BLEKIJEV SVET


 
PrijemPortalGalerijaTražiRegistruj sePristupi

Delite
 

 Rase mačaka

Ići dole 
AutorPoruka
Angie
______
______
Angie

Broj poruka : 7787
Datum upisa : 29.03.2011
Godina : 53
Lokacija : Kostolac...:)))
Raspoloženje : beogradsko...:)))

Rase mačaka Empty
PočaljiNaslov: Rase mačaka   Rase mačaka EmptyNed Okt 30, 2011 3:49 am

Škotska klempouha mačka

Rase mačaka 1


Škotska klempouha mačka

Mada je škotska klempouha mačka nastala u Škotskoj, kad je Vilijem Ros 1961. godine u leglu mačića iz svoje odgajivačnice otkrio jedno sa preklopljenim ušima i potrudio se da u daljem uzgoju fiksira ovu osobinu, ona nije doživela punu afirmaciju u svojoj postojbini, a razna felinološka udruženja širom Evrope čas su priznavala ovu rasu, a čas je osporavala.

Međunarodna felinološka federacija (Fife), potpuno je zanemarivala ovu mačku, a uz to su o njoj kružile i razne neproverene tvrdnje, poput one da pati od zaraza izazvanih ušnim parazitima i da je sklona gluvoći.

Priznavanje

Na svu sreću, potpuno neosnovane glasine koje su se širile o ovoj mački, nisu sprečile Amerikance da joj poklone punu pažnju i divljenje. Prvi primerci škotske klempouhe mačke, Džoj, Džudi i Hester, prešli su okean 1970. godine, da bi ova rasa sa preklopljenim ušima nekoliko godina kasnije bila priznata u okviru svih američkih felinoloških organizacija. Tek mnogo kasnije stekla je obožavaoce u Evropi i raznim zemljama širom sveta. Ova mačka, koja se svojim neobičnim izgledom već na prvi pogled izdvaja od ostalih rasa, obično izaziva oprečne reakcije: ili vas odmah osvoji, ili vam se uopšte ne dopada.

Zanimljivo je da se preklopljene uši, kao glavna odlika ove rase, formiraju tek od treće nedelje života, pa u prvom trenutku, neposredno posle rođenja, ne možemo znati da li će mačići imati preklopljene uši, ili će one ostati uspravne. Ovo je odgajivačima zadavalo velike brige, dok septembra 2009. godine, u felinološkoj organizaciji LOOF nije promenjen standard, tako što su u okviru ove rase ravnopravno priznata četiri varijeteta: škotska klempouha, škotska sa uspravnim ušima, poludugodlaka klempouha i poludugodlaka sa uspravnim ušima. Dva poludugodlaka varijeteta svrstana su pod nazivom “hajlend”. Bez obizra na to da li imaju preklopljene ili uspravne uši, kratku ili poludugačku dlaku, sve ove mačke nose iste gene i pripadaju istoj rasi.

Položaj ušiju škotske klempouhe mačke zavisi od gena koji određuje ovu osobinu, a dominantan je samo kod jednog roditelja i prisutan kod mačića sa preklopljenim ušima od samog rođenja. Inače, škotska klempouha mačka uvek je rezultat parenja jedinke sa preklopljenim i jedinke sa uspravnim ušima. Kad je reč o samom preklopu, treba imati na umu da on može biti jednostruk ili dvostruk. Kako ovo nije uvek očigledno, uši treba posmatrati sa strane. Ako je preklop u obliku slova “v”, onda je jednostruk, dok onaj u obliku slova “w” smatramo dvostrukim.

Osobine

Škotska klempouha mačka je sva okruglasta, počevši od široke glave zaobljenih linija i punih obraza, do kratkog, širokog nosa i njuške koja se savršeno uklapa u konture lica. Vrh nosa je u istoj liniji sa bradom. Praktično, ova mačka je sva sastavljena od oblina. Lice joj je u obliku kruga, a oči takođe okrugle i širom otvorene. Razmak između očiju je dovoljno velik da bi istakao dužinu nosa. Boja očiju je u skladu sa bojom dlake, a pri ocenjivanju je najvažnije da budu što intenzivnije obojene i što sjajnije.

Kod ove rase uvek su u prvom planu uši koje su srednje veličine ili male, sa zaobljenim vrhovima i širokom osnovom, a preklopljene su tako da dopiru do čela, pa izgleda kao da mačka nosi kačket. Sudije daju prednost malim i dobro preklopljenim ušima. Ova mačka ima široko, kompaktno i snažno telo, krupnih kostiju i jake muskulature. Noge su srednje dužine ili kratke, nešto duže od tela, a šape čvrste i okruglaste. Rep je u osnovi debeo, a njegova dužina iznosi dve trećine dužine tela.

Škotska klempouha mačka ima kratku i gustu dlaku, sa debelom poddlakom, koja predstavlja izvrsnu zaštitu od hladnoće. Dozvoljene su sve boje dlake, osim lila, čokoladne i colourpoint. Standard prihvata i silver (srebrnu) i dimnastu, kao i kombinacije tabby sa belom, ili bele sa dimnastom.

Jedini problem odgajivača ovih mačaka predstavlja izbor jedinki za parenje, koji treba shvatiti veoma ozbiljno.

Nije dozvoljeno parenje između dve klempouhe jer postoji mogućnost da se kod mačića pojavi osteohondrodisplazija, urođeno oboljenje koje izaziva deformacije skeleta. Zato se, prema preporuci LOOF treba ograničiti na parenje između škotskih i hajlend klempouhih sa škotskim i hajlend mačkama sa uspravnim ušima, kao i sa britanskim kratkodlakim i dugodlakim mačkama. Sve mačke sa uspravnim ušima, škotske ili hajlend, pare se međusobno.

Mačići iz ovih kombinacija biće škotski i hajlend, sa preklopljenim ili uspravnim ušima.

Iskustva odgajivača i ljubitelja ove rase pokazuju da je ovo snažna i otporna mačka koja se lako prilagođava različitim uslovima, pa je možemo svuda voditi sa sobom, a uz to se dobro slaže sa psima i drugim mačkama. Laka je za vaspitavanje i veoma stabilnog karaktera, pa njeno prisustvo deluje veoma umirujuće na ukućane.

Štaviše, ne zahteva neku posebnu negu. Dovoljno je da joj jedanput nedeljno lepo iščetkate dlaku, ili malo češće u periodu linjanja. Ovo, naravno, ne važi za mačke hajlend varijeteta, sa poludugačkom dlakom, kojima je neophodno redovno četkanje. Nega ušiju takođe ne predstavlja nikakav problem i ne razlikuje se od one kod drugih rasa mačaka.

Standard

Glava: okrugla njuška sa punim obrazima i kratkim, širokim nosem.
Uši: male i preklopljene ka napred.
Oči: krupne i okrugle, širom otvorene i lepo razmaknute.
Telo: masivno i zaobljeno.
Rep: širok u osnovi i sužava se ka vrhu.
Šape: okrugle i kompaktne.
Noge: srednje dužine, u skladu sa dužinom tela.
Dlaka: kratka i gusta.
Boje: sve osim lila, čokoladne i colourpoint.
Dimenzije: ovo je mačka srednje veličine, teška 3-5 kg.

Karakter

Škotska klempouha mačka je mirna, retko se oglašava mjaukanjem i uopšte nije agresivna. Lepo se slaže sa psima i drugim mačkama, veoma je prilagodljiva i ne stvara nikakve probleme. Može da živi u stanu i dobro podnosi odsustvo vlasnika, pod uslovom da joj poklanja dovoljno pažnje kad se vrati kući.
Nazad na vrh Ići dole
Angie
______
______
Angie

Broj poruka : 7787
Datum upisa : 29.03.2011
Godina : 53
Lokacija : Kostolac...:)))
Raspoloženje : beogradsko...:)))

Rase mačaka Empty
PočaljiNaslov: Re: Rase mačaka   Rase mačaka EmptyNed Okt 30, 2011 3:50 am

Norveška šumska (NFO) mačka

Rase mačaka Norveskasumskamacka


Prisutna još u skandinavskim mitovima kao saputnica Freje, boginje plodnosti i ljubavi, a kasnije i u mnogim nordijskim predanjima, gde je predstavljena kao “vilinska mačka”, sposobna da ispuni svaku želju, norveška šumska mačka ili skogkat spominje se i kao verni pratilac Vikinga.
Prema starim zapisima, Vikinzi su još u osmom veku držali ove mačke na svojim brodovima, kako bi ih branile od glodara. Pretpostavlja se da današnje norveške šumske mačke potiču od nekoliko jedinki koje su ovi vrsni moreplovci doneli sa putovanja po Bliskom istoku.

Evolucija

Da bi se prilagodila nordijskoj klimi, ova mačka je razvila neke fizičke osobine, kao što su impozantan stas i bogato krzno, koji su i danas njene najvažnije odlike. U stvari, ova rasa nije plod veštačke selekcije, nego prirodne evolucije koja se kasnije odvijala pod nadzorom čoveka. Život u nordijskim zemljama doprineo je da ova mačka postane snažna i izdržljiva, sa gustim i nepromočivim krznom, otpornim na sve nepogode. Druga karakteristika norveške šumske mačke, bogata ogrlica oko vrata koja dopire do polovine grudi, znatno doprinosi njenom divljem izgledu. Ovaj utisak je pojačan kićankama na vrhovima ušiju, koje prema standardu rase nisu obavezne, ali su poželjne.

Prvi primerci ovih mačka prikazani su u Norveškoj 1969. godine. Posle priznavanja rase u Oslu, 1972. godine, izrađen je prvi standard, a dve godine kasnije, ova mačka je prihvaćena i u okviru Svetske organizacije. Od tog trenutka, norveška šumska mačka je krenula u osvajanje sveta, gde je stekla brojne obožavaoce. Standard norveške šumske mačke je 1987. godine malo izmenjen, da bi se izbegle zamene sa mejn kunom, pošto između ove dve rase postoje velike sličnosti. Poput mejn kuna, i ova mačka spada u krupne rase. Mužjaci ponekad dostižu težinu od desetak kilograma, mada su u proseku teški šest do sedam kilograma. Ženke su znatno manje i lakše, sa prosečnom težinom od četiri kilograma.

Građa

Skladno građena, sa dugačkim nogama, norveška šumska mačka ima trouglastu glavu, sa ravnim profilom bez stopa i čvrstom bradom. Glava mužjaka je malo šira nego kod ženke, a uši su lepo razmaknute i na vrhovima zaobljene. Iznutra su bogato odlakane i mogu se završavati kićankama, kao kod risa, što se veoma ceni na izložbama. Oči su krupne, bademaste i blago iskošene, a najpoželjnije boje su zelena i zlatno-žuta.

Telo je krupno i robusno, što doprinosi utisku da je ovo veoma snažna mačka. Zadnji deo leđa je blago uzdignut u odnosu na ramena, zbog toga što su zadnje noge duže od prednjih. Šape su velike i zaobljene, sa gustim pramenovima dlake između prstiju. Rep kod ovih mačaka je dugačak, gusto obrastao dlakom, visoko uzdignut i sužen pri vrhu.

Glavna odlika norveške šumske mačke je raskošno krzno koje se sastoji od sjajne, glatke i nepromočive dlake i veoma guste, vunaste poddlake.

Dužina dlake nije svuda ista, s tim što je na ramenima kraća, postepeno se produžava prema leđima i bokovima, a najduža je na gornjem delu zadnjih nogu i oko vrata, gde obrazuje bogatu ogrlicu.

Sa izuzetkom čokoladne, lila, cimetaste i srnaste, dozvoljene su sve boje dlake, kao i bele šare svih veličina, bez obzira na boju podloge. Postoji mogućnost da norveška šumska mačka bude i potpuno bela. Dužina i gustina dlake menjaju se u zavisnosti od godišnjeg doba, pa je krzno leti kraće i bez okovratnika. Na felinološkim izložbama kvalitet dlake predstavlja jedan od najvažnijih kriterijuma prilikom ocenjivanja.

Karakter

Uprkos svom divljem izgledu, ova mačka je veoma pitome naravi i potpuno joj odgovara život u gradskim uslovima. Mače odgajeno u stanu savršeno se prilagođava životu u zatvorenom prostoru, pod uslovom da mu omogućimo da slobodno razvija svoje sposobnosti i da mu poklanjamo dovoljno pažnje. Veoma inteligentna, norveška šumska mačka je sposobna da učestvuje u raznim igrama, od onih sa loptom do igre žmurki. Lako ćemo je naučiti da ide na povodniku kao pas.

Kad se opisuje norveška šumska mačka, najčešće se koristi termin “uravnotežena”, što podjednako odgovara njenom fizičkom izgledu u kojem ništa ne narušava opšti sklad, kao i njenoj blagoj naravi. Uprkos divljem izgledu, ovo je prava “kućna mačka”, izuzetno privržena vlasniku i neverovatno nežna i strpljiva sa decom. Veoma je druželjubiva u odnosu na posetioce i spremna da se svakome umiljava. Jedina mana joj je što ne podnosi samoću, pa stalno traži društvo čoveka ili životinja.

Obožava da se igra, pri čemu, s obzirom na svoju veličinu i težinu, pokazuje neverovatnu spretnost. Iz vremena dok je živela u divljini, uspela je da sačuva niz izvanrednih sposobnosti koje joj pomažu da se spretno vere i skače, da bude izvrstan lovac i da vlada ribolovačkom veštinom. Prilično brbljiva, ova mačka ima prijatan i blag glas koji je u potpunoj suprotnosti s njenim impozantnim dimenzijama. Uz norvešku šumsku mačku je lako živeti, pošto se brzo prilagođava svakoj situaciji. Druželjubiva je u odnosu na druge životinje i veoma umiljata prema svima, naročito prema deci.

Standard

Glava: srednje veličine, trouglasta, sa blago zaobljenim čelom, pravim nosom, bez prevoja i stopa.

Uši: srednje ili velike, sa širokom osnovom, povijene unapred. Poželjne su kićanke na vrhovima, kao kod risa.

Oči: krupne, bademastog oblika i blago iskošene. Dozvoljene su sve boje, bez obzira na boju dlake.

Telo: dugačko i kompaktno, sa snažnim kostima i širokim grudima.

Noge: prilično dugačke u odnosu na telo, snažnih kostiju i mišićave. Zadnje su duže od prednjih.

Boje: dozvoljene su sve boje osim čokoladne, lila, cimetaste i srnaste.

Dlaka: sastavljena od vunaste poddlake, koja daje utisak debljine, i dugačke, nepromočive i sjajne dlake. Na ramenima je kraća i postepeno se produžava na ostalim delovima tela. Dlaka oko vrata obrazuje bogatu ogrlicu koja dopire do grudi. Gornji delovi zadnjih nogu takođe su bogato odlakani. Pokrivna dlaka se kod mačića razvija tek u šestom mesecu. Kvalitet dlake je mnogo važniji od njene boje. Dozvoljene su sve bele šare, bez obzira na veličinu i mesto.

Razlike

Norveška šumska mačka i mejn kun spadaju u krupne rase koje najverovatnije imaju zajedničke pretke. Mada naizgled veoma slične, ove dve mačke se ipak razlikuju, pre svega po veličini i obliku glave. Mejn kun je veći od norveške šumske mačke, sa drukčijom teksturom dlake koja kod ove rase nema vunastu podlaku. Glava norveške šumske mačke je trouglasta, sa ravnim profilom, a oči su joj bademaste i iskošene, dok je kod mejn kuna kvadratnog oblika, sa krupnim, okruglim očima.

Opstanak

Pošto je nekada uglavnom živela u norveškim šumama i retko zalazila na seoska imanja, gde su je držali da bi tamanila miševe i druge glodare, ova mačka bi verovatno nestala da nije bilo onih koji su, oduševljeni njenim izgledom i raskošnim krznom, odlučili da se pozabave i njenom sudbinom. Tako su se tridesetih godina prošlog veka norveški odgajivači zainteresovali za ovu rasu i krenuli sa selekcijom, više zbog toga da bi sprečili njeno ukrštanje sa drugim rasama, nego da bi uneli stvarne promene. Zbog toga su današnje norveške šumske mačke u velikoj meri sačuvale fizičke osobine svojih predaka.
Nazad na vrh Ići dole
Angie
______
______
Angie

Broj poruka : 7787
Datum upisa : 29.03.2011
Godina : 53
Lokacija : Kostolac...:)))
Raspoloženje : beogradsko...:)))

Rase mačaka Empty
PočaljiNaslov: Re: Rase mačaka   Rase mačaka EmptyNed Okt 30, 2011 3:51 am

Peterbald (PEB) mačka

Rase mačaka 220px-Tamila


Peterbald je nastao 1994 godine u ruskom St. Petersburgu kao rezultat eksperimentalnog sparivanja ruske bezdlake mačke Donski Sfinks sa ženkom orijentalne kratkodlake mačke. U Rusiji je prihvaćena 1996 godine a međunarodna felinološka organizacija TICA prihvatila ju je 1997 godine u eksperimentalnom statusu. Prva peterbald mačka stigla je u SAD 2006 godine. Peterbald je izgledom poput bezdlake orijentalne kratkodlake mačke. Pri uzgoju je dozvoljeno daljnje ukrštanje sa orijentalnim i sijamskim mačkama. U leglima se pojavljuju bezdlaki mačići, kao i mačići kratke dlake. Peterbald je po naravi društvena, komunikativna, znatiželjna, tolerantna i inteligentna mačka. Tijelo joj je izduženo, mišićavo, elegantno i ima visoke noge. Glava je izduženog klinastog oblika sa dugim nosom. Oči su velike i ukošene. Uši su vrlo velike i široko razmaknute. Rep je dugačak i pokretljiv.
Nazad na vrh Ići dole
Angie
______
______
Angie

Broj poruka : 7787
Datum upisa : 29.03.2011
Godina : 53
Lokacija : Kostolac...:)))
Raspoloženje : beogradsko...:)))

Rase mačaka Empty
PočaljiNaslov: Re: Rase mačaka   Rase mačaka EmptyNed Okt 30, 2011 3:52 am

Snowshoe (SNO) mačka

Rase mačaka Snowshoee

Snowshoe (SNO) pasmina mačaka je nastala u SAD-u ranih šesdesetih godina prošlog veka ukrštanjem Sijamske i Američke kratkodlake mačke. Njena težina se kreće od 2,5 do 5,5 Kg. Izuzetno je prilagodjena životu u kućnim uslovima. Veoma je ljubazna i po malo nestašna mačka. Može se reći da je prema karakteru pokupila sve lepe osobine od svojih predaka Sijamke i Američke kratkodlake.

Izvod iz standarda

Snowshoe je srednje velika kratkodlaka mačka u kojoj se sjedinjuju sve karakteristike njenih orijentalnih predaka. Nije prevelika ni premala, čvrste je građe, mišićava i iznenađujuće snažna i okretna.

* Glava je oblika širokog modifikovanog klina, blago zaobljenog oblika. Srednje je dužine u skladu sa telom. Vrh glava je blago zaobljen, čelo blago pljosnato, istaknutih jagodičnih kostiju zaobljenog oblika. Nos ravan, srednje dužine u skladu sa ostalim delom glave. Blago nagnut prema čelu u profilu pokazuje dve zasebne ravnine, njuška duga, ne preširoka, ne špicasta ni četvrtasta, mekanog i blagog prelaza između njuške i obraza, jaka brada.
* Uši su široke na osnovi, blago zaobljenih vrhova, srednje do srednje velike u skladu sa telom. Produžuju oblik klina, oskudno obrasle, budnog izraza.
* Oči su oblika oraha, nešto duže nego šire, ukošene prema osnovi uha, razmaknute jedno od drugog za širinu oka i ne smeju biti isturene. Spoljnji ugao oka mora biti u ravni sa osnovicom uha. Izražajne su, sjajne i blistajuće plave boje.
* Telo je dugo i čvrsto, srednje građe kostiju, srednje mišićavo. Vrat srednji u skladu sa telom. Okretno i uravnoteženo.
* Noge su dobre dužine u odnosu na telo, srednje koštane građe. Zadnje noge nešto su duže od prednjih što ostavlja utisak da se linija leđa uzdiže prema nazad. Šape su kratke i ovalnog oblika.
* Rep je srednje dug do dugačak, širi pri dnu i sužava se prema vrhu.
* Krzno je kratko bez poddlaka, mekano i sjajno, pripijeno. Boja oznaka, uši, maske, nogu i repa mora biti jasno ograničena i u skladu sa bojom tela. Brada može biti bela. Boje oznaka odgovaraju boji varieteta ili jednoj od kombinacija sa belom bojom. Podbradak na prsima ili okovratnik kao i bela područja na trbuhu su normalni. Nosno ogledalo može biti ružičato, u boji oznaka, boje mesa ili šareno. Beli uzorak na nogama: prednje noge od prstiju do sredine noge, stražnje noge od prstiju do buta, dozvoljen je svaki udeo bele boje ali sve četiri noge moraju biti bele. Boja tijela: svetlija od boje oznaka, svaka količina bele boje je dozvoljena, na licu je poželjan crtež bele boje u obliku obrnutog slova“V“, noge moraju biti bele. Priznate boje su: seal, plava, čokoladna, lila, crvena krem, cimet, fawn, iste u kornjačevini i sa tigrastim uzorkom. SNO x (n,a b,c,d,e,o,p,f,g,h,j,p,q,r/i te 21) dozvoljena primena samo u uzgoju.

Greške: okrugla glava, svaki oblik sličan ORI/SIA, kapuljača u boji oznaka, mutna boja očiju, predugi ili previtki vrat, zbijeno ili vrlo dugačko telo, gipko ili nežno tijelo, kratke noge, nejednolika boja tela, duplo ili plišasto krzno.
Nazad na vrh Ići dole
Angie
______
______
Angie

Broj poruka : 7787
Datum upisa : 29.03.2011
Godina : 53
Lokacija : Kostolac...:)))
Raspoloženje : beogradsko...:)))

Rase mačaka Empty
PočaljiNaslov: Re: Rase mačaka   Rase mačaka EmptyNed Okt 30, 2011 3:53 am

American Curl Longhair (ACL) i American Curl Shorthair (ACS) mačka

Longhair (ACL)

Rase mačaka Image1295

American Curl Shorthair (ACS)

Rase mačaka Shorthairr

American Curl Longhair (ACL) i American Curl Shorthair (ACS) su dve rase mačaka po FIF-e i. Ove dve rase su u svemu istih karakteristika samo se rzlikuju po krznu. Naime kod ACL vrste rep je gusto (duge i čupave dlake kao kod sijamaca) obrastao dlakom poput perjanice, a kod ACS pasmine krzno na repu je iste dužine kao na telu. ACL za razliku od ACS ima veliki okovratnik a može imati grubu ili premekanu strukturu krzna na telu. ACS ima plišastu strukturu krzna po telu. Obzirom da su ova dva tipa mačaka u svemu ista osim u dlakama repa i okovratnika, u daljem opisivanju koristiću jedinstven naziv Američki Curl. Američki Curl je vrlo neobična i posebna mačka zbog svojih prema nazad savijenih ušiju. Praroditelj te pasmine je mačka po imenu Shalamith. Mačka je nađena i usvojena od porodice Ruga iz Lakewoodu u Kaliforniji 1981 godine. Shalamith je vrlo interesantna maca crne boje, poluduge dlake i savijenih ušiju prema nazad. Te godine Shalamith se pari sa običnom domaćom mačkom i rađa četri mačića, dva sa ravnim ušima i dva sa savijenim ušima. Za macu se zainteresovala prijateljica porodice Ruga, koja je i uzgajivač maca, gospodja Kiester koja uspešno izlaže Shalamit 1983 godine i odlučuje se za uzgoj nove pasmine. Genetskom analizom ustanovljeno je da se kod te mace radi o spontanoj mutaciji dominantnog gena koji se prenosi od jednog roditelja. Ustanovljen je program za uzgoj te šarmantne i privlačne mačke. Curl je za sada vrlo retka pasmina, a pogotovu izvan SAD. Mačke se mogu pariti međusobno a za sada se još dozvoljava i parenje sa domaćim mačkama kako bi se dobio veći genski pul i izjeglo parenje u srodstvu. Gen koji uzrokuje savijanje ušiju nije povezan sa nikakvim patološkim osobinama, kao npr. kod Scottish Folda. Gen se nasleđuje kao dominantna osobina. Većina mačića iz tih ukrštanja sa domaćim mačkama imaće savijene uši, čak i ako imaju gen za normalne uši. Curl ima zaista interesantne uši koje, najmanje 1/3 visine od baze, čini čvrsta ravna hrskavica iza koje se onda uši savijaju prema nazad. Uši su obrasle a na vrhovima imaju čuperke dlake poput risa. Punu zrelost mačka postiže sa oko tri godine starosti. Očvršćavanje hrskavice i savijanje uši počinje između trećeg i četvrtog dana nakon rođenja i potpuno završava između trećeg i četvrtog meseca starosti. Uši Curla moraju se redovno čistiti. Američki Curl je znatiželjna maca, ujednačene naravi, inteligentna i voli biti uključena u sve događaje. Vrlo je umiljata i idealan je partner maloj deci. Međutim deci se ne sme dopustiti da mačku vuku za uši ili da ih savijaju prema napred jer je to vrlo bolno za macu. Curl mačka ostaje razigrana ceo svoj život. Američki Curl priznat je u svim udruženjima FIFe, CFA i TICA i to je priznat u svim bojama i uzorcima.

Izvod iz standarda

Posebnost američkog kurla sastoji se u njegovim jedinstveno savijenim atraktivnim ušima.

* Glava je oblika modifikovanog klina bez pljosnatih mesta, nešto duža nego široka sa glatkim prelazima. Glava je srednje veličine i u srazmeri sa telom. Njuška je zaobljena sa nežnim prelazima bez naglašenog “whisker break“. Brada je snažna i čini jednu liniju sa vrhom nosa i gornjom usnom. Profil - nos je srednje dužine i ravan sa laganim uzlazom od donjeg ruba oka prema čelu. Gornji deo glave produžuje se prema vratu bez prekida u nežnom zaobljenju.
* Uši su široke na osnovi, otvorene, savijene nežno prema nazad. Vrhovi su zaobljeni i savitljivi, poželjno je da su obrsli dobro. Ugao pod kojim su savijeni mora iznositi najmanje 90 stepeni i ne sme prelaziti više od 180 stepeni. Čvrsta hrskavica počinje na osnovi uha i mora činiti najmanje 1/3 uha. Srednje su veličine, uspravna, smeštena u uglovima (sa strane) gornjeg dela ( vrha) glave.
* Oči su srednje velike, oblika oraha, pod laganim uglom između baze uha i vrha nosa. Razmak između očiju je jedna širina oka. Boja se podudara sa bojom krzna a izuzetak je kod kolorpointa gde mora biti plava. Jasna je i sjajna.
* Telo je srednje veliko, srednje jakih grudi i slabina. Mišići su srednje jaki, srednjeg tonusa i gipki.
* Noge su srednje dužine i u srazmeri sa telom, gledane spreda i od pozadi ravne su i srednje koštane građe. Šape srednje velike zaobljene.
* Rep je gibak, široki na bazi, sužava se prema vrhu i ima dužinu dužine tela. ACL - gusto obrastao poput perjanice. ACS - iste dužine krzna kao na telu.
* Krzno je poludugo, nežno, svilenkasto, prilegnuto, gipko sa minimumom podkrzna. Priznate boje su bela, crna, plava, čokoladna, lila, boja cimeta, fawn, crvena, krem, kornjačevine, dimaste, srebrne, zlatne, sa uzorcima i kombinacije sa belim.

Greške: sijamski tip, duboki lom na nosu, premalene oči, nisko smeštene uši, promjena smera uha, isprekidana linja uha, horizontalno ili vertikalno nabiranje uha, unutrašnje nabiranje uha, cevasto ili zbijeno preveliko telo. ACL - gusta poddlaka veliki okovratnik, gruba ili premekana struktura krzna. ACS - gusta poddlaka, dobre strukture, gusto i plišasto krzno.

Certifikat isključuje: ekstremno naborane uši kod odraslih, nakazna uha, debela ili okoštana uha i pomanjkanje hrskavičnog dela uha. Sude se raspoređeni po bojama u zadatim grupama.
Nazad na vrh Ići dole
Angie
______
______
Angie

Broj poruka : 7787
Datum upisa : 29.03.2011
Godina : 53
Lokacija : Kostolac...:)))
Raspoloženje : beogradsko...:)))

Rase mačaka Empty
PočaljiNaslov: Re: Rase mačaka   Rase mačaka EmptyNed Okt 30, 2011 3:54 am

Sphynx (SPH) mačka

Rase mačaka Sphynx3ii1

Sfinks ili Sphynx (SPH) nije rezultat geneckih manipulacija već prirodne i spontane genecke mutacije. Odsustvo dlaka je nasledno i gen koji ga određuje je recesivan. Prva saznanja o postojanju bezdlakih mačaka datira iz vremena Asteka. Uzgoj današnjeg Sfinksa počinje 1966 godine u Kanadi (Ontario) kad je ljubav dviju domaćih mačaka dala rođenje jednog bezdlakog mačića nazvanog Prune. Taj isti paren sa majkom, sestrama i kćerkama poslužio je da se fiksira pasmina i uredi prvi standard. Nova pasmina je nazvana "Moonstone Cat" ("Mačka Mesečevog Kamenja"), zatim "The Canadian Hairless" ("Kanadska Bezdlaka") i na kraju "Sphynx". Koža, iako na izgled gola, pokrivena je finim pahuljastim dlačicama. Slična "jelenjoj koži", jako je nežna i pruža ugodan osećaj na dodir. Nabrana je na glavi, vratu i ramenima. Dlaka se može pojaviti na ušima, njušci, nogama i repu. Brci su prisutni ili potpuno odsutni. Sve boje kože i očiju su priznate. Najvažnije osobine Sfinksa su njegov izgled bez dlake i njegov savršen karakter. Njegova privlačna mala ličnost i njegova iznenađujuća inteligencija čine mu reputaciju jedne od najinteligentnije, najdražesnije, najsrdačnije, naj ..., naj ... mace. Predstavlja po ponašanju kombinaciju mačke, psa, majmuna i deteta. Jako je lukav i vragolast. Beskrajno znatiželjan, želi uvek sve videti i sve znati. Vodi razgovor s vama, sluša vas i priča vam. Nemoguće mu je reći ne. Smešan je i veseo i najmanja sitnica ga zabavlja. Ako ga ignorišete on vam donosi svoje igračke ili na bilo koji drugi način traži vašu pažnju. Vrlo je osećajan i ima potrebu za svu vašu ljubav. Neumoran u predenju i traženju maženja i stalno je uz vas. On je privržen prijatelj i nikad agresivan koji mrzi samoću. Sfinks je isključivo kućna mačka, snažna, otporna i zdrava, bez specifičnih bolesti. Da bi ga sačuvali u punoj formi treba mu dobra higijena, odgovarajuća ishrana i redovne posete veterinaru. Koža Sfinksa je slična čovječjoj. Lako "pocrni" pa zato treba izbegavati da se izlaže direktnom suncu. Sa sunčanom kremom za decu biće zaštićen od opekotina. Obzirom da se znoji mora biti čišćen koliko god je to potrebno vlažnim salvetama za bebe i okupan sa vremena na vreme. Uši izlučuju puno cerumena. Dovoljno je, ali ne prečesto, pažljivo ih očistiti štapićem za uši namočenim mlekom za negu. Oči se povremeno operu uz pomoć pamučnog diska za skidanje šminke namočenog u neku tečnost za oči. Nokti se prljaju vrlo brzo i treba ih redovno čistiti i podrezivati im vrhove. Veliki je sladokusac, puno jede da bi održao svoju telesnu temperaturu jer nema dlaka da mu u tome pomognu. Iziskuje prehranu bogatu kalorijama i uravnoteženu. Kroketi vrhunskog kvaliteta se preporučuju. Posete veterinaru su neophodne jedanput na godinu da bi se utvrdilo njegovo zdravstveno stanje i obavilo potrebno vakcinisanje.

Izvod iz standarda

Srednje je veličine i iznenađujuće težine za svoju veličinu.

* Glava je oblika modifikovanog klina zaobljenih crta. Glava je nešto duža nego šira, blago zaobljena sa pljosnatim delom na čelu, profil sa blagim pregibom na početku ravnog nosa, obrazi istaknutih jagodičnih kostiju, njuška jako zaobljena i jaka, brci čitavi ili prelomljeni i kruti.
* Uši su velike i široke na osnovi, blago zaobljene na vrhovima, unutrašnja strana ušiju je bez dlake a sa spoljnje strane uha na donjem spoljnjem rubu dozvoljeno je nešto malo dlake. Uši su smeštene uspravno na glavi i okrenute pod blagim uglom prema glavi.
* Oči su oblika limuna, velike, ukošene prema spoljnjem rubu uha. Razmak između očiju je nešto više od širine oka. Boja očiju je prilagođena boji kože.
* Vrat je srednje dugačak, zaobljen, mišićav, čini luk od ramena prema bazi glave, snažan, pogotovo kod mužjaka.
* Telo je srednje dugačko, čvrsto i mišićavo, debelog-punog ali ne masnog zaobljenog stomaka. Širokih zaobljenih prsiju.
* Noge su srednje dužine u odnosu na telo. Zadnje noge duže su od prednjih. Prednje noge široko su razmaknute. Srednje koštane građe, jake i mišićave. Šape ovalne sa dugačkim vitkim prstima. Jastučići šapa su deblji nego kod drugih pasmina što ostavlja utisak da mačka hoda po vazdušnim jastučićima.
* Rep je vitak, širok na osnovi i sužava se prema vrhu, u dobrom je odnosu prema telu. “Lavlji rep je „ prihvatljiv (na vrhu repa se nalazi čuperak dlaka).
* Krzno odnosno koža tela izgleda potpuno bezdlako, međutim ono je pokriveno sa kratkim i nežnim pahuljastim dlačicama. Kada pomilujemo mačku po koži dobija se osećaj da koža pruža otpor. Nabore nalazimo oko njuške, između ušiju i oko ramena gde ne smeju biti prenaglašeni kako ne bi uticali na normalan život mačke (rizik od kožnih infekcija). Kratku, mekanu, nežnu dlaku nalazimo na nogama, nosu, obrazima, spoljnjoj strani ušiju, na scrotumu i vrhu repa. Priznate su sve boje i uzorci, kao i sve kombinacije sa belim. Napomena: mačke ne smeju biti male i mršave, mužjaci su izrazito veći, vrlo su dragi, živahni, inteligentni i jednostavni za držanje.

Greške: ravan profil, uska glava, manjak nabora na glavi, malene mačke, mršave, krhkog izgleda, slabašne ili nežne koštane građe, zbijenog ili orjentalnog tela, dlake na mestima koja nisu dozvoljena u standardu, valovita dlaka koja je rezultat ukrštanja sa CRX i DRX, svaka naznaka da je dlaka naknadno uklonjena, prljave i neuredne mačke.
Nazad na vrh Ići dole
Angie
______
______
Angie

Broj poruka : 7787
Datum upisa : 29.03.2011
Godina : 53
Lokacija : Kostolac...:)))
Raspoloženje : beogradsko...:)))

Rase mačaka Empty
PočaljiNaslov: Re: Rase mačaka   Rase mačaka EmptyNed Okt 30, 2011 3:54 am

Sokoke (SOK) mačka

Rase mačaka Persijskamackakw8

Najpopularnija i najpoznatija vrsta je nesumnjivo persijska mačka. Uzgaja se gotovo u svim bojama i uzorcima. Poznato je da je persijska mačka uvezena u Evropu 1500 godine. Uvezao ju je Italijanski naučnik Pietro della Valle u Italiju iz Persije. Gotovo ceo vek kasnije Francuz Nicolas de Pereisc uvezao je nove primerke iz Turske.U prvoj polovini 19 veka neki primerci uzgojeni u Italiji tajno su izvezeni u Francusku i Englesku gde su iz ukrštanja Turske angore i persijske mačke dobiveni preci današnjih modernih persijskih mačaka. Uzgajivači su naročitu pažnju posvećivali kvalitetu krzna kao i raznolikosti boja i uzoraka. Ukrštanjem sa turskom angora mačkom poboljšan je kvalitet krzna kod persijske mačke. Tokom svih godina pa sve do današnjih dana uzgajivači su menjali izgled te vrste mačaka. Kad bi pogledali persijsku mačku 70-tih godina i današnju videli bi veliku razliku u obliku glave, nosa i građe tela.

Uzgoj persijske mačke sa izložbenim kvalitetom i danas nije lak zadatak jer se od uzgajivača zahteva popriličan trud i znanje. Persijske mačke se tokom godina zbog svojih izrazitih osobina građe tela i kvaliteta krzna, kao i raznolikosti boja koriste u poboljšanju nekih drugih vrsta mačaka.

Persijska mačka je vrlo inteligentna, privržena, blage ćudi i često puta deluje zatvoreno i nezainteresovano ali to je zbog toga što pažljivo proučava svoju okolinu pa se tek onda prepusti maženju i druženju. Voli se maziti i igrati. Dobro se slaže sa drugim vrstama mačaka i psima. Zbog njenog dugog i prekrasnog krzna mački treba posvetiti dosta pažnje i njege. Treba je svakodnevno rasčešljavati kako se dlaka ne bi spetljala u čvoriće. Preporučuje se jednom u tri meseca mačku okupati sa šamponom za mačke. Oči persijske mačke često suze i njih treba redovno čistiti i održavati higijenu kako na krznu lica ne bi ostali ružni tragovi.

Izvod iz standarda

* Telo - srednje veliko do veliko, zbijeno, na niskim jakim nogama, širokih mišićavih prsa i ramena, ravnih leđa, kratkog i snažnog vrata.
* Glava - okrugla, masivna, dobro proporcionalna sa širokom glavom, zaobljenog čela, punih obraza i otvorenog izraza.
* Nos - kratak, širok sa jasnim stopom, širokih otvorenih nosnica. Stop je pregib na prelazu nosa u čelo i mora biti smešten između očiju, ne sme biti iznad gornjeg ruba kapka i ispod donjeg ruba kapka.
* Brada - široka i snažna. Snažni zubi.
* Uši - malene, zaobljenih špiceva sa bogatim čupercima, razmaknute i nisko smeštene na glavi.
* Oči - velike, okrugle, otvorene , dobro razmaknute, sjajne i izražajne.
* Noge - kratke, debele, mišićave, snažne, okrugle šape i poželjni su čuperci između prstiju.
* Rep - kratak u proporciji sa dužinom tela, kitnjast na kraju lagano zaobljen.
* Dlaka - duga sa gustom podlakom, fine svilene strukture i oko vrata ima bogati okovratnik.
* Boja - nailazimo je u svim mogućim bojama, kombinacijama uzorka i kombinacijama sa belim. To su primerice: bela, crna, plava, čokoladna, lila, crvena, krem, sve moguće vrste kornjačevina, zadimljene, srebrne i zlatne. Od uzoraka imamo mramorasti, tigrasti i tačkasti. Od kombinacija sa belim imamo Van, Harlekin i bikolor. Van je bela mačka sa dva obojena dela krzna na glavi i repu. Toleriše se po koja obojena tačka na šapama i telu. Harlekin sme imati obojenog od 1 do 1 tela. Bikolor sme imati od 1 do 3 obojenog dela krzna. Takođe nalazimo mačke sa maskama takozvanim "pointed" mačke. Njima su maska, uši, šape i rep tamnije boje od tela.
Nazad na vrh Ići dole
Angie
______
______
Angie

Broj poruka : 7787
Datum upisa : 29.03.2011
Godina : 53
Lokacija : Kostolac...:)))
Raspoloženje : beogradsko...:)))

Rase mačaka Empty
PočaljiNaslov: Re: Rase mačaka   Rase mačaka EmptyNed Okt 30, 2011 3:55 am

Ruska modra (RUS) mačka

Rase mačaka Ruskaplava22kz8

Preci Ruskih modrih (RUS) mačaka živeli su u severnoj ruskoj luci na Belom moru, Arhangelsku. Jednoliko plave, snažne, zdrave i otporne te mačke privukle su engleske mornare koji su ih često trgovačkim brodovima donosili kući. Već od 1875 godine postoje zapisi o izložbama na kojima su bile brojne ruske plave mačke tada još pod nazivom "arhangelske mačke". Gospođa Carew Cox je prvi ozbiljni uzgajivač koja je uspela dovesti u vezu sa ruskim plavim mačkama čak i danas priznate jednobojne kratkodlake mačke, posebno one plave. Ipak, pri kraju 19 veka ruska plava mačka nije bila potpuno definisanog izgleda budući da je iz Rusije stizalo više elegantnih ali i nešto snažnijih i zdepastijih mačaka. Razlika je bila najuočljivija u kvalitetu dlake. U to vreme vrlo retko su imale kvalitet dlake koje danas imaju. Na žalost tada su se sve plave mačke takmičile na izložbama zajedno u istoj kategoriji pa je zdepastija britanska redovno je pobeđivala elegantnu ruskinju. Tek od 1912 godine ruske mačke se ocenjuju odvojeno od britanskih. Godine 1918 dolazi do Ruske revolucije što rusku plavu mačku čini prilično nepopularnom pasminom u to vreme pa se do II svjetskog rata gotovo izgubila izvorna pasmina. Tek 1945 godine skupljeno je nekoliko mačaka ali zbog malog broja morala se u uzgoj uvesti nova pasmina. Izbor je pao na blue point sijamku ( sa plavim oznakama). Ova činjenica je uslovila ponovni brzi rast ruskih plavih mačaka ali i u promenu u građi i u naravi. Godine 1962 službeni standard gotovo se nije razlikovao od standarda orijentalnih plavih mačaka i čak je i gusta dlaka karakteristična za rusku plavu gotovo iščeznula. Godine 1960 nekoliko engleskih uzgajivača je uspelo odvojiti rusku plavu od orijentalne mačke. Ali nije samo u Velikoj Britaniji ova mačka privukla pažnju. Kasnih 40-tih godina prošlog veka ova mačke se uzgajala u Americi i skandinavskim zemljama. Današnji uzgajivači veruju da je skandinavski uzgoj ruskih mačaka zaslužan za duboku zelenu boju očiju a engleski za boju i kvalitetu dlake. Zanimljivo je napomenuti da se i današnji standardi ruske plave razlikuju u raznim udruženjima ne samo u građi tela nego i u boji. Naime u Engleskoj, Australiji i New Zelandu čak su dozvoljene i druge boje.

Najvažnija karakteristika ruske plave mačke u spoljnjem izgledu tela danas je oblik glave i boja i struktura dlake. Što se tiče glave karakteristika je ta što prelaz nosa u čelo mora biti ravan bez "stopa" (flat-topped skull) a profil nosa mora biti lagano izbočen. Oči su zelene i bademastog oblika. Jedinstvena je i dlaka koja je dvostruka, kratka, gusta i svilena koja nikada ne sme biti previše polegnuta uz telo. Poželjne su što svetlije nijanse plave boje ali najvažnija je jednoličnost boje kao i jedinstveni srebrni sjaj. Ove mačke imaju vrlo tih mjauk i po pravilu su vrlo privržene vlasniku što ih uz prirodnu skladnost kao i gotovo nikakav gubitak vremena za održavanje dlake čini idealnim kućnim ljubimcem. Što se tiče karaktera te mačke dovoljno govori da ljubomorni amerikanci dugo vremena nisu dozvoljavali da se pojavi u americi. Ali nisu dugo mogli da je zabranjuju jer raznim kanalima se i kod njih proširila. Šta je to toliko specifično kod ove mačke da se uzgajivači ostalih rasa toliko plaše od nje? Pre svega mora se istaći jedna vrlo zanimljiva činjenica da su mnogi stručnjaci ustanovili da ruska plava mačka pretenduje da bude najbolji kućni ljubimac što se tiče mačaka. Zbog ove neosporne činjenice o toj mački se ne priča baš mnogo koliko ona to zaslužuje. Tržište prebogato raznim vrstama mačaka pokušava da smanji vrednost ove mačke kako ne bi ugrozila ostale vrste. Svi koji su nabavili ovu mačku su toliko prezadovoljni sa njom da kažu da je to ljubav na prvi pogled. Još se priča da su mnoge porodice imale problema jer su neki njeni članovi više mačku voleli nego ostale članove porodice. Deluje možda preterano ali to može da kaže samo onaj ko nije imao ovu mačku. A šta je to toliko privlačno? Kao prvo njena dlaka je izuzetno prijatna na dodir. Kada je prvi put pomazite to će vam biti pravo malo iznenađenje.

Zbog njenog krzna ona je idealan kućni ljubimac jer nema dlaka na sve strane po kući. Ali nije ona samo po dlaci specifična. Njena inteligencija je jedna od najvećih u svetu mačaka. Dovoljno joj je pokazati samo par puta šta sme ili šta nesme i ona će to zapamtiti. Iako se ostale mačke vezuju samo za jedno mesto u kući, kod ruske plave mačke je primećeno i vidna privrženost prema ukućanima. Kao i sve mačke i ova mačka voli da se povremeno igra ali nju izdvaja to što ona razmišlja šta i kako nešto izvesti. Takodje ima odlično pamćenje. Ona je u stanju da primeti kad je neko od ukućana tužan ili neraspoložen i odmah pokušava na razne načine da to stanje promeni. Vrlo je umiljata i ne plaši se novih lica nego sa mačjom radoznalošću pokušava da upozna i druge osobe čak i životinje. Takodje ona se ne boji toliko pasa i vrlo aktivno želi da im se pridruži u igranju. Normalno to važi ukoliko pas nije agresivan i nije željan da je udavi. Ukoliko se zna da pas nasrće na mačke tada ni u kom slučaju se takav pas ne sme približiti ni jednoj mački. Iako bi Ruska modra vrlo rado pojela na primer papagaja ako shvati da to ne sme onda to neće nikad uraditi. Tako u mnogim domovima vidimo da papagaj dira ili stoji na ovoj mački. Što se tiče vršenja nužde ove mačke ne samo da brzo shvate gde to treba da radi nego su mnogi rekli da je nisu ni učili već je sama shvatila gde to treba da radi. Poneki primerci ovih mačaka nuždu vrše na WC šolji.

Izvod iz standarda

* Glava: ima oblik kratkog dugog klina a lobanja je pljosnata. Glava ima konveksni profil. Čelo i nos čine konveksni ugao u visini obrva. Čelo je ravno, nos ravan, jastučići za brkove jako naglašeni, brada jaka.
* Uši: su velike i prilično zašiljene, široke na osnovi. Koža ušiju je tanka i prozirna. Smeštene su uspravno na glavi.
* Oči: su velike, bademaste i široko razmaknute i blistavo zelene boje.
* Telo: je dugačko, kosti srednje građe, skladnog je izgleda i rasta.
* Noge: su visoke i nežne građe a šape malene i ovalne.
* Rep: je prilično dugačak i sužava se prema vrhu.
* Krzno: je kratko, gusto, nežno, mekano, plišasto i neznatno uzdignuto od kože. Duplo krzno. Plavo sive je boje sa srebrnastim sjajem (poželjna je srednje plavo-siva boja). Nosno ogledalo je plavo sive boje a jastučići na šapama boje lavande.

Greške: orijentalni tip, četvrtasta ili okrugla glava, okrugle oči, žućkasta boja oči, zbijeno ili debelo telo, preširoki rep ili ako rep na osnovi ima pripijeno krzno, tigrasti uzorak kao i sve druge boje krzna osim plave.
Nazad na vrh Ići dole
Angie
______
______
Angie

Broj poruka : 7787
Datum upisa : 29.03.2011
Godina : 53
Lokacija : Kostolac...:)))
Raspoloženje : beogradsko...:)))

Rase mačaka Empty
PočaljiNaslov: Re: Rase mačaka   Rase mačaka EmptyNed Okt 30, 2011 3:56 am

Ocicat (OCI) mačka

Rase mačaka Ocicateu7

Na prvi pogled, prema spoljašnjem izgledu, Ocicat (OCI) deluje kao divlja pasmina koja je pripitomljena. Medjutim prvi Ocicat je nastao slučajno ukrštanjem Sijamske, Abesinske i američke Shorthair mačke. Naime ta ukrštanja su u početku imala za cilj da se usavrši Sijamska mačka u smislu da ima kolorit kao Abesinska mačka ali ipak je iz svega toga nastala jedna nova pasmina 1964 godine, to jest nastao je Ocicat. Iako je Ocicat već 1966 godine registrovana od CFA ipak je bila veoma retka pasmina, i tek se 1987 godine prvi put pjavljuje na izložbama mačaka. Godine 1980 Ocicat je prvi put doveden na Evropskom kontinentu a tek 1992 godine je FIFa priznaje kao novu pasminu. Uprkos njihovom divljem spoljašnjem izgledu Ocicat je vrlo prijateljski i srdačno nastrojen prema gazdi, jako su energične, razigrane, nežne, odane. One su takodje veoma prilagodljive životu kako na selu u velikom dvorištu tako i u gradu u malim stanovima. One su verni pratilac čovekov i veoma su inteligentne.

Izvod iz standarda

Ocicat-i su srednje velike do velike mačke. Atletski građene. Čvrste, skladne, gipke, snažne građe tela. Zainteresovane su za svoju okolinu. Najveća karakteristika te snažne , elegantne tačkaste mačke je njen divlji spoljašnji izgled.

* Glava: je klinastog oblika sa blagim zakrivljenjem koje se proteže od njuške do obraza i jednim vidljivim usponom od početka nosa prema obrvama. Njuška je široka i četverougaonog je oblika. Njuška je u profilu dugačka, brada i čeljusti su jake. Vilica ima pravilan zagriz.
* Uši: su srednje velike, čuperci su poželjni i ako postoje onda rastu vertikalno na vrhu uha. Uši su smešten tako da čine gornji spoljnji ugao glave. Povuče li se zamišljena vodoravna crta preko obrva uši su smeštene pod uglom od 45 stepeni.
* Oči: su velike, bademaste, blago ukošene prema ušima i široko razmaknute. Dozvoljene su sve boje osim plave. Poželjna je izrazita i jaka boja.
* Telo: je prilično veliko, snažno, duboko i široko građeno ali ne sme biti zdepasto. Ima jaku građu kostiju i ima mišićav i atletski izgled. Grudni koš je dubok sa blago savijenim rebrima. Leđa su vodoravna, blago uzdignuta prema zadnjim nogama a slabine gotovo ravna. Vrat je izvijen u obliku luka i skladan.
* Noge: su srednje dužine, mišićave i snažne u skladu sa telom. Šape su ovalne i kompaktne a veličina im je u skladu sa nogama.
* Rep: je dugačak u odnosu na telo i sužava se prema vrhu. Vrh repa je tamne oboje.
* Krzno: je kratko, ravno, svilenkasto, blještavo sjajno, pripijeno uz telo ali dovoljno dugo da prikaže potrebne obojene pruge. Ne sme biti vunasto ni dugo. Boja krzna mora biti jasna i vesela. Najsvjetlije obojenje nalazimo na licu, oko očiju, bradi i donjoj vilici. Najtamnije je obojen vrh repa. Da bi se utvrdila prava boja krzna služimo se bojom na vrhu repa. Dobar kontrast boja je posebno važan. Ticking sve dlake osim onih na vrhu repa su prugaste. Pruge su tamne a odvojene su sa svetlom osnovnom bojom. Uzorak je tačkasto tigrasti, mora biti jasan i vidljiv sa svih strana. Na licu, nogama i repu je tamnije boje od onoga na telu. Osnovna boja na gornjoj strani tela je nešto tamnija od one sa donje strane tela. Takođe brada i donja čeljust su svetlije boje. Kod mačaka svetlijih boja kontrast je slabiji. Bodovi se oduzimaju kod presvetlih i bledih tačka. Priznate boje su: crna, plava, čokoladna, cimet, fawn- tačkasta kao i sve te boje u srebrenoj varijanti. Ocicat je mačka sa tamnim tačkama na svetloj podlozi. Osim repa na svakoj dlaci nalazimo više obojenih pruga. Na mestu gde se te pruge sastaju stvara se tačka u obliku otiska palca.

Napomena: mužjaci su veći od ženki i odrasli mužjaci imaju izražene obraze. Ocicat u odnosu na veličinu je iznenađujuću teška. Važna je celokupna građa mačke a ne samo veličina. Prednost imaju atletski građene i gipke mačke.

Greške: masivno i zdepasto telo, bledi ili presvetli uzorak, izdužene mrlje slične prugastom uzorku.

Diskfalifikacija: plave oči, bela boja koja se ne nalazi oko očiju, nosnih rupa, bradi i vratu, izuzevši belu osnovnu boju kod srebrnih varijanti.
Nazad na vrh Ići dole
Angie
______
______
Angie

Broj poruka : 7787
Datum upisa : 29.03.2011
Godina : 53
Lokacija : Kostolac...:)))
Raspoloženje : beogradsko...:)))

Rase mačaka Empty
PočaljiNaslov: Re: Rase mačaka   Rase mačaka EmptyNed Okt 30, 2011 3:57 am

Egipatski Mau (MAU) mačka

Rase mačaka Egipatskimau2qi6


Prva predanja o njenom zajedničkom životu sa čovekom stara su između 4000 i 5000 godina. Egipatski Mau (MAU) [Egyptian Mau] vodi direktno poreklo od afričke divlje mačke Felis Lybica Ocreata poznate pod imenom Falb mačka koja je bila prva pripitomljena. Ovu tvrdnju dokazao je T.C.S Morrison-Scott poređenjem genetskih informacija dobro očuvanih mumija mačaka nađenih u egipatskim grobnicama iz doba 600 – 200 godina p.n.e. i današnje Mau mačke. Sam izgled današnje Mau potvrđuje njeno poreklo. Novija istorija rase Egyptian Mau , odnosno kako je jedna prirodna rasa došla do statusa rasne mačke, vezana je uvek za neku anegdotu ili kratku priču, tako i Egyptian Mau. Beloruska princeza Natalija Troubetzkoy je za vreme drugog svetskog rata, zahvaljujući dobrom poznanstvu sa članovima rimskog diplomatskog kora, uspela da u Italiju donese nekoliko primeraka Egyptian Mau. Dotična princeza je ubrzo napravila deteljan odgajivački program za svoje srebrne ženke Baba i Lizz kao i za mužjaka Jo-Jo bronzane boje, koje je donela iz Egipta. Godine 1956 princeza se preselila u Ameriku gde su rođeni i prvi potomci. Registrovano ime odgajivačnice je bilo "Fatima". Godine 1968 je iz iste odgajivačnice jedna Mau pod imenom "Fatima Baba" dobila dozvolu za nastup u šampionatu. Sa mačkama Toby i Tashi, koje je iz Delhija uvezla biolog i genetičar Jean Mill, Mau je dobila “osveženje krvne linije”. Namera je u istinu bila kreacija nove rase pod imenom Bengal ali je ukrštanje sa Egyptian Mau donelo neke prednosti, naime nove boje. Trebalo je da prođe jos devet godina da bi Egyptian Mau kod CFA bila priznata kao rasa “natural breed”, što znači da više nije dozvoljeno nikakvo mešanje sa drugim rasama a do 1981 godine bila je priznata i u svim drugim američkim felinološkim savezima. Zahvaljujući pojedinim odgajivačima iz Švajcarske, Holandije i Italije Mau se “vratila” u Evropu 1988 godine. Upravo taj mali broj uvezenih mačaka činio je bazu za dalji uzgoj. Samo nekolicina angažovanih odgajivača u Evropi održava rasu kao "Natural breed" što je u nedostatku većeg gen-pool-a veoma težak poduhvat. Rasa je kod FIFe bila priznata 1992 god. Mačka je veoma temperamentna, inteligentna, rado se igra i stalno je u pokretu. Voli društvo, kako mačje tako i čovekovo. Nikako ne voli da ostane sama. Voli da je u središtu pažnje i vrlo lako se uvredi ako joj to ne uspe. Ako se odlučite da držite Egyptian Mau preporučuje se držati dve. Ona ne mora po svaku cenu imati društvo iste rase ali u svakom slučaju još jednu mačku. Ako imate dovoljno vremena za nju onda druga mačka možda i nije potrebna.

Izvod iz standarda

Uopšteno Egipatski Mau je vrlo živahna, raskošnih boja, mišićava i srednje je veličine.

* Glava: je blago zaobljena, srednje dugačak klin, bez ravnih obrisa, profil nežnih obrisa sa blagim uzdignućem između kraja nosa i čela, obrazi nisu puni, nos gledano od napred je u čitavoj dužini jednako širok a njuška nije ni kratka ni špičasta.
* Uši: su srednje veličine do velike, široke na osnovi, umereno špicaste pažljivog izraza. Unutrašnja strana ušiju je nežno ružičaste boje i gotovo prozirna. Dlaka na ušima je kratka i priljubljena. Uši mogu imati i čuperke. Smeštene su uspravno, široko razmaknute što produžuje ravninu glave.
* Oči su velike, bademaste, blago ukošene u smeru ušiju, budne. Boja očiju je zelena kao kod ogrozda. Kod mačka do jedne ipo godine starosti dozvoljava se boja u tonu jantara.
* Telo: je srednje dužine, skladno i mišićavo. Od slabina prema kolenima proteže se jedan labavi kožni nabor. Poželjna je opšta uravnotežanost. Vrat je mišićav i ima oblik luka.
* Noge: su u ravnoteži sa telom. Zadnje noge su nešto duže tako da se linjia leđa lagano uzdiže prema repu što ostavlja utisak da mačka stoji na vrhovima prstiju. Šape su uske, nežne i blago ovalne.
* Rep: je srednje dužine, širok na osnovi i sužava se postepeno prema vrhu.
* Krzno: je kratko ali dvoljno dugo da se vide 2 do 3 pruge tickinga i blistavo je. Kod zadimljenih boja dlaka je svilena i nežna. Kod bronkaste i srebrne boje dlaka je gusta i elastična. Uzorak je tačkasto tigrasti. Tačke moraju biti nasumce razbacane po telu, različitih veličina i oblika (velike ili male, okrugle ili ovalne, nepravilne). Tačke moraju biti međusobno jasno odvojene sa osnovnom bojom. Tačkasti uzorak ne mora biti jednak sa obe strane tela. Preko grudi nalaze se isprekidane ogrlice. Crtež na ramenima je prelaz između pruga i tačaka. Noge su prugaste. Na grudima i gornjem delu zadnjih nogu uzorak je kombinacija između pruga i tačaka.
* Rep: je prugast a vrh repa je jednobojan. Boja: A- MAU n 24 boja bronca, MAU ns 24 srebrena; B- MAU ns zadimljena. Mačka mora biti izuzetno psihički stabilna i uravnoteženog karaktera.

Napomena: Mužjaci su veći od ženki. Kod mužjaka dozvoljeni su puni obrazi kao i mišićav vrat i ramena. Opšta uravnoteženost je bitnija od veličine. Boja očiju u tonu jantara dopuštena je kod mladih mačaka u starosti do jedne ipo godine. Puna boja krzna dovršena je tek kad mačka ima 8-10 meseci.

Greške: kratka ili okrugla glava, orijentalni tip glave, puni obrazi izuzev kod odraslog mužjaka, špicasta ili kratka njuška, oči malene ili okrugle ili orijentalnog tipa, jantarna boja očiju kod mačke starije od 18 mjeseci, masivno telo, orjentalni tip tela.
Nazad na vrh Ići dole
Angie
______
______
Angie

Broj poruka : 7787
Datum upisa : 29.03.2011
Godina : 53
Lokacija : Kostolac...:)))
Raspoloženje : beogradsko...:)))

Rase mačaka Empty
PočaljiNaslov: Re: Rase mačaka   Rase mačaka EmptyNed Okt 30, 2011 3:57 am

Korat (KOR) mačka

Rase mačaka Korat2eb3

Dokumenti, slike i crteži iz perioda tajlandske istorije koji obuhvata godine od 1350 do 1767 i nosi ime Aydhya, opisuju Korat (KOR) mačku kao „Si Sawat“ što znači sreća i blagostanje. U stvari na dalekom istoku veoma često srećemo mačku kao simbol sreće. U nacionalnom muzeju u Bangkoku čuva se jedna knjiga u kojoj su, između ostalog, navedene i sedamnaest vrsta mačaka koje donose sreću i šest koje nose nesreću. Za to delo je navodno kralj Rama V. krajem 19 veka dao sakupiti podatke iz najstarijih izvora da bi se najzad dokumentovala i tako sačuvala predanja o mačkama. Sličnost današnje Korat sa portretima njenih predaka iz te knjige je neverovatna. Isto tako neverovatan je i poetski opis mačke koji kaže da su joj oči kao kap rose na listu lotosa i da srebrni vrhovi njene dlake predstavljaju bogatstvo. Mačka je, celokupno posmatrana, srebrno sivkaste boje. Kako se u knjizi spominje kao i oblaci puni kiše tako i ona ne sme da izostane ni na jednoj procesiji sa molitvama upućenim Bogovima da napoje pirinčana polja. Mačka je i simbol plodnosti tako da se mladencima u bračni krevet obavezno donosi jedna Si Sawat. Ime je dobila po severnoj provinciji Korat. Jedno predanje kaže da je to ime dobila zato što se kralj Rama V. sklonio u tu provinciju bežeci od razaranja Burmanaca sa kojima je u to vreme vođen rat. Drugo predanje kaže da je ime dobila po provinciji u kojoj je živelo najviše mačaka njene rase. To su samo naravno predanja ali sigurno je da se Korat, iako jedna od najstarijih rasa, na zapadu pojavljuje tek negde šezdesetih godina prošlog veka. Tačnije 1959 prvo u Americi a početkom sedamdesetih godina i u Britaniji. Korat je još uvek velika retkost ali sigurno ne zato što je ružna ili divlja. Naime, razlog je taj da Korat mačka kao simbol sreće i blagostanja u njenoj domovini Tajlandu ne može da se kupi. Ona može da promeni vlasnika samo kao poklon. Može se onda i zamisliti koliko je teško doći do jedne Korat, pogotovo za jednog odgajivača. Iz razloga što ima tako malo Korat egzemplara, a da se ne bi mešale druge rase, odlučeno je da se Korat priznaje kao čistokrvna samo ako se u rodovniku može besprekorno utvrditi njeno poreklo do tajlandskih predaka. Korat je vrlo srdačna i umiljata - prilagodi se svakoj sredini. Rado je u društvu čoveka kao i drugih mačaka. Kao i najveći broj mačaka, vrlo je inteligentna, instinkti kao što su čula sluha, vida i njuha su izraženi. Relativno je mirna i strpljiva ali ne voli veliku buku tako da se mačići od rane mladosti moraju navikavati na strane zvuke i mesta kao što su izložbeni prostori, naravno ako postoji namera da se mačka izlaže i takmiči.

Izvod iz standarda

Srednje je veličine.

* Glava: gledano od napred ima srcolik oblika, široka je između i iznad očiju, luk obrva gradi gornji luk srca, stranice lica koje se nežno spuštaju prema bradi upotpunjuju oblik srca, nos dugačak u srazmeru sa licem, sa blagom stopom gledano u profilu. Vrh nosa i nosno ogledalo blago su zakrivljeni prema doe, Brada je dobro razvijena i uravnoteženi profil upotpunjuje oblik srca. Njuška nije ni špicasta ni četverougla. Brada nije slaba ni povučena što daje glavi šiljasti oblik.
* Uši: su velike, široke na osnovi i blago zaobljenih vrhova. Unutrašnja strana slabije je obrasla a spoljnja strana uha prekrivena je sa vrlo kratkom dlakom. Uši su visoko smeštene i „budnog“ izraza.
* Oči: su velike, okrugle, i prekrupne u odnosu na lice. Sjajne su i izražajne. Zelena boja je poželjna a boja jantara je dopuštena.
* Telo: je mišićavo, gipko a dužine između dužine tela manksa i sijamca. Teže je nego što izgleda i ima zakrivljena leđa.
* Noge: su u srazmeru sa telom. Zadnje noge su nešto duže od prednjih. Šape su ovalne.
* Rep: je srednje dužine, snažan na korenu i sužava se prema zaobljenom vrhu.
* Krzno: je kratko do srednje dugo, prilegnuto tik uz telo, jednostavno, sjajno i nežno. Uzduž leđa ima sklonost da se deli kad se mačka kreće. Srebrno sive boje je i vršci dlake imaju srebrni tipping a što je srebrenije to je bolje. Na nogama gde je krzno kraće srebrna boja je izražajnija. Nosno ogledalo i usnice su tamno plavo sive boje ili boje lavande. Jastučići na šapama tamno plavo sivi ili boje lavande sa ružičastom nijansom. Napomena: ženke su nežnije građe od mužjaka. Nepoželjno je: uska glava sa premalo širine između očiju, predug ili prekratak nos, malene i mutne oči (boja očiju se razvija do 2 godine starosti), srebreni tipping na glavi, nogama i stopalima.

Greške: Bele dlake ili mrlje, svaka druga boja osim srebrene i plave, osenčanja ili tigrasti uzorak.
Nazad na vrh Ići dole
Angie
______
______
Angie

Broj poruka : 7787
Datum upisa : 29.03.2011
Godina : 53
Lokacija : Kostolac...:)))
Raspoloženje : beogradsko...:)))

Rase mačaka Empty
PočaljiNaslov: Re: Rase mačaka   Rase mačaka EmptyNed Okt 30, 2011 3:58 am

Evropska (EUR) ( domaća mačka) mačka

Rase mačaka 250px-Domestic_cat_cropped


Evropska kratkodlaka mačka predstavlja najčistiji oblik naše domaće mačke. Onakav oblik kakav se razvijao stotinama godina na području Evrope ne mešajući se sa drugim rasama. Bez ikakvog uticaja čoveka, tip se održao najbolje na severoistoku Evrope. Danas srećemo najviše odgajivača Evropske kratkodlake upravo u skandinavskim zemljama. Kod FIFe je 1982 godine ustanovljen standard Evropske kratkodlake koja je time bila priznata kao rasa i doživela preporod. Do 1982 godine na području srednje i severne Evrope, naročito u Engleskoj, Evropska kratkodlaka mačka je bila podložna ukrštanjima sa Persijskom mačkom upravo u ciju promene fenotipa i sa današnjim izgledom mačke je imala vrlo malo sličnosti. Takva ukrštanja su bila poslednja faza u formiranju tipa Britanske kratkodlake mačke. Slični odgajivački ciljevi doveli su i do rase American Short Hair, naravno na području severne Amerike. Evropska kratkodlaka mačka treba izgledom da odgovara našoj domaćoj mački, naravno bez odlika neke druge rase. Odgajivački cilj treba da bude učvršćivanje tipa i stvaranje odgovarajućeg genetskog pool-a. Pošto Evropska kratkodlaka rezultira iz domaće mačke potrebna je i jedna genetska rezerva koja bi u nekoj slučajnosti mogla da posluži i spreči depresiju incesta. Karakter nije standardom tako strogo propisan kao kod drugih rasa. Mačka može biti bojažljiva ili mirna i umiljata do razigranog mačeta ili razmaženog ljubimca. U svakom slučaju mačka je vrlo inteligentna i samostalna, ali konstantno radoznala i društvena i spremna da se prilagodi uslovima u kojima živi. Najviše voli da istražuje okolinu i da lovi.

Izvod iz standarda

Veličina je srednja do velika.

* Glava: je prilično velika, lice ostavlja utisak da je okrugla međutim je nešto duža nego šira. Čelo i lobanja su blago zaobljeni. Obrazi dobro razvijeni. Nos ravan, srednje dužine, jednako širok u celoj dužini, prelaz između čela i nosa jasno je naglašen sa blagim ulegnućem u visini očiju, brada snažna.
* Uši: su srednje veličine, blago zaobljene na vrhovima i mogu imati i čuperke. Visina ušiju odgovara širini uha na osnovi. Razmaknuti su i uspravni.
* Oči: su okrugle, izražajne, razmaknute i blago ukošene. Jasne i čiste boje. Boje: zelena, boja jantara, plava, raznobojne (plava i jantarna).
* Telo: je srednje dužine, mišićavo, robusno, jako sa dobro razvijenim prsnim košom. Vrat srednje dug i mišićav.
* Noge: su snažne, srednje dužine, sužavaju se ravnomerno prema čvrstim okruglim šapama.
* Rep: je srednje dužine, prilično debeo na korenu i postepeno se sužava prema zaobljenom vrhu.
* Krzno: je kratko, gusto, sjajno i elastično. Priznate boje: bela, crna, plava, crvena, krem, kornjačevine, zadimljene, tigrastog uzorka. Od kombinacija sa belim: van, harlekin i bikolor. Napomena: boje krzna koje potiču iz ukrštanja sa drugim rasama mačaka nisu dozvoljene.

Greške: obešeni obrazi. Greške koje isključuju certifikat: nos ima jasan stop, zbijeno i vitko telo, dugačko ili vunasto krzno, bilo koji vidljiv znak koji ukazuje da se radi o ukrštanju pasmina .
Nazad na vrh Ići dole
Angie
______
______
Angie

Broj poruka : 7787
Datum upisa : 29.03.2011
Godina : 53
Lokacija : Kostolac...:)))
Raspoloženje : beogradsko...:)))

Rase mačaka Empty
PočaljiNaslov: Re: Rase mačaka   Rase mačaka EmptyNed Okt 30, 2011 3:58 am

Burmanska (BUR) mačka

Rase mačaka Burmanska1vi5

Burmanska (BUR) mačka potiče iz Burme. Pored Sijamke, Burmanka važi za najstariju orijentalnu rasu u Evropi. U jednom starom pisanom predanju poznatom pod imenom Smud Kot-Pergament iz ere Ayudhya [1350-1767] može da se nađe podatak da je Burmanka (tada još poznata pod imenom Thong-Daeng [zlatno-crvena = mačka bakarne boje]) bila jedna od šesnaest rasa mačaka koje su živele po hramovima i bile obožavane kao mačke koje donose sreću. Bile su poznate još i pod imenom Supalak (što znači "lepa, dobra osobina"). Koliko poreklo Burmanke ipak leži u nekoj polutami, toliko je istorijat odgajivačkog rada potpuno poznat. Kao majka svih Burmanki vazi Wong Mau koja je 1930 godine iz Burme doneta u Ameriku. Bila je parena sa jednim seal point Sijam mačkom. To je bio temelj Burmanske rase. Naravno je posle sledio niz mačaka iz Burme da bi se izbeglo incestno sparivanje. Ukrštanje sa Sijamskim mačkama (Sijamske mačke su pre 1930 godina izgledom više podsećale na Burmanke nego danas) se nastavljalo. Godine 1936 je rasa Burma u braon varijanti bila priznata kod CFA. Dalja potreba za sparivanjem sa Sijamkama dovela je do gubitka karakteristike tipa. Mačka je postajala sve sličnija Sijamskoj rasi tako da je negde četrdesetih godina prošlog veka došlo do privremenog povlačenja odluke o priznavanju rase. I pored visokog procenta "sijamske krvi" kod Burmanke rasa je bila priznata u Velikoj Britaniji 1952 godine. Standard je bio nesto diferenciran. Nekoliko godina kasnije došlo je do ponovnog priznavanja rase u Americi ali ovoga puta zahvaljujući odgajivačima koji su izborom mačaka uspeli da se približe prvobitnom tipu. Već šezdesetih godina Burmanka je bila omiljena i u Evropi. Burmanka važi za veoma društvenu mačku. Njoj je uvek potrebno društvo, ako ne čoveka, onda bar još jedne ili dve mačke sa kojima može da utroši svoju neiscrpnu energiju. Voli da je u pokretu, da se igra, trči, skače. Veoma je temperamentna. Zato je za nju idealan dom onaj u kome ima pristup napolje. Burmanka se dâ voditi na uzici. To nije nikakvo čudo, jer ima dosta sijamske krvi. Za razliku od Sijamke, ona ima veoma tanak glas koji se retko čuje. I pored toga što je kao i svaka mačka samostalna, Burmanka je veoma privržena i voli da se mazi. Ona je dominantna mačka, uvek prisutna i zahteva pažnju čoveka. Njeni zahtevi su puni šarma i vica i njoj se ne može odoleti. Ona uvek dobije ono što hoće.

Izvod iz standarda

Burmansku mačku karakteriše jedinstvena genetika za kombinaciju boje. Osnovana boja razlikuje se u jačini, gradeći nešto tamniju nijansu na glavi, nogama i repu (izvedena iz kombinacije c/b, c/b tz. burmanska koloracija, najtamnija u albino seriji). Izrazite osobine ove vrste su svilena struktura krzna i izražajne oči. To je srednje velika i elegantna mačka. Svaka sličnost sa sijamskim tipom ili sa zbijenošću britanke su greška.
Glava: ima, gledana od napred, oblik kratkog klina, široke kosti lica, sužuje se prema njušci. Gornji deo glave je širok, visok, široka između uši i blago zaobljena. Profil: čelo blago zaobljeno, vrh nosa i brada čine strmu liniju, nos ima jasno izraženi prekid, čeljust široka na čeljusnom zglobu (šarkama), brada jaka, u profilu izražena donja vilica.
Uši: su srednje velike, široke na osnovi sa blago zaobljenim vrhovima. Dobro razmaknute u stranu, spoljnja linija uha sledi gornju liniju lica. U profilu blago nagnute prema naprijed.
Oči: su velika, široko razmaknute, gornji kapak je ravan i blago ukošen prema nosu, dok je donji zaobljena. Oči su sjajne, živahnog izraza i blistajuće. Boja: sve nijanse žute do boje jantara. Prednost ima žuta boja. Oblik, veličina, položaj i izraz očiju su kod BUR važniji od boje. Kod starijih mačaka boja gubi na jačini.
Telo: je srednje dužine, mišićavo, kompaktno, teže nego što se pretpostavlja na prvi pogled. Prsa su široka, gledano iz profila zaobljena, leđa ravna.
Noge: su srazmerno vitke u srazmeru sa telom, šape ovalne i male.
Rep: je srednje dužine, ravan, srednje debljine u korenu repa sužava se prema zaobljenom vrhu.
Krzno: je nežno, sjajno, svileno, usko pripijeno uz telo, bez poddlaka i vrlo kratko. Priznate boje su: crna, plava, čokoladna, lila, crvena, krem i kornjačevine. Kod svih boja karakteristično ja da je donja strana tela svetlija od leđa i nogu, a nijanse nežno prelaze jedna u drugu. Dlaka je takođe stepeničasto obojena od tamnijeg vrha prema korenu gde je svetlija. Lice i uši mogu pokazivati blagi kontrast. Pruge, tačke i bele dlake nisu dopuštene. Napomena: mačići mogu imati blage pruge i nešto svetliju boju tijela.

Greške: orijentalni oblik očiju, okrugle oči, kvrga na hrbtu nosa ,"pinch".

Certifikat isključuje: orijentalni ili britanski tip tela, bele dlake u krznu, jasne pruge ili tačke takozvani “ghoast markings“, više plava nego žuta boja očiju.
Nazad na vrh Ići dole
Angie
______
______
Angie

Broj poruka : 7787
Datum upisa : 29.03.2011
Godina : 53
Lokacija : Kostolac...:)))
Raspoloženje : beogradsko...:)))

Rase mačaka Empty
PočaljiNaslov: Re: Rase mačaka   Rase mačaka EmptyNed Okt 30, 2011 3:59 am

Britanska (BRI) mačka

Rase mačaka Britanskamc7

Britanska (BRI) rasu teško prepoznaju ne samo ljubitelji mačaka koji su laici nego i pojedini odgajivači koji se ne bave uzgojem Britanske kratkodlake mačke. Vrlo često se mešaju rase Kartuzijska mačka i Britanska kratkodlaka. Britanska kratkodlaka mačka, kao sto nam njeno ime kaže, potiče iz Britanije. Smatra se da je potomak domaće Evropske kratkodlake i domestifikovane mačke koju su još Rimljani doneli na Britansko ostrvo. Zahvaljujući izolovanom položaju Britanskog ostrva razvila se jedna naročito otporna populacija koja se kroz vekove nije menjala tako da su prvi odgajivači u 19 veku imali odličnu podlogu za svoj selektivni rad. Britanska kratkodlaka mačka bila je pokazana već na prvoj izložbi mačaka koja se održala 1871 godine u Crystal Palace-u u Londonu. Početkom 19 veka promenio se ukus ljubitelja mačaka i počela je moda Persijskih i Sijamskih mačaka. Odgajivači Britanske kratkodlake su se ograničili na uzgoj mačaka plave boje, te je od tog doba rasa bila poznata pod imenom British Blue.

Raznovrsnost boja je bila pre toga sigurno veća kao sto je u prirodi ima. Prvi i drugi svetski rat su drastično umanjili broj Britanske plave, kao nažalost i svih ostalih mačaka. Tako su u nedostatku jedinki za uzgoj pravljene nepopravljive greške u vidu incestnog sparivanja čime je opstanak rase bio doveden u pitanje. Neki odgajivači su spasavanje rase videli u ukrštanju Britanske plave sa Persijskom mačkom tako da je time ponovo uneta raznovrsnost boja i šara u „plavi svet“. Time je nažalost počeo da se menja i tip. Odgajivači u Francuskoj i Belgij, pobornici plave boje, došli su na ideju da je ukrštaju sa rasom Chartreux. Ovi odgajivači su posle rata imali sličan problem nedostatka mačaka za uzgoj, te su rado pristali na predlog Britanaca po pitanju ukrštanja. Naravno dogodilo se što se moralo dogoditi. Plava Britanka i Chartreux, dve različite rase, postajale su tokom godina sve sličnije. Rezultat je bio da je FIFe 1970 godine zvanično ujedinio ove dve rase pod imenom British Shorthair a u Nemačkoj su Britanke plave boje mogle da se izlažu pod imenom Chartreux.

Odlučnoj borbi nekolicine upornih odgajivača prvobitne, nemešane Chartreux rase, mozemo da zahvalimo da je 1977 godine savez FIFe napravio reviziju donete odluke tako da danas možemo da se divimo i jednoj i drugoj rasi kao i ljubitelji mačaka pre 70 i više godina. Šteta bi bila da revizija nije napravljena. Time bi se izgubila Kartuzijska mačka čije poreklo nas odvodi daleko na istok kao njenu prvobitnu postojbinu. U poslednjih nekoliko stotina godina menjala su se imena Kartuzijske mačke kao na primer Sirijska, Kipranska ili Malteška mačka što samo svedoči o putu trgovaca i vitezova koji su je doneli u Evropu.

Britanska kratkodlaka mačka je kao životni saputnik veoma prijatna. Ona je inteligentna i radoznala ali ne zahteva da bude u centru pažnje ili da mora da se nosi u naručju. Nije ni preterano mirna a ni suviše temperamentna. Moglo bi se reći da je to prava mačka za odrasle osobe. Ipak Britanka može da bude dobar drug u igru sa decom ako je sa njima odrasla i dozvoljava im svašta bez da postane agresivna. Tvrdi se da temperament Britanke zavisi delimično i od njene boje. Plave Britanke su navodno mirnije, samostalnije i nisu velike maze dok su riđe temperamentnije, a crem veoma privržene. Srebrne su senzibilne i znaju biti veoma vezane za jednu osobu. Bicolor i tricolor su temperamentne i pomalo tvrdoglave a novija Colourpoint varijanta je umiljata i neproblematična. Kvalitet dlake je kod mačaka za izložbu izuzetno važan. Mužjak je veći od zenke sa tipičnim debelim obrazima. Naravno najpoznatija je Britanka u plavoj boji po kojoj je prvobitno i nosila ime ali danas je možemo sresti u svakoj boji i sve su dozvoljene.

Izvod iz standarda

Srednje velike do velike.

Glava: je okrugla, masivna, široka. Nos kratak, širok i ravan sa blagim ulegnućem ali ne stop kao kod EXO, brada snažna.
Uši: su malene a na vrhovima su blago zaobljene. Široko su razmaknute.
Oči: su velike, okrugle, otvorene, izražajne i široko razmaknute. Boja je bakrenasta ili naranđasta, plava, raznobojne zelene i plavozelene.
Telo: je mišićavo, zbijeno, širokih prsiju, ramena i leđa, snažno, vrat je dobro razvijen, vrlo snažan i kratak.
Noge: su kratke i snažne, šape okrugle i snažne.
Rep: je kratak i debeo sa blago zaobljenim vrhom.
Krzno: je kratko, gusto, sa gustim poddlakom. Ne sme biti prilegnuto i nežno na dodir već mora biti oštro.
Boja: priznate su u svim bojama, uzorcima, kombinacijama sa belim, srebrne, kao i sa oznakama. Kod jednobojnih svaka dlaka mora biti jednolično obojena duž cele dužine. Izuzetak čine tigraste, srebrne i sa oznakama. Kombinacija sa belom bojom: van, harlekin i bikolor. Napomena: Bele mačke sa bojom očiju 61/67 (plava) sude se zajedno u istoj grupi. Mačke sa zelenom bojom očiju i sa bakrenastom bojim očiju sude se u odvojenim grupama (npr.tigrasta sa zelenim očima i tigrasta sa bakrenim očima). Sve boje očiju kod van i harlekina sude se u istoj grupi. Srebrno osenčane i shell: crna, plava, čokoladna, lila imaju zeleno-plave ili zelene oči okružene bojom tippiga, dok crvena krem i kornjačevine imaju bakrenu boju očiju. Takođe su oči okružene bojom tippinga. Tipping-osjenčani uzorak. Zlatne su priznate samo u crnoj i plavoj boji ,oči su zelene ili zeleno –žućkaste. Kod mačaka sa oznakama boja očiju je isključivo plava.
Nazad na vrh Ići dole
Angie
______
______
Angie

Broj poruka : 7787
Datum upisa : 29.03.2011
Godina : 53
Lokacija : Kostolac...:)))
Raspoloženje : beogradsko...:)))

Rase mačaka Empty
PočaljiNaslov: Re: Rase mačaka   Rase mačaka EmptyNed Okt 30, 2011 4:00 am

Sibirska (SIB) mačka

Rase mačaka Sibirska4zb3

Vrlo malo se zna o poreklu. Sibirska (SIB) je velika mačka koja živi u divljinama Rusije. Predpostavlja se da je nastala ukrštanjem sibirske domaće mačke i divlje ukrajinske mačke. Sibirska mačka je velika mišićava mačka, vrlo inteligentna i verna svome vlasniku. Odaziva se na poziv i sledi vlasnika kao lutkica. Prvi par SIB uvezen je iz Petersburga u Berlin1987 godine. Uzgajivači H. i B. Schulz uzgojili su tada prve SIB u svojoj uzgajivačnici Newski cattari. U Evropi je 1990 godine bilo samo petnaest primeraka SIB mačke. U Francusku je uvezena 1991 godine a 1997 godine je priznata od FIFe. SIB je vrlo živahna i temperamentna mačka, obožava se penjati i ceni slobodu. Voli da joj se posveti pažnja ali ne voli preterano maženje. Zadržava svoje dostojanstvo u svim okolnostima. Krzno joj je gusto i poludugo, otporno na sve vremenske uslove. Za vrema linjanja treba je posebno isčešljavati. Srednje je veličine, snažna i mišićava. Rep joj je kitnjast i zaobljen na vrhu. Glava ima oblik tupog trougla, snažne brade a u profilu joj je donja čeljust povučena unazad. Uši su srednje velike zaobljenih vrhova, bogato obrasli čupercima na vrhu. Oči su velike i ovalne.

Izvod iz standarda

Glava: je nešto dužeg oblika nego šireg, nežno zaobljena i masivna. Širokoga čela, lagano zaobljena, dobro razvijenih i istaknutih jagodičnih kostiju, srednje dugog i širokog nosa koji u profilu ima lagano udubljenje ali ne i stop. Čeljust je lagano povučena unazad a u profilu čini zaobljenu liniju sa gornjom linijom nosa.
Uši: su srednje veličine, zaobljenih vršaka, dobro obrasli sa čupercima i kičicama na vrhu, razmaknute i lagano prema napred naklonjene.
Oči: su velike, zaobljenog oblika, malo u koso postavljene, dobra razmaknute. Dozvoljene su sve boje ali poželjna je zelena.
Telo: je snažne građe kostiju, mišićavo, snažnog zatiljka, širokih prsiju. Čitavo telo ostavlja utisak pravougaonika u proporcijama.
Noge: su srednje visoke, snažne, grade sa telom pravougaonik. Šape su velike, okrugle sa čupercima izneđu prstiju.
Rep: je dug, debeo, zaobljenog vrha, obrastao sa gustom dlakom koja ne visi.
Krzno: poludugodlako, vrlo gusto, podlaka nije prilegnuta i pokrivena je vodotopornim pokrovom koji je na dodir nešto oštrije strukture. Ljetno krzno je nešto kraće od zimskoga sa bogatim okovratnikom i dokolenicama na zadnjim nogama. Dozvoljene su sve boje, uzorci i kombinacije sa belim, osim čokoladne, lila, boje cimta, fawn i mačke sa pointed oznakama (sijamske oznake).
Nazad na vrh Ići dole
Angie
______
______
Angie

Broj poruka : 7787
Datum upisa : 29.03.2011
Godina : 53
Lokacija : Kostolac...:)))
Raspoloženje : beogradsko...:)))

Rase mačaka Empty
PočaljiNaslov: Re: Rase mačaka   Rase mačaka EmptyNed Okt 30, 2011 4:00 am

Turska VAN (TUV) mačka

Rase mačaka Turkishvanxt7

Turska VAN (TUV) mačka je prelepog izgleda. To je bele mačka sa crveno smedjom flekom na glavi. Rep joj je iste boje kao i fleka. Ona ne potiče iz same Turske. Van je jezero u istočnoj Turskoj i izgovara se Varn. Nekada davno preci Turske Van mačke su živeli oko tog jezera i nisu poznavali moderne granice koje njihovu pradomovinu dele na Tursku, Armeniju, Iran i Irak. Postoje dve različite legende, zavisno o veroispovjesti. Jedna kaže kako je, nakon što se Nojeva arka prizemljila i životinje još nisu počele izlaziti, jedna mačka crvenkasto smeđeg repa viđena kako pliva dalje od arke. Druga kaže da je te mačke blagoslovio Alah a mesta gde je nju dotakao obojena su u crveno. Istorija nam govori o dubokim korenima ove polu dugodlake bele mačke. Drevni narod Hititi urezivali su lik te mačke na svoj nakit a kasnije na pečate i ornamente. Taj lako prepoznatljiv lik već je bio prilično uobičajen i urezan u običaje toga kraja kad su ga stari Rimljani osvojili. Rimljani su otišli i korak dalje pa su likom mačke ukrašavali svoje štitove. Taj ukras je bio i odraz određenog položaja u vojsci i društvu. Jedan takav štit nalazi se u Parizu, u poznatom muzeju. Štit datira iz I do IV veka pre nove ere. Van mačka je danas u Turskoj pravo nacionalno blago. 1955 godinu možemo smatrati početkom novog doba za Turske Van mačke. Te godine su dve Engleskinje uspele da prošvercuju iz Turske dve male mace u Englesku. Jedna se od njih ubrzo vratila u tursku za još dve mačkice. Zaslugom Lydia Russell Tursku Van mačka bila je priznata GCCF 1969 godine. Do tada gospođa Russell je veštim i intelegentnim pristupom, mačjim genima i saradnjom sa drugim uzgajivačima ne samo poboljšala genetiku, već i popularizovala tu, tada novu i neobičnu pasminu. Turska VAN mačka voli vodu i rado se kup kad je u blizini vode. Nema podlaku. Ujedno, takvo je krzno retko u mačaka te dužine dlaka te je specifično glatko, meko na dodir, kao kašmir, kao da dodirujete zeca. Mačići od četri meseca prolaze kroz fazu čvrstog krzna ali tokom osmog meseca dobiju pravo krzno koje će imati na dalje. Ali ipak treba napomenuti da je za svu lepotu izgleda mački potrebno petogodišnje stasanje. Turska Van mačka je jako zdrava, otporna, snažna, izdržljiva i snalažljiva. Ona ima prema ljudima vrlo privržen karakter. One se lako prilagode vrlo vrućim letima i vrlo hladnim i snežnim zimama. Na početku proleća dve nedelje se Turska Van mačka mora svakodnevno češljati. To je period linjanja kada se ona prirodno počinje prilagodjavati toplijem vremenu (kao u ostalom i sve ostale mačke). I zimi možete je češljati ali samo zato jer to Van mačke vole a ne iz stvarne potrebe. Te mačke se teško prljaju, kovrđaju, lepe dlake i slično što je sve neobično za dlake takve dužine. Bitna stvar je da rep Turske Van mačke nikad ne češljate. Održavanje repa je samo njeno pravo i dlaka nikad neće biti zakrivljena. Svoj respektabilni izgled Van duguje i karakteristično dlakavom okovratniku koji izgleda kao da je stavila krzno polarne lisice oko vrata. Crveno smedja fleka na glavi i isto te boje rep, može biti i crne boje, plave (nijansa sive), krem (što je retkost) i svakakve kombinacije po dve od navedenih. Postoji još jedna podvrsta, koja je izuzetno retka, a to je čisto bela Turska Van. Na žalost ta podvrsta je ne priznata na izložbama. Danas potpuno belu Tursku Van nazivaju Turska Van Kedi mačka. Izvan Turske ih živi samo nekoliko. Oči svih Vana su obično svetlo smeđe (smeđežute preciznije), a mogu biti i plave ili jedno oko jedne boje a drugo druge boje. Turska Van mačka je veoma inteligentna, aktivna, tvrdoglava, nezavisna, razigrana, ali i jako privržena i jako društvena. Turska Van mačka se odlično slaže sa drugim životinjama.

Izvod iz standarda

Glava: kratka, oblika tupog trougla, nos srednje dug i ravan, brada snažna.
Uši: velike i dobro obrasle, široke u osnovi i lagano zaobljenih vrhova. Spoljnja boja dlake ušiju mora biti bele boje a sa unutrašnje strane ružičaste boje. Uši su smeštene vrlo blizu jedno drugom i visoko su postavljene na glavi. Oči: One su uspravne.Velike, ovalne, lagano iskošene. Boja može biti plava, boje ambre ali može biti jedno oko plave boje a drugo boje ambre. Očni kapci su uokvirene ružičastom bojom.
Telo: je dugo, vrlo snažno, mišićavo, srednje teško i snažnog vrata.
Noge: srednje dužine, šape okrugle i nežne sa čupercima dlaka medju prstima.
Rep: srednjedugačak i bogato obrastao dlakom. Na trtici ima mrlju u istoj boji koja pokriva i ceo rep. Takodje rep može biti i blago prugast.
Krzno: poludugo, nežno, svilenkasto i bez poddlaka. Boja krzna je vapneno belo bez tragova žućkaste boje. Na licu ima dve mrlje u boji razdvojene belom prugom. Nosno ogledalo i jastučići na šapama su ružičaste boje. Priznate su crna, plava, crvena krem, kornjačevina i iste sa tigrastim uzorkom.
Nazad na vrh Ići dole
Angie
______
______
Angie

Broj poruka : 7787
Datum upisa : 29.03.2011
Godina : 53
Lokacija : Kostolac...:)))
Raspoloženje : beogradsko...:)))

Rase mačaka Empty
PočaljiNaslov: Re: Rase mačaka   Rase mačaka EmptyNed Okt 30, 2011 4:00 am

Sveta birmanska (SBI) mačka

Rase mačaka Svetabirmanskanc4

Sveta birmanska (SBI) - Jedna od najlepših legendi ispričana o poreklu neke od mačaka je sasvim sigurno o svetoj birmi. U brdima Indokine, tačnije u Burmi, živeli su monasi sa svojim prekrasnim belim mačkama žutih očiju kao čuvari hrama boginje Lao Tsun. Kip boginje imao je zlaćanu haljinu a oči su joj bile prekrasne tamno plave boje. Jednog dana za vreme molitve hram je napadnut i ubijen je vrhovni sveštenik. Njegova duša se preselila u telo njegove verne mačke Shin koja je bila neprestano bila uz njega. Mačka je stavila svoje šape na telo monaha i okrenula se prema boginji. Tada joj je boginja sa smeškom podarila zlaćanu boju njene haljine pa je njeno krzno dobilo žlaćanu boju a oči su poprimile plavu boju kao boginja. Lice, noge i rep dobile su boju zemlje. Jedino šape na mestima gde su doticale telo monaha ostale su bele kao simbol čistoće. Svi su ostali zaprepašćeni čudom koje se desilo i pogledom mačke Shin koji je izazvao strah i jezu među prisutnima. Monasi su tako lako naterali neprijatelja u beg. Posle nedelju dana Shin je uginula od tuge a sve ostale mačke okupljale su se oko nje i poprimale njen izgled. Legenda kaže: "Jao onome ko ubije takvu mačku jer taj će trpeti najokrutnije muke dok ne umre".

Prvi puta su mačke iz hrama Lao Tsun-a donešene početkom dvadesetog veka u Evropu i to u Francusku a kasnije i u SAD. Najviše zasluga za uzgoj te prekrasne mačke imaju francuzi. Ona je eksperiment francuskih uzgajivača iz okoline Nice. Nastala je ukrštanjem persijske i sijamske mačke i tako je kroz nekoliko generacija dobila svoj današnji izgled. Prvi put je prikazana 1920 godine. A na izložbi 1930 godine u Parizu mužjak seal (crni) oznaka, po imenu Diend Arkan bio je zvezda izložbe. Rasa je gotovo nestala za vreme drugog svetskog rata. Posle rata je u uzgoj dodata još persijska mačka Colour point oznaka (sijamskih). Rasa je 1950 godine nazvana Sveta birma (Chat Sacre de Birmanie). Službeno je priznata 1965 i od tada je postala jako popularna.

Sveta birma je veoma privlačna mačka. Čudesne je lepote i kretnji, prekrasnog krzna i fascinirajuče boje očiju. Od svojih persijskih predaka nasledila je mirnoću i plahost a od sijamki društvenost. Jako se veže uz svoga gospodara i neizmerno je nesrećna ako ostane duže vreme sama. Prijateljski je raspoložena prema dugim mačkama i psima. Ne trpi usamljenost i indiferentnost. Njen glas je vrlo nežan. Birme su inače takođe vrlo razigrane i živahne mačke kao i dobri lovci. Što se tiče hrane znaju biti vrlo izbirljive ali za to je gotovo uvek kriv vlasnik koji je razmazi. Njihovo krzno je mekano, svilenkasto, gusto, poludugo, kraće na glav a duže prema repu. Na šapama ima potpuno bele rukavice a na tabanima zadnjih nogu bele mamuze u obliku obrnutog slova V. Češljati je treba barem jednom nedeljno ali za vreme linjanja češće.

Izvod iz standarda

Uopšteno to je mačka srednje veličine.
Glava: je srednje velika snažne stukture kostiju, lagano zaobljenog čela, punih zaobljenih obraza, srednje dugog nosa koji u profilu izgleda lagano udubljen, snažne brade.
Uši: su poprilično malene sa zaobljenim vrhovima i dosta razmaknute.
Oči: blago ovalne tamno plave boje i nije dozvoljena drugu boja.
Telo: srednje veliko i nešto duže. Mužjaci su snažnji od ženki.
Noge: su kratke i snažne a šape zaobljene. Na šapama ima karakteristične potpuno bele simetrične rukavice a na tabanima zadnjih nogu bele mamuze u obliku obrnutog slova V. One takođe moraju biti simetrične.
Rep: je srednje dug i obrastao dužom dlakom tako da izgleda poput perjanice.
Krzno: je dugo do srednjedugo, kraće na licu a na obrazima nešto duže sa bogatim okovratnikom. Prema repu na leđima i bokovima poludugo. Mekano, svilene strukture sa vrlo malo poddlake. Karakteristična je njena boja krzna. Naime ona je colour point mačka ali sa belim rukavicama. Oznake koje nalazimo na maski lica, ušima, nogama i repu moraju biti jedne boje i u dobrom kontrastu sa bojom tela. Boja tela i stomaka je svijetla kao boja ljuske jajeta. A na leđima je kod svih varieteta boja zlatna, takozvana "begie". Priznate su sve solidne boje sa i bez tabi uzorka.
Nazad na vrh Ići dole
Angie
______
______
Angie

Broj poruka : 7787
Datum upisa : 29.03.2011
Godina : 53
Lokacija : Kostolac...:)))
Raspoloženje : beogradsko...:)))

Rase mačaka Empty
PočaljiNaslov: Re: Rase mačaka   Rase mačaka EmptyNed Okt 30, 2011 4:01 am

Ragdoll (RAG) mačka

Rase mačaka Ragdollsw8

Ragdoll (RAG) na našem jeziku znači krpena lutka. Svoje ime dobila je po tome što se potpuno opušta poput krpene lutke kada je u rukama. Ova vrsta je uzgojena šezdesetih godina prošlog veka u uzgajivačnici Pennels u SAD-u iz kombinacije nečistokrvne bele persijske mačke, svete birme i burmanske mačke. Priznata je prvi put 1965 godine u SAD-u gdje je postala vrlo omiljena. Godine 1969 je uvezena u Veliku Britaniju iz uzgajivačnice Baker. Godine 1974 je gospodin Baker osnovao međunarodno Ragdoll udruženje a 1985 nalazimo je već u Njemačkoj i Francuskoj. Od tada sve više raste interes za tu interesantnu rasu a 1992 je priznata od FIFe.

Ragdoll je od persijske mačke nasledila snažnu građu tela, miran karkakter kao i izvrsnu prilagodjenost na život u stanu. Od svete birme nasledila je pointed oznake na glavi, nogama i repu. Postoje mnoge priče o ovoj rasi. Rado se prepričava da je majku ragdolla u visokoj skotnosti pregazio auto. Mačka je preživela ali je promenila karater. Postala je veoma mile ćudi a njeno bi se telo opustilo poput krpene lutke kad bi je neko uzeo u ruke. Mačići koje je okotila nasledili su taj karakter. Naravno to je samo bajka. Ragdoll mačke krasi nežnost, mirnoća i neizmerno poverenje u vlasnika. Smatra se da te mačke poseduju visok prag osećaja boli zbog njihovog načina opuštanja. Naravno to nije tačno i može biti kobno za mačku. One su itekako osetljive na bol samo su po naravi mirnije, poslušnije i otpornije na stres. Razlog njihove potpune opuštenosti u rukama vlasnika leži u njihovom velikom poverenju u vlasnika a ne u genetskom poremećaju. Ta nežna i elegantna maca voli duštvo i uživa u maženju i češljanju. Znatiželjna je i zanima je sve što se događa oko nje.

Priznata je u tri varijante: bikolor, pointed i mitted. Ragdoll Bikolor To je dvobojna "pointed" (sijamske oznake) mačka, bele brade, grudi, trbuha, nogu i šapa. Pointed oznake nalazimo na glavi (maska na licu) ušima i repu. Moraju biti dobro ograničene. Preko maske na licu (tačno preko nosa ) mora biti dobro naznačena bela boja u obliku obrnutog slova V. Boja tela je svetlija od boje oznaka sa belim šarama kao kod svake dvobojne mačke. Ragdoll Pointed Boja oznaka mora biti u dobrom kontrastu sa bojom tela koja je nešto svetlija od boje oznaka. Oznake nalazimo na glavi (maska na licu), ušima nogama i repu. Ne sme imati ništa beloga. Ragdoll Mitted Vrlo je interesantna po rasporedu bele boje. Boja tela joj je kao i kod pointed mačke jednobojno telo svetlije od boje oznaka. Ali ta mačka mora imati potpuno belu bradu, prsa, trbuh i donji deo repa. Takođe, mora na nogama imati bele rukavica a na zadnjim nogama mora imati bele čizmice. Poželjno je još da preko nosa ima belu prugu.

Izvod iz standarda

Uopšteno to je velika mačka snažne građe, srednje jake koštane stukture i mišićavog tela.
Glava: je srednje veličine klinastog oblika sa plitkim delom čela između ušiju. Nos joj u profilu pokazuje lagano zaobljenje u gornjoj trećini. Dobro razvijenih obraza, srednje duge njuške i snažne brade.
Oči: su velike i ovalne, intenzivne plave boje. Što je boja intenzivnija to je bolje. Ne sme biti ni jedne druge boje.
Uši: su srednje velike, široke na bazi, sa zaobljenim vrhovima i široko razmaknute.
Telo: je dugo, srednje koštane strukture, mišičavo, jakog kratkog vrata, dubokih prsiju. Odrasla mačka jednako je široka u ramenom pojasu i na zadnjem delu tela.
Noge: su srednje dužine i čvrste. Zadnje noge su nešto veće od prednjih. Šape su velike, okrugle i kompaktne sa čupercima između prstiju.
Rep: je dugačak i širi na bazi a sužava se prema vrhu. Mora uvek biti u proprciji sa telom i bogato obrastao dlakom.
Krzno: je poludugodlako, gusto, mekano, svileno i prilegnuto uz telo. Na vratu je nešto duže tako da uramljuje lice. A na licu je takođe nešto kraće. Na telu, leđima i bokovima je duže. Na trbuhu i nogama srednje dužine. Priznate boje su crna (seal), plava, čokoladna i lila.

Ženke su uvek nežnije od mužjaka. Ragdoll mački treba nešto više vremena za svoj potpuni razvitak.
Nazad na vrh Ići dole
Angie
______
______
Angie

Broj poruka : 7787
Datum upisa : 29.03.2011
Godina : 53
Lokacija : Kostolac...:)))
Raspoloženje : beogradsko...:)))

Rase mačaka Empty
PočaljiNaslov: Re: Rase mačaka   Rase mačaka EmptyNed Okt 30, 2011 4:02 am

Maine Coon (MCO) mačka

Rase mačaka Mainecoon3dk1

Maine Coon (MCO) mačke su jedna od najpopularnijih američkih pasmina mačaka i novija pasmina kod nas. One spadaju u II kategoriju mačaka - mačke srednje duge dlake zajedno sa Turskim angorama, Norveškim šumskim, Svetim birmama i Ragdoll mačkama. Njihove glavne karakteristike su: Srednje duga dlaka. Posebno kod nje je da je otporna na vodu i ne zahteva previše pažnje jer mačka je sama uređuje. Dovoljno je da se počešlja jednom nedeljno. Ima čuperke u ušima i između prstiju (daju mački divlji izgled kao kod risa). Vrlo dugačak rep sa padajućim krznom (koji podsjeća na rep rakuna). To su najveće pitome mačke i odrasli mužjaci mogu imati preko 10 kilograma. Kod ove pasmine najvažnije je sačuvati izvorni tip Maine Coon mačke. Znači nisu bitne boje nego ovih 4 glavnih karakteristika (srednje duga dlaka, dlaka otporna na vodu, čuperci izmdju prstiju i na ušima i dugačak rep sa padajućim krznom). Mogu doći u bilo kojoj "prirodnoj" boji. Maine Coon mačka potiče iz države Maine u Severnoj Americi po kojoj je i dobila prvi deo imena. "Coon" je američka skraćenica od rakuna (racoon) a odnosi se na mačkin padajući rep sa prstenovima koji podsećaju na rakunov rep. Pre se smatralo da je Maine Coon nastao ukrštanjem mačke i rakuna ali naravno to je nemoguće. Pretpostavlja se da su Maine Coon-i nastali parenjem kratkodlakih mačaka i Turskih Angora ili Norveških šumskih mačaka. Najverojatnije su pretke Maine Coon-a donijeli moreplovci. Bilo je uobičajeno da se na duga putovanja morem vode mačke da bi broj miševa i pacova na brodu bio podnošljiv. Mačke poludugog krzna mogli su u Severnu Ameriku doneti moreplovci iz Engleske (Angore su preci Persijske dugodlake mačke) ili iz Skandinavije (Norveške šumske mačke). Danas Maine Coon uživa popularnost među izlagačima, uzgajivačima i među običnim ljudima. Posebni su zbog svoje veličine, divljeg izgleda i tako mirnog karaktera. Nije retkost da Maine Coon na izložbama osvoji titulu najbolje mačke.

Maine Coon-i su umiljate i mirne mačke. Jako vole pažnju ljudi što znači da će vam često hodati uz nogu i pratiti po kući u stopu, umiljavati se oko noge i spavati u krilu. Kao mali jako su razaigrani i znatiželjni, zavlače se gde mogu, vole se penjati i rastrčavati i moraju sve ponjušiti. Kad odrastu ostaju i dalje znatiželjni, povremeno se vole i poigrati ali postaje vrlo tiha, čak i lenja mačka koja voli veče provesti sklupčana u vašem krilu. Većina uživa kad ih se gladi i mazi a svakonedeljno češljanje smatra će ugodnim predahom od svakodnevnice. Maine Coon-i retko kada mnjauču ali ako žele privući Vašu pažnju upotrijebi će svoj glas. Ove mačke ne zahtijevaju neku posebu brigu. Jednom nedeljno se može očešljati (Maine Coon-i vole češljanje, pogotovo ženke) da se smanji ispadanje mrtvih dlaka koje je kod ovih mačaka slabo obzirom da nemaju podlaku. Isto tako da se spreči gutanje dlaka dok se ona sama uređuje. Mački se može olakšati izbacivanje dlake posebnim pastama koje se mogu kupiti u trgovinama za kućne ljubimce ili dati joj da pojede malo trave. Svaka životinja u kući mora imati svoj kutak u kojemu će imati svoj mir. Oni kao i ljudi nisu uvijek raspoloženi za društvo. Sa drugim životinjama se jako dobro slažu ali je najbolje ako su se sa njima susreli u najranijoj dobi. Zanimljivo je što su to jako prilagodljive mačke. Jednako dobro će se osećati u prirodi i u gradu. Možete ih držati i u kući ali im treba osigurati prostor za igru, pogotovo dok su još mali i razigrani. A ako imate jednu životinju u kući poigrajte se malo sa njom i kada odraste jer i životinjama je ponekad dosadno.

Izvor iz standarda Maine Coon

Uopšteno to je velika, snažna, mišićava mačka i po spoljnjem izgledu pravougaonog oblika.
Telo: veliko, snažne koštane strukture, snažnih mišića, dubokog grudnog koša, snažnog vrata i ramena. Sve te karakteristike daje mački kršan izgled.
Glava:srednje velika, srednje dužine nosa, proporcionalna telu, pravougaonog izgleda, snažno razvijenih jagodičnih kostiju, blago zaobljena čela. U profilu nos je blago konkavno zakrivljen. Brada je snažna i gradi vertikalnu liniju sa nosom i gornjom usnom.
Oči: velike, dobro razmaknute, blago ovalne ali kada su potpuno otvorene izgledaju okrugle. Ne smeju biti oblika mandule. Položene su malo koso prema spoljnjoj bazi uha.
Uši: velike široke u bazi i sužavaju se prema vrhu. Smeštene su visoko na glavi, dobro razmaknute, obraštene sa tipčnim čupercima na vrhu uha (kao u risa).
Noge: snažne mišičave srednje dužine, prema telu grade pravougaonik, šape velike i okrugle sa čupercima između prstiju.
Krzno: poludugo, otporno na vlagu, gusto , kraće na glavi, ramenima i nogama duže na leđima, bokovima i trbuhu. Na stražnjim nogama dlake obrazuju "pantalone". Svilenkastog je kvalitete kryno i glatko padajuće. Podlaka je mekana i nežna prekrivena sa grubom glatkom pokrovnom dlakom otpornom na vlagu. Dozvoljene su sve boje, kombinacije sa belim i uzorci, osim: lila, čokoladne, boje cimeta, fawn i pointed (sijamske oznake).
Rep: Dugačak, mora dosezati barem do ramena. Širok na bazi i sužava se prema vrhu sa gustom padajučom dlakom. Maine Coon svoj potpuni razvoj dosiže tek oko dve godine starosti i tek tada pokazuje svu svoju lepotu. Ženke su uvek nežnije od mužjaka.
Nazad na vrh Ići dole
Angie
______
______
Angie

Broj poruka : 7787
Datum upisa : 29.03.2011
Godina : 53
Lokacija : Kostolac...:)))
Raspoloženje : beogradsko...:)))

Rase mačaka Empty
PočaljiNaslov: Re: Rase mačaka   Rase mačaka EmptyNed Okt 30, 2011 4:02 am

Egzota (EXO) mačka

Rase mačaka Exoticip1

Egzota (EXO) je kratkodlaka persijka. Nalaze se u svim bojama kao i persijske mačke. To je novija pasmina nastala 1960 godine ukrštanjem persijske i američke kratkodlake mačke sa namerom da se poboljša tip američke kratkodlake mačke. Iz te kombinacije nastala je mačka sa okruglom glavom i svilenkastim krznom. Najupadljivije su bile mačke iz tih ukrštanja kod kojih se pojavila srebrna boja. Znači gen je bio preuzet od persijske mačke. Mačke su naprosto bile prelepe. Nakon toga se počelo intenzivno raditi na uzgoju sada već nove rase i 1966 godine do 1968 gospođa Jane Martinke iz CFA postavlja program i standard za kratkodlaku persijsku mačku. 1968 je ta pasmina priznata u CFA kao "egzotic shorthair" odnosno kratkodlaka egzotična mačka. U tim ukrštanjima znale su se koristiti i burmanske mačke ali one nisu donele srećne kombinacije. 1979 je egzota uvežena u Evropu od Norberta i Elke Deutschman. Godine 1983 i 1984 te su se mačke sudile u kategoriji kratkodlakih mačaka. Sa strane FIFe egzota je prvi puta nagrađena sa CAC statusom 1984 i od tada kreće intenzivniji uzgoj egzota u Evropi. Godine 1991 priznata je od FIFe u kategoriji dugodlakih mačaka i od tada se sudi u I kategoriji. Dozvoljeno je parenje egzota i persijskih mačaka. Iz te kombinacije često puta izlazi više dugodlakih nego kratkodlakih mačića. U zadnje vreme se sve više praktikuje parenje egzota međusobno. Kako razlikovati novorođene bebe? Koje su persijke a koje egzote? Najbolje je proceniti odmah kad se novorođenče osuši jer se tada egzotu prepoznajemo po gusto opuštenom krznu, kratkom i grubom na dodir. Persijka će imati svilenkasto krzno, sjajno i tesno prilegnuto uz telo. Ali i to uvek nije tako jednostavno . Prava razlika se vidi tek nakon 12 nedelja života. Po karakteru su to vrlo drage, intelegentne, privržene i nenematljive mace. Vole udobnost, kuću i igru. Kad nekog prvi puta ugledaju primaju ga s velikom rezervom dok ne procene da li mogu imati poverena prema toj osobi. Vremenom se sve više vežu za vlasnika. Standard im je isti kao i kod persijkskih mačaka i jedina je razlika u krznu. KRZNO: vrlo gusto, samtasto i mekano, odstoji od tela. Nešto je duže nego u britanaca i ne sme biti prilegnuto. Dolaze u svim mogućim kombinacijama boja i uzoraka.
Nazad na vrh Ići dole
Angie
______
______
Angie

Broj poruka : 7787
Datum upisa : 29.03.2011
Godina : 53
Lokacija : Kostolac...:)))
Raspoloženje : beogradsko...:)))

Rase mačaka Empty
PočaljiNaslov: Re: Rase mačaka   Rase mačaka EmptyNed Okt 30, 2011 4:02 am

Persijska mačka

Rase mačaka Persijskamackakw8

Najpopularnija i najpoznatija vrsta je nesumnjivo persijska mačka. Uzgaja se gotovo u svim bojama i uzorcima. Poznato je da je persijska mačka uvezena u Evropu 1500 godine. Uvezao ju je Italijanski naučnik Pietro della Valle u Italiju iz Persije. Gotovo ceo vek kasnije Francuz Nicolas de Pereisc uvezao je nove primerke iz Turske.U prvoj polovini 19 veka neki primerci uzgojeni u Italiji tajno su izvezeni u Francusku i Englesku gde su iz ukrštanja Turske angore i persijske mačke dobiveni preci današnjih modernih persijskih mačaka. Uzgajivači su naročitu pažnju posvećivali kvalitetu krzna kao i raznolikosti boja i uzoraka. Ukrštanjem sa turskom angora mačkom poboljšan je kvalitet krzna kod persijske mačke. Tokom svih godina pa sve do današnjih dana uzgajivači su menjali izgled te vrste mačaka. Kad bi pogledali persijsku mačku 70-tih godina i današnju videli bi veliku razliku u obliku glave, nosa i građe tela.

Uzgoj persijske mačke sa izložbenim kvalitetom i danas nije lak zadatak jer se od uzgajivača zahteva popriličan trud i znanje. Persijske mačke se tokom godina zbog svojih izrazitih osobina građe tela i kvaliteta krzna, kao i raznolikosti boja koriste u poboljšanju nekih drugih vrsta mačaka.

Persijska mačka je vrlo inteligentna, privržena, blage ćudi i često puta deluje zatvoreno i nezainteresovano ali to je zbog toga što pažljivo proučava svoju okolinu pa se tek onda prepusti maženju i druženju. Voli se maziti i igrati. Dobro se slaže sa drugim vrstama mačaka i psima. Zbog njenog dugog i prekrasnog krzna mački treba posvetiti dosta pažnje i njege. Treba je svakodnevno rasčešljavati kako se dlaka ne bi spetljala u čvoriće. Preporučuje se jednom u tri meseca mačku okupati sa šamponom za mačke. Oči persijske mačke često suze i njih treba redovno čistiti i održavati higijenu kako na krznu lica ne bi ostali ružni tragovi.

Izvod iz standarda

Telo - srednje veliko do veliko, zbijeno, na niskim jakim nogama, širokih mišićavih prsa i ramena, ravnih leđa, kratkog i snažnog vrata.
Glava - okrugla, masivna, dobro proporcionalna sa širokom glavom, zaobljenog čela, punih obraza i otvorenog izraza.
Nos - kratak, širok sa jasnim stopom, širokih otvorenih nosnica. Stop je pregib na prelazu nosa u čelo i mora biti smešten između očiju, ne sme biti iznad gornjeg ruba kapka i ispod donjeg ruba kapka.
Brada- široka i snažna. Snažni zubi.
Uši - malene, zaobljenih špiceva sa bogatim čupercima, razmaknute i nisko smeštene na glavi.
Oči - velike, okrugle, otvorene , dobro razmaknute, sjajne i izražajne.
Noge - kratke, debele, mišićave, snažne, okrugle šape i poželjni su čuperci između prstiju.
Rep - kratak u proporciji sa dužinom tela, kitnjast na kraju lagano zaobljen.
Dlaka - duga sa gustom podlakom, fine svilene strukture i oko vrata ima bogati okovratnik.
Boja - nailazimo je u svim mogućim bojama, kombinacijama uzorka i kombinacijama sa belim. To su primerice: bela, crna, plava, čokoladna, lila, crvena, krem, sve moguće vrste kornjačevina, zadimljene, srebrne i zlatne. Od uzoraka imamo mramorasti, tigrasti i tačkasti. Od kombinacija sa belim imamo Van, Harlekin i bikolor. Van je bela mačka sa dva obojena dela krzna na glavi i repu. Toleriše se po koja obojena tačka na šapama i telu. Harlekin sme imati obojenog od 1 do 1 tela. Bikolor sme imati od 1 do 3 obojenog dela krzna. Takođe nalazimo mačke sa maskama takozvanim "pointed" mačke. Njima su maska, uši, šape i rep tamnije boje od tela.
Nazad na vrh Ići dole
Angie
______
______
Angie

Broj poruka : 7787
Datum upisa : 29.03.2011
Godina : 53
Lokacija : Kostolac...:)))
Raspoloženje : beogradsko...:)))

Rase mačaka Empty
PočaljiNaslov: Re: Rase mačaka   Rase mačaka EmptyPon Nov 07, 2011 6:21 am

DISKRETAN ŠARM I NEODOLJIVA LEPOTA KARTUZIJSKE MAČKE

Rase mačaka Mac%2044

Prvobitno cenjena samo kao izvanredan lovac na miševe i efikasan čuvar manastirskih skladišta sa žitaricama, kartuzijska mačka je tek u devetnaestom veku stekla status kućnog ljubimca, a zatim i veliku popularnost u felinološkim krugovima širom sveta. Postala je omiljena pre svega zbog izvanredno lepe i kvalitetne dlake, nalik krznu vidre, što joj je u prošlosti donelo i mnogo nevolja. U osamnaestom veku, njeno krzno je toliko bilo na ceni, da su je gotovo potpuno istrebili.
Nejasno poreklo
Ne postoje pouzdani podaci o njenom poreklu, ali se zna da ova mačka potiče sa Bliskog istoka, tačnije iz Sirije, odakle su je u Francusku doneli učesnici krstaških pohoda. U nekim starim zapisima francuskih autora spominje se mačka neponovljive plave boje, što svedoči o tome da je odavno bila prisutna na teritoriji Francuske. U osamnaestom veku, francuski naučnik Bifon veoma precizno opisuje mačku čija dlaka ima posebnu boju, i čak je smatra drukčijom od običnih domaćih mačaka.
Kartuzijsku mačku spominju i kao miljenicu poznatih pisaca, kao što je pesnik Žoakim Dibele, koji je u svojim stihovima opevao njenu lepotu, ili spisateljka Kolet koja joj je poverila glavnu ulogu u svom romanu “Mačka”. Ni do danas nije tačno utvrđeno po čemu je ova mačka dobila ime, ali u legendi koja je dovodi u vezu s monaškim redom kartuzijanaca, u čijem je manastiru na Luksemburškom trgu u Parizu navodno boravila, verovatno nema mnogo istine.
Selektivno gajenje kartuzijskih mačaka počinje krajem dvadesetih godina prošlog veka, na inicijativu sestara Leže koje su uložile velike napore da obnove ovu autohtonu francusku rasu na osnovu jedne kolonije koja je još postojala na ostrvu Bel. Prve primerke ovih mačaka prikazivale su na felinološkim izložbama počevši od 1931, a prvi zvaničan standard usvojen je 1939. godine. Tokom Drugog svetskog rata, rasa je izgubila svoja osnovna obeležja, dok neki odgajivači, šezdesetih godina prošlog veka nisu ukrstili kartuzijske mačke sa britanskim kratkodlakim, da bi poboljšali boju očiju. To je samo doprinelo da mačka postane zdepastija, i promenilo neke njene bitne karakteristike. Tako su sedamdesetih godina prošlog veka kartuzijska i britanska kratkodlaka mačka postale toliko slične da im je Međunarodna felinološka federacija dozvolila da se takmiče u istoj kategoriji i da ih zajedno ocenjuju. Srećom, napori francuskih odgajivača koji su nastojali da razdvoje ove dve rase, urodili su plodom, pa je kartuzijska mačka ponovo saobražena svom prvobitnom standardu. Od tada parenje između ove dve rase više nije dozvoljeno. Početkom sedamdesetih godina, rasa je izvezena u Sjedinjene Države, a danas je prisutna i cenjena širom sveta.
Rasne odlike
Najtipičnija i najcenjenija osobina kartuzijske mačke je boja njene dlake, koja nije siva nego plava. To je krupna mačka mišićavog tela, druga po veličini posle mejn kuna, ali uprkos snažnoj građi, elegantna i graciozna. Osim izuzetno kvalitetne dlake u plavkastim nijansama, njen glavni adut su krupne, izražajne oči, čija se boja kreće od žute do narandžaste.
Glava ove mačke je široka sa punim obrazima, naročito kod mužjaka, a njuška relativno uska u odnosu na veličinu i trapezoidan oblik glave. Uši su srednje veličine i visoko postavljene. Razlika među polovima je jasno izražena, pri čemu su ženke znatno sitnije, ali podjednako snažne građe kao i mužjaci.
Posebno obeležje ove mačke je njena gusta, pomalo vunasta i uspravna dlaka, upotpunjena bogatom poddlakom. Gotovo nepromočiva, ova dlaka je kao prirodno odbrambeno sredstvo bila veoma korisna dok je kartuzijska mačka živela poludivlje, ali je istovremeno i ugrožavala njen opstanak, pretvarajući je u omiljeni plen lovaca na krzna. Kad je reč o boji, standard dozvoljava sve tonove sivo-plave, od najsvetlijih do najtamnijih, uz napomenu da nijansa mora biti jednoobrazna, od korena dlake do njenog vrha. Svaka primesa bele, na felinološkim izložbama smatra se diskvalifikacionom manom, isto kao i zelene oči, ili :zeleni: krugovi u očima, ali standard toleriše fantomska tabi obeležja kod mačića, u uzrastu do godinu dana.
Pravo oličenje francuske elegancije, kartuzijanka je mačka uz koju se prijatno živi. Veoma je društvena i voli da bude u centru zbivanja. Nikada nije dosadna, a kad želi da privuče nečiju pažnju, oglašava se blagim i prijatnim mjaukanjem. Mada veoma voli da se mazi, ova mačka ipak drži do svoje nezavisnosti i prava da se ponekad povuče i živi svoj život. Iza njenog izgleda plišane igračke krije se izuzetna spretnost koju je sačuvala još iz vremena kad je uživala reputaciju predatora. Inače, poznata je i po svojoj inteligenciji, veoma cenjenoj među obožavaocima ove rase.
Manje aktivna od drugih rasa, ovo je mirna mačka, sigurna u sebe, što ne umanjuje njenu želju za igrom koju ispoljava i u ozbiljnim godinama. Dobroćudna i diskretna, kartuzijka se podjednako dobro prilagođava životu u urbanim, kao i u seoskim uslovima. To je snažna i otporna mačka koja uglavnom nema nikakvih zdravstvenih problema, a veterinar joj je potreban samo radi vakcine.
Pripremila S. J.


Nega
Pošto ova mačka nije mnogo aktivna, a ima veoma dobar apetit, treba voditi računa o njenoj ishrani jer može postati sklona gojaznosti. Njena gusta dlaka zahteva redovno četkanje, i to češće u vreme linjanja - u jesen i proleće. Zbog veoma guste poddlake, stalna nega dlake je važnija nego kod drugih kratkodlakih rasa. Neke kartuzijske mačke vole vodu, pa im kupanje ne predstavlja problem.


Standard
Glava je široka, trapezoidnog oblika, sa punim obrazima, što je naročito izraženo kod mužjaka. Uši su srednje veličine i visoko postavljene. Oči su krupne i blago iskošene, a njihova boja se kreće od žute do narandžaste.
Telo je snažno, sa širokim ramenima i grudima, srednje dužine, s jakim kostima i razvijenom muskulaturom. Rep je srednje dug, veoma savitljiv, u korenu debeo i sužen prema vrhu. Noge su srednje dužine, jakih kostiju i veoma mišićave, posebno kod mužjaka. Šape su široke i blago zaobljene. Dlaka kartuzijske mačke je umereno kratka, gusta, pomalo vunasta, uzdignuta i gotovo nepromočiva, sa gustom poddlakom. Dozvoljeni su svi tonovi sivo-plave, pod uslovom da je boja jednoobrazna od vrha dlake do njenog korena.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Rase mačaka Empty
PočaljiNaslov: Re: Rase mačaka   Rase mačaka Empty

Nazad na vrh Ići dole
 
Rase mačaka
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
BLEKIJEV SVET :: ZIVOTINJSKO CARSTVO :: MAČKE-
Skoči na: