Sve o Baštama i Cveću !!!

Kako zalivati orhideje



Zalivanje orhideja...Zalivanje orhideja ima važnu ulogu u životu ove biljke pa je zato potrebno dobro poznavanje pojedinih vrsta i njihovih zahteva prema vodi.
Orhideje su tropske biljke pa traže zimi temperaturu oko 21 stepen celzijusa, a noću za 4 do 5 stepeni nižu. Neće im škoditi ako noćna temperatura ponekad padne i na 10 stepeni ili se leti popenje na 30.

Kod orhideja razlikujemo period rasta od perioda mirovanja što je posledica uslova života iz domovine gde se smenjuju kišni i sušni periodi.
U periodu rasta orhideje traže mnogo vode i vlažan vazduh. Obično je dovoljno 65% relativne vlage. Problemi sa zalivanjem orhideja se javljaju zbog složenog sastava zemlje u kojoj žive a koja je vrlo propusna jer se sastoji od usitnjene borove kore, korenčića paprati, iseckane mahovine, usitnjenog uglja i treseta. Ova mešavina upija vrlo malo vode zato orhideje treba često zalivati.
Da bismo povećali moć zadržavanja vlage, ovoj mešavini dodajemo veštačka vlakna koja imaju svojstvo upijanja vlage. Preporučuju se posebni ovlaženi plastični podmetači napunjeni mokrim stiroporom koji omogućavaju orhidejama i pristup vlažnog vazduha.

Orhideje traže svetlo mesto i ne vole preblizu da imaju susede. Posle cvetanja kad se u proleće ustale topli dani, možete je smestiti u vrt ispod stabla da je pomalo zaklanja. Možete je prihranjivati specijalnim tečnim đubrivima za orhideje koje se može naći u dobro snabdevenim apotekama i garden centrima, ali samo 2-3 puta u toku celog leta.
U jesen je unesite u kuću i retko je zalivajte, tek toliko da se ne osuši a zimi počnite obilno da je zalivate da bi opet procvetala.

Kako održavati cveće u bašti



Održavanje cveća u sopstvenoj bašti ponekad može biti vrlo naporno i iscrpljujuće. Ali ako to zaista volite, ništa vam neće biti tešo. U ovom članku ćemo vam dati jednostavne savete za održavanje cveća u vašoj bašti.

Kako održavati baštu i učiniti je lepom?

1) Negovanje i održavanje cveća u bašti bi mogao da bude lak posao; imajte na umu da morate da održavate baštu kako bi ostala lepa i kako bi cveće u njoj bilo zdravo. Nakon što ste željeno cveće zasadili morate navodnjavati baštu na dnevnom nivou. Najbolje bi bilo navodnjavati cveće rano ujutru ili kasno popodne nakon što sunce počne da zalazi. Ukoliko se rešite da navodnjavate za vreme jakog podnevnog sunca, možete spaliti vašu baštu. Navodnjavanje bašte na vrelom letnjem suncu može takođe loše da utiče na cveće koje na kraju može da uvene.

2) Pored svakodnevnog zalivanja, ne bi škodilo korišćenje neke vrste đubriva koje će pospešiti rast izabranog cveća. Kao dodatak tome, možete uzeti u obzir neki tip spreja protiv insekata koji nema toksično dejstvo, kako bi obezbedili zdrav rast i dug život vašeg cveća.

3) Odlična bi ideja bila kupovina male drvene ili ograde od gume kako bi dodatno zaštitili vaše cveće. Kao dodatak tome, ukoliko primetite sasušeno ili uvelo cveće; najbolje je izvući suvi deo biljke kako bi ostatak cveta mogao da cveta neometano.

Kako saditi ruže



Kako saditi ruže...Pre nego što se odlučite saditi ruže u svoj vrt, znajte da su njoj još stari Grci dali titulu kraljice cveća. Taj cvet je krasio Veneru i Afroditu.
Ruža ima bezbroj, preko 10.000 vrsta i bilo bi zbunjujuće krenuti u detaljisanje i sve podele na koje se one mogu razvrstati. Naš predlog pri izboru je da odete u najbliži rasadnik, tokom maja i juna, vidite uživo kako koja vrsta izgleda i zapišete njihova imena. Zatim u jesen odete po one koje su vam se najviše svidele, i zasadite ih.
Ruže nemojte birati samo po boji, već obratite pažnju i na njihov rast. Delimo ih u nekoliko grupa: patuljaste puzavice, stablašice i hibridne. Hibridnih danas ima bezbroj vrsta i većina ljudi na ime ruža prvo pomisli na njih.

Ruže možete saditi u proleće i u jesen. U oba slučaja najvažnije je dobro pripremiti zemlju. Bitno je da zemlju dobro isitnite i u rupu ubacite đubrivo, naročito stajsko. Zatim trebate staviti sloj zemlje pa tek onda sadnicu. Poželjno je da dodate i treseta, a ukoliko imate i komposta njega možete staviti direktno uz biljku.
U cvećarama možete kupiti i tresetni supstrat koji stavljate uz koren.

Posle svega toga ružu treba dobro zaliti. Birajući mesto za ruže obratite pažnju da ih ne postavite negde gde nećete moći da uradite odvodnjavanje.
Razmak između ruža može biti oko 0,5 metara mada i to zavisi od sorte. Ono što je potrebno je da to mesto gde zasadite ruže ima bar 5 sunčanih sati dnevno.

Pre sadnje dobro pogledajte sadnicu i makazama joj odsecite sve oštećene delove korena ili nadzemnog dela. Korenje držite u vodi nekoliko sati pre sadnje. Ružu posadite tako da mesto kalemljenja bude odmah ispod površine zemlje.

Ruže treba redovno zalivati, ali ne po lišću. Precvetale cvetove redovno režite. Nažalost, napadaju ih mnoge bolesti i štetočine. Najčešće su to lisne vaši, savijači listova, gusenice i ose a od bolesti to su pepelnica, rđa i crna pegavost. Za sve te bolesti postoji lek u dobro opremljenim apotekama. Imajte na umu da su dobro negovane i pravilno gajene ruže vrlo otporne i da im nije neophodna česta primena hemije.
Sorte birate sami ali uvek pazite na to da ruže moraju dominirati prostorom, jer ipak su one kraljice cveća. Pred zimu i hladne dane ih obavezno treba zaštiti od mrazeva. Dovoljno je da oko korena stavite treset ili kompost a zatim suvo lišće i granje od četinara. U proleće sve to sklonite, okopajte ih i orežite.
Većina ruža će vas već u maju očarati prelepim cvetovima, kao nagradu za vaš trud oko njih…

Kako gajiti kaktuse



Kako gajiti kaktuse...Želite znati kako treba gajiti kaktuse? Na pravom ste mestu.
Kaktusi spadaju u grupu sukulenata i predstavljaju biljke sa više ili manje bodlji. Naravno ovo je pojednostavljen opis ali za početak dovoljno. Pravi ljubitelji kaktusa će kad postanu strastveni uzgajivači, u specijalizovanim knjigama ući u tajne kaktusa i njihovu sistematizaciju koja ponekad i iskusnim botaničarima zadaje mnogo problema.

Kaktusi se kod nas uzgajaju uglavnom kao kućne biljke. Poreklom su iz toplih i sušnih krajeva: pustinja Australije i Afrike, a najčešće Južne, Srednje i Severne Amerike. Vrlo su skromni pa odgovaraju onima koji bi hteli imati biljke u kući ali nemaju mnogo vremena za njih. Čak i kada odu na odmor ne moraju nikoga moliti da ih zaliva jer će kaktusi strpljivo čekati njihov povratak. Većina kaktusa ne zauzima mnogo prostora pa odgovaraju i manjim stanovima. Karakterističnih su oblika a cvetovi su pravilni, lepih i čistih jasnih boja. Cvetovi im ne traju dugo ali neki kaktusi naročito člankoviti okite se sa toliko cvetova da izgledaju kao buket.

Kod nas je još uvek teško može naći mešavina zemlje za kaktuse pa zato lako možete sami napraviti željeni sastav koji će dati dobre rezultate. Pomešajte jdnake delove peska, humusa i iliovače. Pesak mora biti potpuno ispran i čist a ilovača je dobra sa krtičnjaka.

Iako kaktuse uporno ubrajamo u sobne biljke, oni vole provesti leto napolju na zaklonjenom mestu. Zimi ih obavezno unesite u kuću i držite na temperaturi oko 5 stepeni celzijusa, i zalivajte ih vrlo retko. To znači samo nekoliko puta u toku cele zime, jer je to period njihovog mirovanja.

U proleće i jesen zalivajte ih svakih deset dana, a leti svakih pet. Iako su to skromne biljke to ne znači da im ne treba baš nikakva nega. Prihranjujte ih posebnim đubrivom za kaktuse. Držite se uputstva i ne prihranjujte ih prečesto. Retko ih napadaju insekti i bolesti mada i za to postoje određeni pesticidi.
Ipak, budite bez brige oko insekata i dovoljno je da ih pravilno gajite.

Kako održavati fikus



Pre nego što vas uvedemo u svet održavanja fikusa, vratimo se malo kroz istoriju da saznate neke zanimljive podatke.
Još kod starih rimljana reč fikus je značila smokva. Poznato je oko 1000 vrsta fikusa i među njima ima dosta vrlo cenjenog sobnog bilja ali takođe i ogromnih grmova.

U ovom članku ćemo se naravno baviti samo saksijskim vrstama koje se kod nas najčešće uzgajaju. Najpoznatiji su svakako Ficus elastica sa zelenim lišćem, ficus decora sa crvenim i sve omiljeniji ficus benjamin.

Ficus Elastica
- Vodi poreklo iz Indije, Malajskog arhipelaga i u svojoj domovini naraste do visine od 25m. I kao saksijska biljka može narasti do većih razmera pa ga prekraćujemo (podmlađujemo) što dobro podnosi. Često iz stabljike istera vazdušno korenje koje urasta u zemlju i pribavlja dodatnu hranu, vazduh i vodu. Možemo ih ostaviti ako nam ne smetaju.

Ficus Benjamin
- Sitnolisna vrsta fikusa koja ima lišće nalik limunovom. Grane su mu obešene pa podseća na brezu. Otporan je pa će se u proleće oporavitičak i ako zimi odbaci mnogo lišća zbog pretoplog vazduha ili promaje.

Svim fikusima, posebno velikolisnim treba više vremena za prilagođavanje na sobne uslove. Zato ih ne smemo premeštati niti okretati. Traže svetao prostor i to sa svih strana.
Ako se teški listovi zbog greške u odgajanju (promaja, niska temperatura, suša) obese, neće se više dići u prvobitni položaj osim ako se ne podupru.

Svi fikusi zimi traže kraći odmor. Idealna temperatura u tom periodu im je od 10 do 15 stepeni Celzijusa. Na ovaj odmor privikavamo ih postepeno. Ako imaju premalo vlage, listovi će se poviti.

Preko leta im treba dosta ustajale vode i traže veliku vlažnost vazduha, pa ih moramo prskati. Naravno u svemu tome ne treba preterivati. Zbog viška vlage listovi dobijaju crne mrlje i otpadaju.
Sa listova je najbolje vlažnom krpom brisati prašinu. Zemlja koja im odgovara je kombinacija baštenske, ilovače, malo peska i komadića uglja. Naravno, možete kupiti i gotovu smešu u specijalizovanim radnjama. Dobro obratite pažnju na renomiranost proizvođača.
Biljke presađujemo samo kad moramo, znači kad pukne saksija ili kad korenje počinje da izdiže biljku iz saksije.

Fikusi traže mnogo đubriva u vreme vegetacije zato ih svake sedmice zalivajte tečnim đubrivima (0,2-0,3%) koje možete naći u apotekama. Ako fikusima obezbedimo potrebnu temperaturu obično su zdravi. Niske ili previsoke temperature posebno zimi izazivaju trajno opuštanje listova pogotovo ako ima jako malo svetlosti. Obolele listove moramo otkinuti i spaliti.
Na uveženim biljkama često se mogu naći štetni insekti. Najčešći je crveni pauk. On se najčešće nalazi na glavnoj žili a uništava se galecronom, keltanom ili nekih njihovim paralelama.

I za kraj objašnjenje kakve veze ima fikus sa smokvom, tj odakle baš takvo ime i prevod. Ako mu otkinete list videćete belu lepljivu tečnost koju vidite kad berete smokve. Uostalom smokva koja raste u našim krajevima se upravo i zove Ficus carica.

Kako pobediti biljne vaši



Biljne vaši..Biljne vaši (Aphididae), iako male i mekog tela, veoma su uspešna grupa insekata štetočina koji isisavaju biljne sokove, a mogu prenositi i viruse koji ometaju rast biljke. Ukoliko se zapate, samo je pitanje vremena kada će se vaš vrt pretvariti u pustoš. Zato se ponašajte u stilu „ bolje sprečiti nego lečiti“.

• Često proveravajte biljke jer samo jedna vaš može da izleže 80 mladih nedeljno.

• Obratite pažnju na donji deo grana i lišće.

• Pažljivo pregledajte tek kupljene biljke pre nego što ih smestite u svoju baštu ili sobu.

Ako uprkos svim merama opreza ipak primetite vaši, odmah ih poprskajte jakim mlazom vode. Obično se ne vraćaju na poprskana mesta, ali ostaju tamo gde mlaz nije dopro.

Biljne vaši često formiraju kolonije na nekim delovima biljke. U tom slučaju nemojte žaliti da ga odsečete.

Nanošenje dodatnog đubriva može biti korisno, ali ne u velikim količinama. Tako ćete “gojiti” vaše biljke za biljne vaši koje i same vole neke sastojke đubriva.

1) Kupite insekte predatore koje se hrane ovim štetočinama.

2) Oslobodite se mrava! Oni su prirodni saveznici biljnih vaši jer vole da se hrane njihovim izlučevinama i zato ih štite od predatora. Takođe ih prenose sa biljke na biljku.

3) Vodite računa o tome koje biljke unosite u svoj vrt! Neke od njih privlače biljne vaši kao breza, na primer. Umesto toga posadite slatki komorač, nanu i belu detelinu jer su skloništa predatora koje privlači cvet nevena.

4) Ako želite da probate nešto sasvim neobično – iseckajte oljuštenu bananu i stavite u zemlju oko biljke koju su napale vaši. Stari ljudi se kunu da ova tehnika funkcioniše kao magija.

5) Najlakši način je da kupite neko sredstvo u biljnoj apoteci što ne znači da je i najbolje. Pokušajte sa insekticidom domaće radinosti: pomešajte dve kašičice blagog deterdženta za veš ili sudove u litarskoj boci mlake vode i poprskajte zaražene delove biljke. Tako ćete uništiti voštane prevlake na telu vaši što izaziva smrtonosnu dehidraciju.

Kako započeti baštu



Kako započeti baštu...Želite započeti sopstvenu baštu a ne znate kako? U ovom tekstu ćemo vam pomoći u tome. Baštovanstvno je jedan od najpopularnijih hobija u Americi. Ukoliko ste se tek odnedavno uselili u kuću i želite da vidite u čemu je draž svega toga, evo par saveta o tome kako možete započeti svoju baštu.

1) Počnite sa malom baštom. Odaberite osunčani deo vašeg dvorišta površine 5×5. Baštovanstvno može da bude frustrirajuće ukoliko se odlučite za prostor koji je veći od onog koji ste planirali.

2) Pre nego što započnete bilo šta, uklonite sav korov iz bašte. Korov ima osobinu da se stalno iznova pojavljuje, tako da znate šta možete da očekujete. Izvadite ga čim ga ugledate.

3) Prevrnite zemlju lopatom kako bi je omekšali. Ukoliko vam je zemlja tvrda, cveću će biti teže da izraste. Ukoliko imate tvrdu zemlju u dvorištu, polijte je vodom dan pre okopavanja bašte kako bi je omekšali. Stavite neko gnojivo pre mešanja i dobro je pomešajte pre zasada.

4) Polijte pripremljenu zemlju pre nego što zasadite cveće. Korenje cveća nikada ne bi smelo da dođe u kontakt sa suvom podlogom.

5) Opredelite se za sadnju cveća koje ste uzeli iz odgajivačnice, pre nego za sadnju semeni. Za potonje će vam biti potrebno veće iskustvo. Za početnika je bolje saditi manje biljke.

6) Opredelite se za biljke koje dobro uspevaju na podneblju u kom živite. Egzotične biljke sačuvajte za kasnije periode vaše baštovanske ‘karijere’. Konsultuje lokalnu instituciju za uzgoj raznih vrsta biljaka za one biljke koje dobro uspevaju na vašem podneblju.

7) Navodnite zemlju odmah po zasadu biljaka kako bi slegli zemlju oko istog. Nemojte dodavati đubrivo pre nego što vidite mladice.

Uživajte! Praćenje rasta vaših biljaka je jedna od zanimljivijih stvari kod baštovanstva.

Kako zalivati cveće



Zalivanje cveća je jako bitno ako ga želite održati u životu. Ukoliko vam se dešava da vam cveće stalno vene, a ne znate zašto – razlog vrlo često zna biti u zalivanju. Svakoj biljci je potrebna različita količina vode, a to zavisi od vrste, veličine i mesta gde je biljka zasađena. Zbog toga je nemoguće dati tačan podatak koliko je potrebno zalivanja i koliko često. Bilo kako bilo, evo par jednostavnih metoda uz pomoć kojih možete utrvditi da li je vašem cveću potrebno zalivanje i koliko često.

1) Gurnite mali prst u zemlju, ako je zemlja suva i trvda treba da se zaliva.

2) Da bi preciznije procenili količinu vode prilikom zalivanja, neophodno je da koristite obe ruke. Kada sipate jednom rukom vrlo lako se može desiti da omanete i da sipate isuviše vode.

3) Još jedan način je da sipate malo po malo vode i da čekate da zemlja upije vodu. Ponavljajte postupak dok voda ne krene slabo da curi na dnu saksije.

4) Ako vam se ipak desi da previše zalijete svoje cveće, prospite višak vode koji se sakupio u ispod saksije ili na tanjiriću.

5) Mnoge biljke jako loše ili čak uopšte ne podnose tuširanje, stoga je najbolje zalivati ih isključivo preko zemlje.

Napomene:

- Kada nabavite cveće ili biljku, obavezno se u startu raspitajte o količini i učestalosti zalivanja za tu biljku.

- Najbolje je svakodnevno proveravati prstom da li je zemlja vlažna.

- Biljkama u toplijim prostorijama ili postavljenim u blizini radijatora je potrebno znatno više i češće zalivanje, nego biljkama koje su u dvorištu ili na terasi.

Kako zalivati voće



Zalivanje voća...Da bez vode nema života zvuči pomalo otrcano, ali je tačno, zato je tema ovog članka – zalivanje voća. Sve je uzalud, i plodna zemlja, i najbolje sorte, i kvalitetna đubriva, i sve ostalo, ali ako nema dovoljno vlage, voća će bolovati a može se i osušiti. Biljka hranu preko korena može primati samo ako je otopljena u vodi.

Potreba za vodom je najveća u proleće kada počinje vegetacija, kad se na biljki stvara lisna masa, otvaraju cvetovi, oprašuju i kad se stvaraju plodovi. U većini naših krajeva padavina ima dovoljno pa je zalivanje voća neophodno u prve 3 godine. Kasnije ćete redovnom obradom zamljišta osigurati voćki dovoljno vlage. Naravno u nekim periodima suše i stare voćke je neophodno zalivati.

Nedostatak vode ne podnose sve voćke jednako. Breskva najteže ponodsi sušu. Takođe, opasan je i višak vode ako se zadržava u sloju korenovog sistema. Tada koren neće imati dovoljno vazduha.

Leti kad su visoke temperature prekopajte plitko zemlju oko voćke da bi se kroz pukotine sprečilo oticanje vode ili njeno isparavanje. Posle kiše obavezno razbijte tvrdu koricu koja se stvara na površini zemlje. Imajte na umu da je veličina korena približna veličini krošnje. Leti vlagu može sačuvati pokrivanjem tla oko biljke raznim materijalima, najčešće pokošenom travom. Preko toga ćete vršiti prihranu rastopljenim đubrivima.
Ipak to malčiranje može imati i negativnu stranu. U travi se mogu nastaniti štetni insekti ili glodari.
U novije vreme, da bi se zadržala vlaga, tlo se prekriva crnom plastičnom folijom. Mada, neka lična iskustva su pokazala da to i nije baš dobro, jer voćaru amateru nije presudan samo prinos već i lepota vrta koja bi time bila narušena.

Sve u svemu, u sušnom periodu bitno je voćku dobro zaliti u jutarnjim ili večernim satima na 7-15 dana. Dan posle toga, prekopajte zemlju ispod krošnje i to če biti dovoljno.