Kako je nastala Selma - Bijelo dugme

Pesnik i humorista Vlado Dijak je svojevremeno, tačnije 1949. godine, bio zaljubljen u Selmu Borić, koja je pohađala Drugu žensku gimnaziju u Sarajevu, a pošto su joj roditelji živeli u Zenici, često je odlazila kući vozom. Jednom prilikom ponudio se da joj ponese kofere do železničke stanice, ali ni tada nije skupio hrabrosti da joj izjavi ljubav, pa je zato, ispraćajući je sa perona dok mu je ona mahala iz kupea, izgovorio rečenicu koju je kasnije pretočio u hit baladu "Putuj, Selma, i molim te ne naginji se kroz prozor". Ona je za pesmu saznala tek 1962. godine kada joj je otac poslao novinski članak u kojem je bila objavljena "Selma". Tim povodom Srđan Šarenac iz Bosne i Hercegovine snimio je dokumentarac o Selmi Borić u kojem on, dve decenije posle pesnikove smrti, kreće istim vozom kojim je pre pola veka ona otišla i na fakultet u Zagreb, samo što je ovom prilikom otišla da poseti grob Vlade Dijaka. U filmu se mogu čuti i svedočenja Gorana Bregovića, Željka Bebeka, Vuka Krnjevića, pa i njenog bivšem supruga Josipa. Borićeva je pesmu "Selma" prvi put i čula u Zagrebu 1975. godine na koncertu "Bijelog dugmeta", a kada je program završen, otišla je iza bine i rekla Bregi i njegovim kolegama da je upravo ona ta Selma o kojoj pevaju, ali su oni u početku bili sumnjičavi. Selma u filmu priznaje da je i ona bolovala za njim, pogotovu kada je napustio studije u Zagrebu pošto mu je ponestalo novca. U međuvremenu, Borićeva je i sama počela da piše stihove i objavila je zbirku poezije "Selma putuje na fakultet" u kojoj se nalazi i pesma "Sećanje na Vladu".

Uvek sam osećao da u Selmi ima nečeg... u njoj je svih ovih godina živela Selma Borić... i Selma će živeti večno u Selmi