru kako nebi došlo do crevne impekcije i zatvora usled gutanja bilo koje vrste supstrata. Tek kad gekoni napune šest meseci treba preći na pesak.

Obavezno obezbediti dovoljno mesta za skiravnje jer su dosta plašljivi. Pogotovu mladi i sveže nabavljeni gekoni su pod velikim stresom što može da ugrozi njihov život. Mesto za skiravnje pomaže da se gušter što pre privikne na nove uslove. Obezbeđivanjem mesta za skrivanje ubrzava se proces aklimatizacije na nov terarijum i mikoklimu istog. Jedna od čestih grešaka u pet šopovima jeste izostavljanje ˝kućice˝ i ostavljanje prostora da se jave potencijalni porblemi. Kako bi gušter bio konstantno vidljiv potencijalnim kupcima onemogućuje se bilo kakvo sklonište što izleaže guštera konstantnom stersu. Takvi gušteri ne žive dugo, dugo neće da jedu i imaju porblema sa presvlačenjem i metabolizmom uopšte. Ako budete videli reptile u ovakvim uslovima ne ustručavajte se da skrenete pažnju vlasniku. Generalno izbegavajte da kupujete takve reptile jer njima mogu pomoći samo visoko stručne osobe i veterinari.

Voda treba biti dostupna u svakoj prilici. Plitka posuda je sasvim dovoljna. Ako želite, terarijum se dva puta nedeljno može fajtalicom poprskati. Obavezno se mora koristiti mlaka voda. Izbegavajte da prskate direktno gekona.

Štose tiče ishrane piktusi jedu sve što jedu i svi drugi gekoni, naravno odgovarajuće veličine. Redovno treba davati cvrčke koji su ˝gut loaded˝. Treba koristiti i mineralno vitaminske dodatke svake nedelje. Zatim povremeno treba davati tenebriju, super crve, naravno odgovarajuće veličine, zatim voskaste moljce eventualno gliste. Skakavci su takodje na meniu. Gravidnim ženkama obavezno treba obezbediti činiju sa kalcijumom. Da li ćete da koristite kaltegal, sipinu kost, ili kalcijum u nekom drugom obliku npr kalcijum + D3 za pse (čisti oblik bez drugih dodataka, eventualno drugi vitamini kao što su Pa,A,B itd..) nije važno jer svi koriste. Nije dokazano koji je najboljinačin i izvor kalcijuma ali generalno što je kalcijum u jedinjejnu manje zastupljen to je absorpcija veća. Povremeno piktusima se može ponuditi prezrelo voće, na primer banana, kajsija, kruška.

Na mnogim mestima mogu se naći instrukcije koje kažu da se piktusima može ponuditi hrana za bebe ali puno iskusnih odgaivača piktusa savetuju da se to strogo izbegava jer dovodi do rahitisa. Tačne uzroke ne znam ali obratite pažnju na to.



Odredjivanje pola kod piktusa je veoma lako. Još sa 4-5 meseci se kod mužijaka piktusa mogu uočiti dve loptaste tvorevine koje se nalaze izmedju kloake i baze repa. To su ˝kese˝ u kojima se nalazi penis. Odrasli mužijaci su veći, robusniji, imaju šire glave. Mužiajci se ne podnose tako da u jednom terarijumu može biti samo jedan mužijak sa nekoliko ženki. Ženke nose 2 jajeta oko 20-ak dana i polažu ih u vlažan treset. Ne verujem da neko može da propusti gravidnu ženku piktusa jer jaja izgledaju kao dve lubenice u stomaku. Piktusi polažu čvrsta, okrugla jaja koja su izmedju 0.4 i 0.5 cm u prečniku. Inkubacija jaja traje od 50 do 60 dana na temperaturi od 30 C.

Agalychnis callidras




Jedan od najlepsih vodozemaca, ova gatalinka (treefrog) ima svetlo-crvene oci, narandzaste noge i plavo bele linije na svojim bokovima. Cesto su dostupne zabe koje su rodjene u zarobljenistvu (captive-bred) i najbolje ih je kupiti pri velicini od oko 1-2cm duzine, odrasle jedinke dotizu 8cm u zarobljenistvu. Pocinjanje sa mladim i zdravim zabicama je najbolji pristup jer trebaju brzo da se prilagode uslovima koje im pruzite.

Pravljenje pravog okruzenja

Visok terarijum cije su dimenzije 45 x 60 x 30cm, gde je pozeljno staviti prave biljke i grane za ove predivne zabe. Postizanje pravog balansa vlaznosti, temperature i ventilacije je bitno za uspesnu brigu ovih i vecina drugih terarijumskih zivotinja. Ove zivotinjice preferiraju 50-80% vlaznoti i dnevnu temperaturu od 25-30ºc, koja moze da se spusti nocu na otprilike 20ºc kada postaju aktivne. Potrudite se da ventilacija bude odgovarajuca.

Cinija sa vodom mora uvek biti prisutna i treba da se cisti svakog drugog dana jer ovi, a i ostali vodozemci, absorbuju vodu u sebe (besiku) (vrse nuzdu u toj ciniji ili bazencicu a istu tu vodu i piju !) – prljava voda cesto vodi do smrtonosnih infekcija. Izvor svetlosto sa punim spektrom (verujem da nisu obavezne UV lampe jer su nocne zivotinje) pruza dobrobit vecini jedinki i takodje pospesuje dobar rast biljaka.

Rukovanje

Ove svetle zabe se krecu sporo i “usporene” su po prirodi. One su nocne zivotinje i kada se odmaraju u toku dana svetle boje su potpuno skrivene od pogleda pomocu lisca. Rukujte njima oprezno, i samo kada je to preko potrebno, jer je njihova koza veoma osetljiva – daleko je bolje uzivati u ovoj vrsti vizuelno. Ako trebate da ih premestate, sacekajte da se odmaraju na listu i onda ih stavite u malu cev sa rupama za vazduh. Odrzavajte ih toplim i vlaznim.

Hrana i hranjenje

Crvenooke tropske zabe su posebno primamljene letecom hranom kao sto su muve i nocni leptiri (moths), ali zrikavci (crickets) i ostala ziva hrana pogodne velicine moze takodje da se daje. Pospite hranu sa multivitaminskim preparatima i dajte svakoj zabi toliko hrane koliko moze da pojede u jednom hranjenju (nesto mi je ovo sumnjivo ili sam ja lose preve jer znam da su zabe izuzetno halapljive !), 2-3 puta nedeljno.

Parenje

U divljini ove arborealne zabe se pare na zbunovima, listovima cvetova i drvecu koje je su jednim delom iznad vode. Jaja su ostavljena u zelatinastoj masi na listovima i punoglavci, kada osete kisu, padaju sa lista u vodu koja je ispod njih. Da biste otpoceli parenje u zarobljenistvu potrebno je da zapocnete simulaciju nadolazenje kisa. To znaci da treba da smanjite vlaznost na 40-60% i tempereraturu na 18-20ºc oko nedelju dana. Zatim postepeno povecavajte vlaznost na 90% i temperaturu na 25-30ºc i prskajte cesto vodom da imitirate kisu. Velika cinija ili mali bazen vode ce biti potreban. Malim zabicama su potrebni mali insekti kao hrana koje se posipa sa vitaminima i mineralima da bi se obezbedio uspesan razvitak.

Ovu prelepu zabu neznam da li i kako moze da se nadje kod nas. Verovatno bi trebala da se naruci preko nekog uvoznika ili odgajivaca vodozemaca i/ili gmizavaca. U evropi su, ja mislim, oko 50e komad, a u americi su sigurno jeftinije. U svakom slucaju moze sve onjima da se nadje preko interneta. Podebljani tekst je preuzet iz knjige David Manning-a “Exotic pet handbook” 1998/2003, Collins. Ono u zagradama su moji komentari. Ako nekog zanima ova vrsta, ima u prvom broju Pet Planet-a clanak o ovoj prelepoj zabi i njienom drzanju u terarijumu, veoma je koristan clanak. Sutra cu nesto napisati (prevesti ) o Bombina orientalis i verovatno nesto malo o Bufo marinus.

Bacillus Rossius - evropski stik insekt



Bacillus rossius, stik insekti koji dolaze iz reda Phasmatodea, nastanjuju pretezno mediteranske delove Evrope, (Spanija, juzna Francuska, Italija i Balkan). Otkriveni su 1788. godine od strane Italijanskog istrazivaca Rossi.

Zive pretezno u zemljama sa suvim zbunjem, suvim livadama ili na ivicama suma. Uglavnom zive na drvecu ili zbunju gde su kamuflirani u obliku grancica, preko dana se slabo krecu. Boje varijaju od zelene do braon a larve su svetlo zelene boje. Zenke (10 cm) su primetno vece od muzijaka (6cm). Biljojedi su i hrane se liscem (lesnika, malina, jabuka, bukvi…). Zivotni vek odrasle jedinke je oko 3 meseca.

Po godini prave dva legla, prvo u prolece a drugo u leto, jaja druge generacije prezime a same jedinke umiru cim zahladni, jaja su ovalnog oblika 4mm duga, 2mm siroka i (otprilike petrolej zelena). Pri polaganju zenka ih jednostavno baci na zemlju.
Inace kod ove vrste razmnozavanje se odvija putem partenogeneze tako da su muzijaci jako retki.

Za drzanje u terarijumskim uslovima je dovoljan terarijum 30X30X30cm a temperature bi trebalo da bude od 20-25 stepeni mada moze i vise a vlaznost oko 50%.

Afrički puž (Achatina fulica).



Sto se drzanja tice, stvari stoje ovako:

Drze se u tresetu koji treba da bude vlazan, ali bas lepo vlazan mada ne i da pliva u vodi. Posuda za vodu nije potrebna ukoliko redobno prskate zidove terarijuma mlakom vodom (ne toplom i nikako ne hladnom). Temperatura ne treba da bude manja od 20 C, ali ni preko 24 C. Kod parnog grejanja sobna temperatura je extra, mada se mogu koristiti podni grejaci, ali nema potrebe.

Obicno grejace stavljamo sa strane terarijuma, posto ovi puzevi bas vole da se ukopavaju (bar tako kazu, ali ja nesto nisam primetio). Sipina kost je obavezna zbog oklopa, i iznenadili bi se koliko brzo mogu da je pojedu (mada bi se iznenadili koliko brzo jedu u opste). Bilo koje voce ili povrce, oprano i ne hladno (ne direktno iz frizidera). Ja izbegavam da im dajem luk, i ljuto, mada pojedu oni i to. Mada nisu izbirljivi, nece jesti hranu koja nije sveza.

Terarijum treba da bude bar 40*40*40cm za odrasle. redovno lutaju po terarijumu, po zidovima odakle piju vodu. Znaci poklopac i mreza za ventilaciju. Ventilacija je jako bitna, kao i odrzavanje higijene. Terarijum treba redovno cistiti od fekalija (svaki drugi dan!!!!).

Kompletno ciscenje terarijuma na svakih 6 meseci vrucom vodom, bez upotrebe deterdzenta. Kupanje: prvo obozavaju da se kupaju (u mlakoj vodi), a kao drugo jako brzo se uprljaju. Preporucujem najmanje dva puta nedeljno. Tada ih i hranim. I to je to. Trebalo bi da imaju prostor za skrivanje mada nisu stidljivi i neku granu za pentranje....

Prskam ih svako veče nekih 5 min. Hranu dobijaju svaki drugi dan. Jabuke ne vole baš preterano, ali zato krastavac rasturaju.

Afrički patuljasti ježevi (Erinaceus albiventris)



Jedan od sve popularnijih egzoticnih sisara koji se drze kod nas i u svetu je africki patuljasti jez (Erinaceus albiventris). To su vrlo interesantne solitarne zivotinje koje ne zahtevaju puno brige i obicno zive oko 8 -9 godina . Rastu do ok 16 -17cm i dostizu tezinu oko 500 grama. Sto se boje tice postoje vise razlicitih morfova, ali u Srbiji i okruzenju su najzastupleniji normal i albino. Tu i tamo moze da se naleti na jedinku kojoj boja vuce na braon, ali ovakve jedinke obicno potamne kada potpuno odrastu.

Ishrana - Oni su insektivore po prirodi ali zbog velike kolicine insekata koju mogu da pojedu vlasnici obicno nalaze alternativu u hrani za macke. Postoje i specijalne hrane za jezeve ali ja sve moje jezeve hranim hranom za mace jer mi ova hrana nije redovno dostupna. Obicno uzimam suvu pilecu hranu jer je zgodnija i ne kvari se kao konzervirana. Uvek treba da imaju svezu vodu u terarijumu. Pojilice su mnogo bolje od posuda koje skoro uvek prevrnu.

Smestaj - Ja moje jezeve drzim u staklenim terarijumima a kao podlogu koristim piljevinu. Mogu se drzati i u kavezima ali samo onima sa dubokom donjom posudom jer razbacuju piljevinu na sve strane. Kao podloga moze da se koristi u principu bilo sta sto ne povredjuje jeza, piljevina, parcii dveta, stelja... Dimenzije terarijuma su sto veci to bolji jer su ovo zasita aktivne zivotinje koje vole da se krecu. Ja ih drzim u terarijumu 80cm duzina 45cm sirina i 35 cm visina. Praktikuje se i pustanje po stanu ili dvoristu (leti) ali ja ih ne pustam izvan stana zbog krpelja i drugih parazita. Sobna temperatura je sasvim pogodna samo treba obratiti paznju da nisu na promaji. U terarijumu im treba obezbediti nesto ispod cega mogu da se zavuku (neka korpica okrenuta naopacke ili nesto tome slicno).

Uzimanje u ruke - Mladi jezevi znaju da ugrizu ali meni se to nikada nije dogodilo. Uglavnom se samo sklupcaju i nakostrese bodlje, i tada ispustaju karakteristican zvuk slican nekom dubokom kliktanju koji uz poskakivanje telom upozorava da mu se ne priblizavate. Sto se vise radi sa njima ovo ponasanje se sve manje ispoljava, ai najupornija jedinka se posle 5 minuta pokusavanja "otvori" i dopusti vam da je uzmete u ruke. Po mirisu prepoznaju osobu koja ih najcesce posecuje i znaju da budu odbojni prema strancima. Prilikom uzimanja jeza u ruke drzite ga sto blize zamlji jer mogu da iskoce i da se povrede.

Afrička kućna zmija (Lamprophis fuliginosus)




Nešto ukratko, mala vrsta zmija koja retko kada prelazi 1 metar dužine i to uglavnom ženke, dok su mužjaci 70-80 cm.Moj mužjak je poprilično kraći i minimum duplo tanji od ženke iako su isto godište.Zbog svoje veličine su zgodne za čuvanje jer im ne treba veliki prostor, ja ženku čuvam u terarijumu 30 x 22cm osnove, a mužjaka u većem cricket kiperu.

Dok su male grickaju ko lude, ali se ujed bukvalno i ne oseti. Redovnim držanjem po rukama agresivnost skroz prestaje i bude ista ko i kukuruzni smuk.
Ne idu u hibernaciju jer je u pitanju vrsta iz Afrike koja je aktivna tokom cele godine.Temperatura 26-30C.Noću može do 20C.

Ono što se meni , pored fenomenalnog plavog odsjaja,sviđa je to što imaju malo krupniju glavu i mogu poprilično da zinu kada gutaju plen.

Pored ove varijante ima još podvrsta lamprophisa različitih boja a meni je lično ova najlepša.

A da, za početnike je super jer obično jedu kao lude i nemaju nikakve specijalne potrebe što se tiče čuvanja.

Miš (Mus Musculus) - Mali kućni prijatelj




Najčešća i najdostupnija vrsta miševa, koju ljudi drže kao kućne ljubimce, su kućni miševi. Takvi miševi su uzgajani odabirom, kako bi se povećale i poboljšale njihove kvalitete. Postoje razni varijeteti (vrste) u boji, od bijelog, crnog, crno-bijelog, sivog itd. Prema nekim podacima postoji oko 700 varijeteta miševa.

Obični, kućni miševi ne znači da su i dosadni, dapače! Ako ste ikada vidjeli skupinu miševa u igri, vidjet ćete da su veoma zanimljivi ljubimci. Plahi su i teži za državanje od većine glodavaca, ali se brzo mogu pripitomiti, naučiti na hranjenje iz ruke, držanje u rukama i sl.

Miševi su idealni mali ljubimci, zanimljivi za promatranje, jednostavni za njegovanje, i ne traže mnogo od vlasnika.

Poreklo miša je centralna i južna Azija, ali kako je miš vrlo prilagodljiva životinja, brzo je zauzeo veći dio Zemlje. Miš je glodavac iz skupine sisavaca.

Neke karakteristike miša koje se primijete na prvi pogled su njihovi prednji zubi koji rastu tijekom cijelog života, pa je mišu prema nekim izvorima potrebno osigurati mineralni kamen, drvo ili neki drugi predmet za grickanje, kako bi mu zubi uvijek bili u dobroj formi.
Veličina odraslog miša je oko 6 cm, bez repa. Životni vjek je oko 1.5 do 3 godine.

Kupovina miša

Kada kupujete miša obratite pažnju na njegovo zdravlje. Vrlo je važno okruženje u kojem miš boravi u pet shopu. Zato prvo što trebate napraviti je pogledati da li miš boravi na čistom mjestu bez neugodnih mirisa. Budući je miš po prirodi vrlo aktivna i „vesela“ životinjica, sa ravnim i glatkim krznom, te rumenom i čistom kožom na ušima i repu, obratite pažnju i na te stvari. Uzmite mlađeg miša, ljepše je gledati vašeg ljubimca kako odrasta. Također obratite pažnju da ne uzimate primjerice trudnu ženku..

Miševi vole društvo, pa ako ste se odlučili uzeti više miševa morate voditi računa o tome da će se 2 mužjaka često tući, pogotovo kada spolno sazriju. Zato se preporučuje uzeti dvije ili više ženki, koje su miroljubivije. Naravno, ako želite potomke miševa, uzmite mužjaka i ženku, s time da vam to ne bi preporučili jer tada ćete neprestano imati prinove koje ćete teško prodati ili pokloniti, a istovremeno konstantni porodi za vašu ženku biti će stres i mučenje.

Dva mužjaka skoro da je nemoguće držati zajedno kada postanu spolno zreli pa za držanje u paru treba izabrati ženke. Miševi su prekrasni ljubimci ali za razliku od primjerice hrčaka, gerbila ili štakora imaju puno izražajniji i vrlo specifičan miris urina. Kod ženki je taj miris manje intenzivan, ali također prisutan.

Par saveta kako odabrati zdravog miša

Kada odabirete svoje miševe, tražite one koji su aktivni, imaju čistu dlaku i ružičastu, čistu kožu na ušima i repu. Oči i nos trebaju biti čisti, a usta i analno područje čisti i suhi. Disanje treba biti relativno brzo, ali ne teško i bučno. Također provjerite kavez koji bi trebao biti čist, a izmet bi trebao biti normalnog oblika.

Potražite pet shopove u kojima razdvajaju mužjake i ženke dok su još mladi (svaki dobri uzgajivač će to napraviti). Ako pet shop ne odvaja mužjake od ženki, lako biste mogli završiti s trudnom ženkom.

Spolove možete razlikovati po tome što ženke, za razliku od mužjaka, imaju manji razmak između analnog i genitalnog otvora. Uzgajivač ili prodavač bi vam trebao pomoći oko toga, iako je teže odrediti spol kod mladih miševa. Kod starijih mužjaka (6 - 8 tjedana), već su vidljivi i testisi.

Par reči o polnosti

Ženke postaju polno zrele sa 6 tjedana starosti, dok mužjaci sa 7 do 9 tjedana. Ženka u prosijeku rađa 15 puta godišnje, a može ostati skotna već 24 sata nakon rađanja! Mužjaci često pomažu ženkama oko mladunaca, kojih u jednom leglu može biti i preko 20. Spolno zreli mužjaci u svojoj mokraći sadrže feromone koji su malo jačeg mirisa. Zbog toga je vrlo bitno održavati redovitu higijenu.
Mišići se rađaju gluhi, slijepi i bez dlake. Ali za samo 2 tjedna će u potpunosti ličiti na svoje roditelje.

Životno okruženje miševa

Preporučujemo što veći životni prostor, jer miševi kao i sve ostale životinje, vole što veću slobodu kretanja. Možete uzeti kavez, najbolje sa horizontalnim žicama, zbog penjanja, ili akvarij odnosno terarij sa žičanim poklopcem. Vodite računa o širini žica u kavezu i na poklopcu jer miševi se mogu provući kroz veoma male rupe! Kod akvarija odnosno terarija se preporučuje da umjesto staklenog dna bude plasticna podloga, radi lakšeg održavanja higijene. Potrebno je osigurati mekanu podlogu, uglavnom od drvene piljevine. Uz piljevinu možete ubaciti i sušeno sijeno za grickanje i uređivanje kućice, ali vodite računa da sijeno nije prskano, da nije bilo uz cestu zbog olova iz automobila. Iz tog razloga najbolje je uzeti piljevinu i sijeno iz pet shopa ili domaće proizvodnje..



Miševi vrlo spretno uređuju svoju kućicu, unose u nju piljevinu, sijeno i hranu. Zato preporučamo da kućica bude uzdignuta od dna gajbe, kako se ne bi pri svakom čišćenju remetio interijer koji si je mišić sam napravio.

Čišćenje se obavlja svakih 3 do 4 dana, a po potrebi i češće.


Što se tiče daljnjeg uređivanja kaveza ili akvarija odnosno terarija, pustite mašti na volju. Miš se voli penjati po raznim predmetima, provlačiti se i zavlačiti u rupe. Voli i svoju privatnost pa mu osigurajte dovoljno veliku kućicu u koju se uvijek može zavući. U kućici se osjeća najsigurnije, tako da je najbolje ne uznemiravati dok je u njoj!

Miševi su vrlo inteligentne životinje. Brzo se naviknu na ljudsko društvo. Kada ga izvadite iz kaveza, budite strpljivi i mirni, a miš će vrlo ubrzo sam doći do vas. Vodite računa da na rukama nemate kreme ili parfema, kako bi miš mogao brzo zapamtiti vaš miris. Ako vam počne lizati ruku, stekli ste novog prijatelja. Dok se igrate sa njim pričajte mu, neka se navikne i na vaš glas.

Miš je aktivan i danju i noću, no za nijansu je aktivniji noću. Nemojte ga buditi dok preko dana odmara.
Kavez postavite u blizini ljudi, kako bi se mišonja brzo prilagodio na vaše društvo. Samo pazite da kavez nije na propuhu i da nije izložen konstantnom sunčevom zračenju.

Navike miševa

Kao što smo već rekli, miševi mogu biti aktivni i danju i noću, ali nemojte puno očekivati od njih danju. Budući su miševi vrlo društveni, bolje ih je držati u skupinama. Najbolje je držati dvije ženke, iako je i velika grupa dobra, ukoliko imate dovoljno velik kavez.
Parove mužjaka treba izbjegavati, osim ako su iz istog legla, nikada odvajani, i ako je kavez dovoljno velik da svaki ima svoj prostor (nepoznati mužjaci će se najvjerojatnije tući ).
Držanje mužjaka i ženki treba izbjegavati, ukoliko ne želite imati puno miševa u kratkom vremenskom periodu.

Hrana i voda

Uz piljevinu i kućice bitno je da svom mišu osigurate i odgovarajuću prehranu. Posuda za vodu možda nije najbolje rješenje, jer će miš u njoj najvjerojatnije vršiti nuždu ili će ju u svojoj igri napuniti piljevinom i sijenom. Najbolje rješenje su „flašice“, tzv. pojilice za vodu, koje se mogu naći u svakom pet shopu. Bitno je vodu mijenjati svaki dan. Neki ostavljaju vodu da odstoji kako bi „ispario“ klor iz nje. Hrana se također daje svježa svaki dan.

Hrana za miševe uključuje razne sjemenke, kukuruz, pšenicu, ječam, sjemenke suncokreta i dr. Najviše vole zob, naravno u mješavini sa ostalim, jer je on najhranjiviji i najlakši za probavu. Treba biti pažljiv sa suncokretom jer se miš može previše udebljati ako jede samo suncokret. Također vole sjemenke od bundeve, a posebno svježe sjemenke dinje.

Miševima ne treba davati ništa od ljudske hrane. Strogo je zabranjeno davati im prženu, masnu, slanu i slatku ljudsku hranu! Ako ste u nedoumici što da date mišu, sjetite se nekog njihovog prirodnog staništa (polja, podruma…) i zamislite što miš tamo jede.
I da, miševi imaju veoma brz metabolizam tako da se ne trebate čuditi njegovu teku. A i preslatki su dok jedu. Uhvate prstićima sjemenku i vješto ju grickaju. Vjerujemo da ćete uživati promatrajući ga u tome.

Od poslastica mu uvijek možete dati svježe voće i povrće. Vodite računa da ne dajete hladno voće i povrće kako se mišonja ne bi razbolio. I nikako ne zaboravite oprati voće i povrće!

Higijena miševa

Miš je vrlo čista životinja, kupa se i umiva više puta dnevno, slično kao i mačke. Ne prenosi nikakve zarazne bolesti, naravno, ako ste ga kupili kod uzgajivača ili u provjerenom pet shopu, iako ga ta nesretna priča prati još iz davne prošlosti.

Miša nikada nemojte držati za vrh repa. Ako je baš nestašan možete ga uhvatiti za bazu repa jednom rukom, veoma nježno i veoma blizu tijela, a drugom ga pridržavati! Makar, ni ovo se ne preporučuje često.

Zaključak

Miševi su vrlo zanimljive životinjice. Pružite im ljubav i oni će vam je sigurno znati vratiti. Vjerujemo da se upornost i strpljenje kod ovakve životinjice uvijek isplati i da ćete kupnjom miša steći novog prijatelja. Mišići su jednostavno neodoljiva mala bića koja nam se brzo uvuku pod kožu. Probajte!

Škorpije




Pored popularnih Imperator-a u teraristici se često nalazi i Pandinus Cavimanus, na prvi pogled razlikuju se po veličini, Cavimanus-i su sitniji, i po boji.
Jedna dosta bitna razlika je u ponašanju, dosta su agresivniji od Imperator-a ,i preporuka je ne uzimati ih u ruke jer nisu toliko tolerantne.
Ishranu u prirodi im čine : insekti, žabe, miševi i ostale sitne životinje.
Nastanjuju tropske šume gde prave jazbine među korenjem drveća, kamenja...

Poreklo : Tanzania, Kenya, Congo i Somalia.

Terarijum : minimalne dimenzije terarijuma su d40 x š20 x v30, pošto u zatočeništvu nisu tolerantni jedni prema drugima, ne treba stavljati više jedinki u isti terarijum.

Podloga : tresetna, s tim što mora biti minimum 10cm dubine zbog osećaja sigurnosti, kao naravno i kore drveta ,po neki kamen ,koji će ujedno doprinositi estetici samog terarijuma.

Mužjaci će se zadovoljiti sa jazbinom tik ispod kamena ili drveta, dok ženka voli da je dobro ukopana.
Paziti da treset ne sadrži hemijske dodatke!

Temperatura : dnevna oko 25-30oC a noću pada na 20-22oC. Temperatura je konstantna tokom cele godine. Grejanje se uređuje tako što se grejač „nikako“ ne stavlja ispod terarijuma već na zadnju stranicu terarijuma, jer će škorpija zbog previskoke temperature početi da se ukopava kako bi se sklonila na hladnije mesto i ako se grejač nalazi ispod ,ona se može živa skuvati ,tj. uginuti.

Vlažnost vazduha : 80-90% ,treba povremeno prskati podlogu, jedanput nedeljno otprilike, ali ne treba natapati podlogu već tako da samo površinski sloj bude vlažan.
Moramo uzeti u obzir da su postojbina ove vrste tropske šume tako da im moramo obezbediti visoku vlažnost vazduha.

Voda : mora imati uvek dostupnu posudu sa vodom po mogućstvu veću posudu tako da škorpija može ući cela u nju, to važi za odrasle jedinke, mladi piju sa treseta. U posudi sa vodom trebamo staviti neki kamen kako bi škorpija lakše izašla iz vode jer one vole da se kupaju i ništa nije čudno naći je skroz potopljenu u vodi.

Ishrana : u zatočeništvu osnovna ishrana su insekti koje sami proizvodimo ,kao što su tenebrija,fobasi,dubia,lateralisi...

Veličina : kao što smo rekli na početku, Cavimanus-i su sitniji od Imperator-a ,uglavnom do 15cm.

Ponašanje : agresivna vrsta, ukoliko je isprovocirana moguće da će upotrebiti žaoku i zbog toga je ne preporučuju za prvu škorpiju.

Parenje : što se tiče parenja Cavimanus je dosta teška vrsta ,jer može doći do problema ako jedinka ne nađe pravog partnera,tj. nije spremna i tu nastaje sukob , ukoliko ih ne odvojimo može doći do fatalnog ishoda.

Razlika polova : pogledati ovde

Toksičnost : umereno toksična, ubod je sličan ubodu pčele s tim što kod nekog može izazvati alergijsku reakciju pa se tada obavezno treba javiti doktoru.

Uslovi držanja se ne razlikuju puno od Pandinus Imperatora.

Paukovi



Šta vam je potrebno?

Kada odlučite da nabavite Tarantulu neobhodno je da prvo pripremite odgovarajući smeštaj. Za gajenje jednog primerka najpogodniji je terarijum zapremine 5-8 litara, a pošto se ove životinje kreću i vertikalno po staklu morate obezbediti i odgovarajući stakleni poklopac. Na jednoj strani ćete napraviti nekoliko manjih rupa koje će osiguravati normalnu cirkulaciju vazduha. Za pokrivanje ovih ventilacionih otvora možete upotrebiti i komad mreže za komarce ili stare zavese što će zavisiti od veličine vašeg pauka. Ustajali vazduh je savršena sredina za razvoj bakterija i mikroba što u nekim slučajevima može izazvati čak i smrt, pa treba biti obazriv po ovom pitanju. Važan faktor pri opremanju terarijuma je formiranje odgovarajuće podloge. Postoji veliki izbor materijala koji se može iskoristiti u tu svrhu, pri čemu svaki ima svoje prednosti i mane.

Možete koristiti treset, običnu šumsku zemlju, usitnjenu koru drveta ili kokosova vlakna u kombinaciji sa peskom. Jedino je veoma bitno da je materijal dobro očišćen i opran. Dno možete pokriti mešavinom zemlje i peska, a zatim slojem mahovine što je sigurno najbolje estetsko rešenje ali zahteva redovno održavanje, tj. redovno čišćenje od insekata i parazita. Ako ste početnik najbolje je da nabavite gotovu supstrat podlogu, nakon čega ostaje samo da brinete o vlažnosti podloge koju možete održavati prskanjem ili polivanjem.Tarantule se mogu podeliti na tri grupe, penjače, kopače i moguće kopače, što je veoma bitno jer svaki tip zahteva specifične uslove i uređenje terarijuma. Penjači su dugonogi, izduženog tela i prgavije naravi. Za njih ćete u jedan ili dva ugla smestiti dugačku granu po kojoj se mogu penjati i tako imati pristup svim delovima terarijuma.

Kopačima je potreban dublji terarijum, sa debljim slojem podloge za kopanje i ako im to uskratite sigurno ćete kod ovih ljubimaca izazvati stres a u težim slučajevima i smrt. Kao osnovnu konstrukciju postavite slomljenu glinenu činiju ili veliki komad kore od drveta koju ćete zatim posuti osnovnim materijalom-zemlja, treset, supstrat. Oko postavljenog komada Vaš ljubimac će uskoro sam izgraditi svoj dom, a ako ga postavite u sam ugao terarijuma moći ćete često nadgledati podzemne aktivnosti pauka. Treba da znate da kopači nisu vešti u veranju pa su postavljene grane u ovom slučaju veoma rizične, jer pauk može da padne i ozbiljno se povredi. Kamenje, prirodne i veštačke biljke nisu neophodne za normalan život Tarantula ali će sigurno ulepšati terarijum. Kaktusi nisu baš najbolja ideja jer se pauk može ozbiljno povrediti, mada ćete u knjigama često pronaći ovakve primere koji zapravo imaju za cilj da prikažu prirodna staništa ovih životinja.

Leopard gekon (Eublepharis macularis)



Leopard gekon ili eublepharis macularis je u poslednje vreme veoma popularan ljubimac. Prirodno stanište mu je Iran, Afganistan, Pakistan i severoistok Indije. Shodno poreklu treba mu urediti i terarijum. Dnevna temperatura mora biti od 27 - 32°C, dok bi noćna temperatura u terarijumu trebala biti od 21 - 24°C. Noćna je životina i za razliku od sličnih gmizavaca, nema adhezivne papučice. Ne penje se po zidovima, već boravi na zemlji. Obavezno mu morate napraviti zaklon (šuplji kamen, i sl.) gde će gekon boraviti u toku dana.

Ne preporučuje se da kao podlogu stavite sitni pesak jer ga gekon hoće gutati i to može biti uzrok probavnim smetnjama i ponekad uginuću. Potrebno je za podlogu staviti krupniji granulat. Nemojte stavljati kedrovinu i bor jer su toksični za gekona. Ukoliko se radi o mladom gekonu i ako je dobro hranjen, očekujte da će se presvlačiti svake 2-3 nedelje. Takođe Vam je potrebna mala plitka posuda za vodu. Uređenje terarijuma zavisi od Vašeg ukusa i mašte, ali bez obzira koje materjale izaberete moraju biti zadovoljeni osnovni uslovi.

Leopard gekoni su mesožderi. U zatočeništvu oni jedu: kraljevske crve (zophobas), cvrčke, crve koji su u hrani, voštane crve, zemljane crve, skakavce. Nije preporučljivo davati insekte koji nisu dokazani za sigurnu hranu. Oni mogu biti otrovni za vašeg gekona.Poželjno ih je hraniti pred veče. Ponekad nauče i vole biti hranjeni iz ruke. Za svice ulovljene u toku leta postoji mišljenje da su otrovni za neke reptile.

Potrebno im je davati i dodatke ishrani u obliku kalcijuma i multivitamine. Odraslima treba dodati dodatke kod svakog drugog hranjenja. Ženkama treba davati dodatke uz svako hranjenje kada nosi jaja. Mladima se dodaci daju svaki put pri hranjenju.

Da bi shvatili pojam pravilne ishrane gmizavaca potrebno je poznavati njihovu fiziologiju. Kad gušter pojede neku hranu treba započeti sa varenjem, a to uključuje podizanje temperature tela, ubrzavanje otkucaja srca i veću "brzinu krvotoka" što će uticati na buđenje metabolizma koji će započeti ispuštanje hormona koji podstiču žlezde da proizvode enzime. Ti enzimi utiču na varenje hrane. Kada je samo jedna stepenica preskočena, bilo stalnim uznemiravanjem ili lošim uslovima u terarijumu, gušter će početi odbijati hranu, lagano slabiti i to je početak kraja. Važno je napomenuti da je ključ zdrave ishrane svakog gmizavca u raznolikosti i kvalitet pojedene hrane.

Sva hrana koja se nudi leopard gekonima mora biti živa. Jedino tako percipiraju neki "predmet" kao hranu, u suprotnom je zaobilaze (ne primećuju). Fobasi su primereni samo za veće pripadnike ove porodice, a brašnari su najlošija ishrana i treba je izbegavati. Livadski insekti su obično izvrsna ishrana, bitno je da nisu otrovni ili da ne spadaju u grupu tvrdokrilaca, koji imaju deblji hitinski neprobavljivi oklop.

Biljna hrana koja čini samo 10% ishrane su razne voćne kašice za malu decu, (najbolje prihvataju pasiranu kajsiju, bananu, breskvu, dinju, papaju) koja se u odnosu 50:50 meša s medom i malo vode te se postavlja u male posudice, iz kojih je gekoni ližu. Povremeno je u takve kašice potrebno dodati vitaminsko mineralne dodatke ishrani za gmizavce.

Zelena iguana




Iguane su jedan od najmirnijih kućnih ljubimaca, međutim svaka jedinka je individua i ima svoj karakter. Privržene su vlasniku, ali i svojeglave. Tretiraće Vas onako kako se Vi ponašate prema njima. Kako ovi gušteri narastu i do 2 metra, morate biti svesni da njihov životni prostor mora biti izuzetno velik.

Odakle dolazim?

Zelena iguana u prirodi naseljava tropska područja južne i centralne Amerike. Zbog svoje mirnoće i staloženosti, omiljeni je kućni ljubimac među gušterima. Životni vek im je od 10 - 15 godina.

Gde volim da živim?

Prostor u kojem će živeti Vaša iguana mora da bude izuzetno veliki: dužine barem dve dužine iguane, a visine tri. Kavez mora biti visok jer se iguana penje po drveću i većinu vremena provodi u krošnjama. U unutrašnjost terarijuma treba staviti debele bambusove grane ili platforme za odmaranje i sunčanje. Ukoliko u terarijum stavljate bilje (nije neophodno) ono mora biti neotrovno i čvrsto, po mogućnosti plastično. Temperatura terarijuma mora varirati između 21 i 30°C, ali je važno da postoji razlika između dnevne i noćne temperature, i to za 10 - 15°C. Temperatura im je veoma važna da bi mogli da vare hranu. Ukoliko je preniska, hrana počinje da truli u digestivnom traktu što dovodi do neugodnog mirisa u terarijumu, a dolazi i do slabljenja imuniteta iguane koja postaje neotporna na bolesti i infekcije. Vrlo je bitna i vlaga, a postižemo je svakodnevnim prskanjem mlake vode. Uz neonsku rasvetu koja osvetljava ceo terarijum, potrebno je osigurati i posebnu reflektorsku lampu sa UV sijalicom za sunčanje guštera.

Kako da sa mnom postupate?

Iguane su mirni i staloženi gušteri, ali ne vole previše fizičke kontakte. Ukoliko krenete sa privikavanjem na dodir dok je iguana mlada, imate prilične šanse za uspeh. Mogu se naučiti da Vam stoje na ruci, pa i da se odazivaju na svoje ime. Ukoliko je pažljivo posmatrate, sama će Vam pokazati kuda voli da se kreće, šta voli da jede, gde voli da se sunča, kakve dodire voli, koje su joj osobe zanimljive, a koje nisu. Ima dobro pamćenje i zapamti ukoliko joj se zamerite. Možete da je vodite u šetnju i npr. na more, ali je uvek držite na povodcu.

Šta rado jedem?

80% ishrane iguane čini povrće, 10% voće, a ostatak namirnice koje se povremeno daju. Preporučuje se: zelje, radić, rukola, brokule, repa, tikvica, šargarepa, krastavac, endivija, banane, jabuke, lubenice, dinje, papaja, mango. Bilje se kida ili reže na komadiće, jer iguane ne mogu da žvaču sirovo tvrdo povrće. Od ostalih namirnica povremeno se daju tvrdo kuvana jaja, testenina, kuvani pirinač, hleb, voćni jogurt. Vitaminsko-mineralni dodaci ishrani daju se 2 - 3 puta nedeljno. Posudica sa svežom vodom mora biti uvek u terarijumu, a u njoj će se iguana povremeno i okupati.

Održi me fit i zdravom

Glavni simptomi bolesti kod iguana su: spava sve vreme, otečeni ekstremiteti, ozlede ili otoci po telu, crvenilo ili otok u ustima, proliv, otečeni zglobovi.

Zdravlje

Iguana je zdrava kada:
- Nema otečene ekstremitete
- Usta nisu otečena
- Nema drhtanja tela
- Zglobovi nisu otečeni
- Koža je bez tamnih mrlja ili tačaka
- Ima normalnu stolicu

Razmnožavanje

Iguane dostižu polnu zrelost sa navršenih 18 meseci. Pare se obično u jesen, a nakon 8 nedelja ženka u iskopane rupe u zemlji izleže 28 - 40 jaja. Inkubacija traje 90 - 120 dana.

Volim li društvo?

Iguane nisu baš socijalna bića, ali ukoliko se pripitome i priviknu na svog vlasnika, sedeće Vam na ruci i odazivaće se na ime. Iguana može biti i agresivna ukoliko smatra da je ugrožena njena teritorija, pogotovo u sezoni parenja.

Popis za kupovinu:

- informativni letak o zelenim iguanama
- adekvatan terarijum
- posudica za hranu i vodu
- grejač
- osvetljenje
- UV lampa
- ukrasno bilje
- vitamini i minerali